Policajci koji su jula 1996. patrolirali auto-putem kod Jagodine ugledali su nešto što im je ličilo na avet, pa su preplašeni nastavili vožnju. Onda su stali i vratili se. To nije bila avet, to je bila tinejdžerka Jelena Đ. (19), toliko unakažena da nije ličila na ljudsko biće. Tako je počela istraga jednog od najmonstruoznijih slučajeva u istoriji Srbije, o kojem Nova.rs piše u nastavku serijala o jezivim zločinama u našoj zemlji.
Jelena Đ. (19) bila je naga, telo joj je bilo unakaženo opekotinama, glava okrvavljena. Policajci su našli u gepeku neko šatorsko krilo koju su obmotali oko nesrećne devojke iz Jagodine.
„Silovao me je… Tukao me je, polio benzinom i zapalio“, uspela je da policajcima kaže žrtva.
Policajci su je odvezli u jagodinsku bolnicu, odakle je prevezena u bolnicu u Ćupriji. Njeno stanje je bilo izuzetno teško, izgorelo joj je više od 80 odsto kože, pravo je čudo bilo što je uopšte živa.
Pročitajte još:
Iako izmrcvarena, prebijena i živa spaljena, ova hrabra devojka uspela je, uz velike napore da ispriča kakav je užas doživela te noći, ali i da detaljno opiše napadača. Policajci i tužioci koji su učestvovali u ovoj istrazi kažu da im je to bio jedan od najstrašnijih slučajeva u karijeri.
„Pričate sa devojkom koja je cela u zavojima, ima samo otvore za oči i usta, otežano priča. To je mučna situacija i za one koji rade taj posao“, rekao je jedan od istražitelja.
Posebno je strašno što žrtve požara, kojima je izgoreo toliki procenat kože, gotovo da nemaju šanse da prežive a to su znali i inspektori koji su pričali sa Jelenom Đ.
Njene muke su počele kada je stopirala na izlazu iz Jagodine, u automobilu koji je stao nalazio se monstruozni sadista u čije vozilo je, ne sluteći ništa, ušla Jelena. Stravičnu priču ispričala je do detalja, a kasnije će se ispostaviti da su upravo ti detalji bili ključni za identifikovanje, hapšenje i osudu čoveka odgovornog za surovi zločin.
Stala joj je „zastava 101“ koju je vozio krupan muškarac. Na ulasku u atar sela Mijatovac je skrenuo sa puta. U jednom trenutku joj je postalo sumnjivo ponašanje vozača, a najgore slutnje su se ispunile kada se automobil zaustavio nekoliko metara u polju kukuruza.
Ubica je izvadio pištolj i uperio devojci u glavu, zatraživši od nje da skine svu odeću i sav nakit. Verovatno je već tada odlučio šta će da uradi sa njom. Kukuruz ih je skrivao od očiju neželjenih svedoka koji su mogli da joj pomognu.
Jelena je molila vozača da je ne siluje, ali ju je on ipak napastvovao, a nakon toga su krenuli njoj nepoznatim poljskim putevima. U jednom trenutku su stali, zločinac je izveo žrtvu iz automobila, držeći je za ruku, a onda je počeo da je udara pištoljem u glavu. Udario ju je više od 20 puta, ali tu nije bio kraj mučenja.
Iz gepeka automobila izvadio je flašu benzina, polio je i zapalio. Prema rečima žrtve, sve vreme se smejao. Pucao je u njenom pravcu, a onda, uveren da je žrtva mrtva, otišao.
Jelena se valjala po zemlji i tako je ugasila vatru. Kada je bila uverena da je napadač otišao, krenula je po pomoć. Stigla je do auto-puta i uspela da zaustavi patrolu policije.
Policija je započela mahnitu istragu. Pronađeno je polje kukuruza u kome se dogodilo silovanje, policajci su pronašli oborene stabljike kukuruza i, ono šte će se ispostaviti kao vrlo bitno, pronađeni su tragovi guma. Na listu kukuruza našli su specifičan trag.
Posle nekoliko dana našli su i mesto gde je napadač žrtvu tukao pištoljem, polio benzinom i zapalio. Forenzičari su našli tragove gareži i tragove krvi. Policajci su stalno pričali sa Jelenom, koja je često gubila svest.
Policajci su pronašli i čauru, kalibar 9 milimetara, a sve se poklapalo sa pričom žrtve. Zahvaljujući njenom opisu, napravljena je skica osumnjičenog, čoveka u četrdesetim godinama, smeđe, prosede kose, bucmastog, sa povijenom donjom usnom.
Policija je počela potragu za osumnjičenim na osnovu foto-robota. Sve vreme policajci nose Jeleni fotografije ljudi koji se uklapaju u njen opis ili su počinili neko slično nedelo.
Tada dolazi do ključnog proboja u istrazi, jer se pojavljuje čovek koji policajcima prijavljuje da je njegova prijateljica imala blizak susret sa čovekom koji vozi auto „zastava 101“, ali da je uspela da pobegne. On je otkrio identitet čoveka: Mlađa Milovanović, roletnar iz Paraćina.
Mlađa Đoprđević je bio nepoznat policiji, po obrazovanju je bio diplomirani pravnik, bavio se izradom i ugradnjom roletni. Kada su policajci uporedili foto-robot i fotografije Mlađe Milovanovića, sličnost je bila neverovatna. Opis Jelene je bio jedan od ključnih dokaza protiv Milovanovića.
Kada je na kraju policija pokazala fotografiju Milovanovića, Jelena Đ., koja je pregledala pre toga stotinak drugih fotografija, nedvosmisleno je potvrdila da je to čovek koji ju je silovao, tukao a potom i zapalio.
Kao da je čekala da pomogne policiji da identifikuje osumnjičenog, jer je Jelena Đ. samo nekoliko sati pošto je prepoznala Milovanovića, pala u komu i potom preminula.
Onda su počeli da se poklapaju i drugi dokazi, Milovanović je posedovao „zastavu 101“ čiji je opis odgovarao onom koji je dala žrtva, a na vozilu su nađeni i tragovi krvi. Pronađen je i pištolj, na čijoj dršci su takođe pronađeni tragovi krvi, a jedan od nesumnjivih dokaza, koji će odlučiti sudski proces, bilo je porešenje tragova guma na zemlji i na kukuruzu na mestu gde se dogodilo silovanje.
Oni su se poklapali sa gumama koje su bile na Mlađinom automobilu.
Milovanović je osuđen na 3 godine zatvora, ali i na smrtnu kaznu zbog ubistva Jelene Đ. Pošto je smrtna kazna ukinuta, Milovanoviću je smrtna kazna zamenjena sa 40 godina zatvora.
BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenih za trgovinu narkoticima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar