Otac ubijene Adriane Dukić, učenice Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" koja je 3. maja ubijene, govorio je danas pred Višim sudom u Beogradu, gde se vodi postupak protiv porodice dečaka-ubice i škole, ispričao je danas kako je izgledala njihova porodica do i nakon 3. maja, kada se dogodio stravični masakr.
“Živeli smo svi zajedno u Beogradu. Doselili smo se iz Francuske. Moji su svi Poreklom iz Krajine, vaspitavani smo u tradicionalnom i porodičnom duhu. Do 2020. dolazili smo samo na dva meseca u Srbiju i kada smo odlučili da se preselimo, deca su bila uzbuđena”, ispričao je Dane u sudnici.
On dodaje da su po dolasku pričali sa direktorkom „Ribnikara“ i da se deci svideo život u Srbiji, da su želela da ostanu.
“Porodica je moje sve. Svake nedelje imali smo ručkove, sve je bilo puno ljubavi. Ja sam vozio decu u školu, a Adriana je bila stub naše porodice. Bila je najstarija, znala je sve šta mora i kako treba. Kada mi nismo mogli, ona je kupila mlađeg brata i sestru iz škole. Svako jutro sam zahvaljivao Bogu što su deca zdrava, jer je zdravlje najvažnije. Moji roditelji su preminuli oboje od raka” priča Dane.
On ističe da se osećao bezbedno i da nikada nije osetio da su deca nesrećna u Srbiji.
“Specijalnu vezu sam imao sa Adrianom. Majka mi je preminula godinu i po dana nakon njenog rođenja. Tada mi je rekla “Tata, uvek me zanimalo kako je živeti bez tate i mame, jer ja ne bih mogla da živim bez vas”. Tog trećeg maja nam se srušio ceo svet”, priča kroz suze.
Kako objašnjava za pucnjavi mu je javila supruga i on je odmah krenuo prema školi, ali da do 2.00 sata popodne nije dobio nikakve informacije.
“Zvao sam Adrianu na telefon, ali je bila nedostupna. Naša deca su već bila mrtva. Ona je ubijena sa pet metaka, jedan metak u potiljak i četiri u telo. Bila je mrtva na školskoj klupi. Samo ne znam koje dete je zaslužilo da bude izamsakrirano. Od tada idemo svaki dan na groblje, da se isplačem, da se izvinim i da joj kažem da je volim. Osećam se krivim što sam došao da živim u Srbiju” rekao je otac.
Podsetimo, na današnjem suđenju počelo je saslušanje članova porodice jedne od ubijenih devojčica, koji su podneli tužbu protiv porodice Kecmanović, škole u kojoj je masakr počinjen i države Srbije.
Prethodno je održano pripremno ročište na kojem su stranke u postupku iznele svoje dokazne predloge i samu tužbu.
Sud će odlučivati o tužbi i tek po okončanju parničnog postupka će doneti odluku da li u potpunosti ili delimično prihvata tužbeni zahtev porodica, ili ga eventualno odbija.
Tužba je podneta u parničnom postupku zbog naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha.
Ovom tužbom je zatražena i novčana renta odnosno buduće davanje određenog iznosa novca od dana presuđenja pa dok za to traju uslovi – i to na ime buduće nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica.
Sud je ranije odredio, u odnosu na oca dečaka, privremene mere zabrane raspolaganja i otuđenja imovine u krivičnom postupku koji se vodi protiv njega, a prema majci u parničnom postupku.
Bonus video: Devet meseci od masovnog ubistva u Ribnikaru, bez odgovonosti za objavljivanje spiska dece
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare