"Ovo je 'Krvava bajka' našeg vremena": Potresna ispovest majke stradale devojčice u školi "Vladislav Ribnikar"

Milanka u emotivnoj ispovesti govori o tome koliko joj ćerka nedostaje. Ističe da je njena ćerka bila voljeno i ljubljeno dete, te da je nedavno shvatila da joj dobro ide fizika i da je htela time da se bavi.Želela je da upiše Petu gimnaziju jer tamo imaju "Lenondan", a obožavala je "Bitlse".

Milanka je prošle godine ćerki poklonila karte za koncert "Rage Against The Machine", trebalo je da sviraju u Zagrebu. Koncert je na kraju bio otkazan, a Milankina ćerka je zbog toga plakala ceo dan.Za taj koncert, stradala učenica imala je spremnu i majicu benda. Tu majicu Milanka nosi otkako je njena ćerka ubijena u pucnjavi u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar". Nosi i njenu narukvicu, a ulazi i u ćerkinu sobu i pušta njene plej-liste."Kako uđem u sobu, čujem "Another brick in the wall". Da sam znala da će otići sa samo 13 godina, još više bih joj ljubavi dala", kaže Milanka Negić za Nedeljnik.Ova majka, skrhana bolom, pomenutom listu se obratila jer želi da se čuje priča žrtava i njihovih porodica, umesto, kako navodi, preglasnih nagađanja o nekim drugim aspektima ove tragedije.Negićeva ističe i da škola u kojoj se zločin dogodio nije škola i da treba da se školska godina prekine odmah. Navodi da sva pažnja treba da bude usmerena na decu i da mora da se krene sa totalnom reformom sistema obrazovanja u osnovnim školama."Nadala se da će neko izaći u javnost, i istaći ova, kako smatra, esencijalna pitanja, osvestiti društvo i ujediniti ga, jer više nije moguće opstati ni "u našim malim svetovima". Deca su nam stradala, u školi, od strane drugog deteta", piše Nedeljnik.

Milanka ističe da želi da se sva energija usmeri na decu, da se pozovu u zagrljaj, da im se preko leta organizuju druženja, radionice, manifestacije, da im se pruži konačno neki kulturni sadržaj, ruka podrške i rame za plakanje.."To je neko dete od 13 godina. Moje dete ima 13 godina i znam da, koliko god da je bila zrela - ona je isto bila samo dete. Naravno da smo mi roditelji uvek krivi za postupke naše dece, ali društvo takođe mora da brine u kakvom okruženju rastu naša deca, pogotovo na period dok pohadaju osnovnu školu, jer je društvu bitno u kakve će ljude da izrastu ta deca", kaže Milanka.Milanka je istakla i da nije u redu da se psihološka pomoć organizuje u školi gde su deca stradala."Desila nam se najveća tragedija koju je svet zabeležio. A sada guraju decu da idu u tu školu, na mesto te tragedije, da normalizuju to. Ovo je 'Krvava bajka' našeg vremena, krvava bajka 21. veka. To, ta zgrada, od 3. maja 2023. za mene više nije škola, nijedno dete tamo ne treba da ide u školu, jer to nije normalno. Mnogi roditelji su se s time složili, ali kako je počelo sa zataškavanjem, ljudi popuštaju, i onda oni koji su dobri ljudi, puni razumevanja, koji se stalno preispituju, puste da ih ovi obrlate, kao i obično. Oni sada nevoljno tamo polaku počinju da šalju decu, iako većina, po onome što ja čujem od roditelja, ne podržava to. Pritom, nekoliko dece tamo neće da kroči. Najbolji prijatelji moje ćerke tamo neće da kroče. Ako makar i jedno dete ne može tamo više da ide u školu, ta zgrada više nije škola, šta tu nije jasno?", priča Milanka za "Nedeljnik".

O kobnom 3. maju

Prema rečima majke stradale devojčice, kobnog 3. maja njenu ćerku je baka ispratila u školu. Trebalo je da se slikaju taj dan za školski almanah.Milanka ističe da je primila poruku o pucnjavi oko 9.10 ujutru od prijateljice koja je tad bila u Beču, a čija je ćerka takođe 7. razred te škole. Ćerka joj se nije javljala, pa je pozvala njenu drugaricu koja joj je rekla da je videla kako leži na podu.

Nakon što je saznala za pucnjavu, Milanka je pozvala bivšeg supruga, jer je ona tada bila na Kosmaju, i rekla mu da odmah ode do škole. Sve vreme slala je ćerki poruke, ali odgovor nije dobijala. Nakon nekog vremena otišla je u Tiršovu u nameri da sazna da li je njena ćerka tamo.,,Bivši suprug je sedeo 40 minuta u Tiršovoj. Ja odlazim u Urgentni centar. Zaustavljam policajca, ne može da se prođe, kažem da sam majka. Ne znam gde mi je dete, nemam nikakvu informaciju", ispričala je Milanka.Posle nekog vremena je izašlo i obaveštenje na televiziji da roditelji koji ne znaju gde su im deca idu u MUP Vračar."Tamo su nam rekli. Tad je možda prošlo i podne. Svima im piše 10.40, vreme kada su preminuli, kako su mi rekli drugi roditelji. Pošto smo tako dugo bili u toj neizvesnosti, sada tu priču želim nekako da zatvorim. Verujem da su pokušali svakom detetu da pomognu…", rekla je ona.

Ružić i zvaničnici

Prvi poziv zvaničnika bio je iz kabineta ministra prosvete Branka Ružića. Prema rečima Negićeve, izjavili su saučešće, pitali je da li hoće da čuje ministra, koji bi takođe da izjavi saučešće."Onda sam ja rekla 'za sve ste vi krivi, ovo društvo nema nikakve vrednosti, nema sadržaja, nema ništa, ništa im nije dato'. Opet sam uporedila devedesete i kriminal, sa ovim vremenom danas, sve je isto, samo su drugačije boje. Da opet nema nikakvog sadržaja, da mislim da je društvo trulo. Na kraju je dao ostavku. Želim da verujem da je to njegov lični čin, da je osetio moralnu odgovornost, i to zaista pozdravljam", rekla je ona za pomenuti list.Ova majka ističe da moramo da se bavimo decom i da vidimo šta smo propustili i gde smo doveli društvo i sistem.Navodi i da je ne zanima politička borba i da želi samo da priča o školama."Hajde da sredimo društvo, da sredimo te osnovne škole, da to ne bude najodvratni je i najnebezbednije mesto u Srbiji. To je jedino gde mi roditelji nemamo kontrolu, gde ne možemo da ih zaštitimo. Ne može to da bude samo krivica roditelja. Roditelji moraju da veruju u školu", rekla je ova majka.Celu ispovest majke stradale devojčice pročitajte u najnovijem broju "Nedeljnika".BONUS VIDEO: Baka o svojoj tragično ubijenoj unuci ispred OŠ "Vladislav Ribnikar

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bakaosvojojtraginoubijenojunuciispredovladislavribnikarmm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5956889"]