Optužnica protiv roditelja dečaka-ubice K. K. (14), koji je 3. maja izvršio masakr u školi "Vladislav Ribnikar", nedavno je podignuta, a status oštećenog u predmetu ima i očevidac zločina, student istorije D. P. koji je kobnog dana bio prisutan kada se masakr dogodio. D. P. je kobnog dana uspeo da se spase tako što je iskočio kroz prozor kabineta u kome je K. K. izvršio masakr, a portal i list Nova ekskluzivno otkrivaju šta je on ispričao na saslušanju u tužilaštvu.
Mladić D. P, koji ima status svedoka oštećenog, ispitan je u junu mesecu pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu. D. P. je tužilaštvu ispričao kako je kobnog dana, nakon rafalne paljbe koja se čula iz hodnika škole, video dete koje je otvorilo vrata kabineta i ušlo u učionicu sa ispruženom rukom u kojoj je bio pištolj.
„Student sam istorije na Filozofskom fakultetu gde je praksa da se u toku studija upućujemo u osnovne ili srednje škole, obično u grupama od troje do četvoro, na školsku praksu. U trenutku kada je došlo do pucanja u školi „Vladislav Ribnikar“ bio sam na praksi u kabinetu istorije kada je u tom trenutku čas imalo odeljenje 7/2“, ispričao je mladić.
Kako je naveo, taj dan u školi počeo je kao svaki drugi dan.
„Došao sam u školu u 07.50 – 07.55 časova. Uobičajeno sam se pozdravio sa portirom Draganom Vlahovićem. Zatim sam sačekao da mentorka, nastavnica istorije Tatjana Stevanović, otključa kabinet i ušao sa njom. Posle nas su ušla deca. Čas trajao sasvim normalno prvih 35 minuta, a onda oko 08.36 do 08.37 časova začuli su se hici iz hodnika škole. Nismo bili sigurni odakle zvuk dolazi, pomislili smo da su u pitanju petarde. Mislim da sam čuo oko 15 hitaca sa prekidima, a nakon toga je nastupila tišina 20 do 30 sekundi“, navodi student dalje.
On je ispričao da je sedeo u poslednjoj klupi do prozora, dijagonalno od ulaza u kabinet.
„Nastao je muk, neko je možda nešto rekao, ali smo se svi pitali šta se to događa. Zatim je taj dečak, za koga tada nisam znao kako se zove, otvorio vrata, videla se ispružena ruka sa pištoljem, a ranac mu je visio sa ramena do kuka. Uperio je pištolj u nastavnicu, nakon čega sam iskočio kroz otvoren prozor, ali nisam siguran da li sam tokom iskakanja ili neposredno pre toga čuo pucanj. Ne znam da li je prvo pucao u nastavnicu, ali nakon što sam ja iskočio, potrčao sam ka ograđenom delu dvorišta i video da su još dva, tri dečaka iskočila i otišli na Cvetni trg“, prepričava D. P. i dodaje da je svo to vreme čuo mnogo hitaca.
„Ne mogu da kažem koliko tačno, ali su se čuli sve vreme dok smo trčali ka izlazu. Kada sam iskočio čuli su se glasovi, vriska i krici. Prilikom izlazu iz dvorišta prema Cvetnom trgu već sam uzeo telefon i pozvao policiju“.
D. P. ističe da je video dečaka napadača, kao i da zna da je učenik 7/2 jer ga je već video ranije.
„Napominjem da mi ništa nije posebno ostao u sećanju, ali sam znao da je iz tog odeljenja. Dva puta sam pre ovog događaja bio u odeljenju 7/2, imam beleške sa časova. Nisam primetio nikakav poseban odnos prema njemu ili nešto drugo karakteristično u odnosu na njega ili u vezi sa njim. U momentu kada je dečak koji je pucao ušao u učionicu, nisam se setio ko je on, ali sam se kasnije dosetio da je on učenik 7/2, kada sam video njegove slike u medijima. Nisam primetio da je nosio nešto drugo osim ranca, sećam se da je imao crni duks“, naveo je mladić u tužilaštvu.
Punomoćnik je pitao D. P. da li može da pokaže u kakvom položaju je video dečaka koji je pucao.
„Vrata učionice se otvaraju prema spolja, ka hodniku. Video sam da je dečaka u stojećem položaju, sa potpuno ispruženom levom rukom u kojoj je držao pištolj i sa rancem koji je visio o njegovom levom ramenu i bio naslonjen na njegov levi kuk. Kada sam video ruku, bila je mirna, nije drhtala, a izraz lica je po mom mišljenju bio hladnokrvan“, navodi student.
Kako dalje ističe, nije čuo da je K. K. bilo šta rekao dok je on bio u učionici.
„Dve do tri sekunde nakon što je dečak ušao, ja sam iskočio kroz prozor da bi sačuvao svoj život: Videvši dečaka sa pištoljem u ruci, povezao sam sa hicima koje sam prethodno čuo. Ono što sam čuo u odnosu na prethodne hice, pre nego što je dečak ušao u učiniocu, mogu da opišem povremeno kao pojedinačne hice, a povremeno kao hice u seriji od 2, 3 ili 4 vezana pucnja“, ispriao je mladić.
On je opisao i da je katedra nastavnice bila na sredini, u vrhu srednjeg reda.
„Nastavnica je u trenutku ulaska učenika koji je pucao stajala, rekao bi ispred katedre, okrenuta ka učenicima. Sve što pamtim u pogledu ponašanja nastavnice je da se okrenula ka napadaču, ali ničega više“, zaključio je D. P. i izjavio da se ne pridružuje krivičnom gonjenju protiv Vladimira Kecmanovića.
Podsetimo, Više javno tužilaštvo u Beogradu nedavno je podiglo optužnicom protiv roditelja dečaka-ubice, Vladimira i Miljane Kecmanović, kao i zaposlenih u streljačkog klubu “Partizan practical shooting”.
Sa druge strane, dečak ubica se od masakra nalazi u bolnici, a zbog činjenica da je u trenutku zločina imao 13 godine, neće krivično odgovorati.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare