Srbija je na drugom mestu među 193 članice Ujedinjenih nacija po zastupljenosti organizovanog kriminala, pokazuje istraživanje Globalnog indeksa. Ipak, možda čak i više zabrinjavajući podatak jeste to što je naša zemlja lider u trgovini ljudima i oružjem. Iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za naš portal ističu da ilegalnu trgovinu dodatno podriva činjenica da postoji neraskidiva veza između predstavnika vladajuće partije, državnih organa i privatnih trgovaca oružjem, zbog čega srpske puške završavaju u ratnim područjima.
Sajam naoružanja počeo je ponedeljak, a pre samo desetak dana u izveštaju Globalnog indeksa organizovanog kriminala navedeni su zabrinjavajući podaci. O problemu trgovine oružja, za naš portal je govorila istraživačica Centra za bezbednosnu politiku Maja Bjeloš, koja ukazuje na neraskidivu vezu vlast s trgovcima oružjem.
Pročitajte još:
„Ono što se u praksi događa jeste da Srbija preko trgovaca oružjem ili drugih zemalja izvozi oružje i municiju u konfliktna područja uprkos Sporazumu UN o trgovini oružjem (ATT), koji zabranjuje transfer oružja ako postoji rizik da će se ono koristiti za kršenje ljudskih prava. Međunarodne organizacije i mediji su nedavno ukazali na to da je oružje proizvedeno u Srbiji završilo u rukama naoružanih grupa u afričkom regionu Sahel“, objasnila je Bjeloš.
Globalni indeks je u izveštaju o trgovini oružjem naveo da je Srbija središte nezakonite trgovine vatrenim oružjem i veliki je proizvođač oružja. Navode da se velike količine oružja preusmeravaju se na ilegalno tržište.
„Od Arapskog proleća 2011. nezakonita trgovina vatrenim oružjem postala je vrlo profitabilna, a velike količine vatrenog oružja krijumčare se oružanim grupama u Siriji i područjima sukoba na Bliskom istoku. Organizovane kriminalne grupe prvo krijumčare oružje u srednjoevropske države poput Hrvatske i Mađarske, a zatim u zapadne države poput Francuske i Belgije“, navodi se još u izveštaju.
Inače, poznato je da srpsko oružje u Libiji nije ništa novo, a čak je i Mohamed Gadafi bio jedan od čestih kupaca jugoslovenskog oružja. Ipak, tokom 2020. godine, tačnije juna, kada je Libija slavila ponovno osvajanje glavnog grada Tripolija, među libijskim zastavama našao se i veliki beli plišani medved sa roze njuškom. Samo nekoliko sati ranije, igračka je pronađena u jednoj kući u južnom predgrađu Tripolija.
Meda, uslikan ispod stola, na leđima je imao zalepljenu minu povezanu sa upaljačem. Pomenuta mina nosila je oznaku 120 mm HE M62P10 sa serijskim brojem KV 01/2019, koju je proizveo „Krušik“ iz Valjeva.
Afera „Krušik“: Spona države sa trgovinom oružja
Naša sagovornica podseća na aferu „Krušik“, koja je nedvosmisleno pokazala da postoji jaka veza države sa trgovinom oružjem.
Pročitajte još:
„Afera „Krušik“ je nedvosmisleno pokazala da u ovim nedozvoljenim radnjama postoji neraskidiva veza između predstavnika vladajuće partije u vlasti, državnih organa i privatnih trgovaca oružjem. Na unutrašnjem planu do sada niko nije krivično odgovarao za ilegalnu trgovinu oružjem“, naglasila je naša sagovornica.
Kao zabrinjavajuće podatke, zbog kojih je Srbija podobna za ilegalne radnje oružja, Bjeloš ističe:
„U poslednjih 6 akcija legalizacije neregistrovanog oružja i municije (2003, 2007, 2015, 2016, 2017. i 2020. godine) iz nelegalnih u legalne tokove prešlo je oko 102 hiljada komada oružja i 2 i po miliona komada municije. Najučinkovitija kampanja prikupljanja oružja i municije u nedozvoljenom posedu sprovedena je 2003. godine u vreme akcije „Sablja““, ističe sagovornica.
Poslednjih godina je situacija sve kritičnija, a nadležne institucije sve neefikasnije u procesu rešavanja trgovine oružja. Glavni krivac je država, koja ne samo da je loše organizovana po pitanju rešenja, već je i sama deo problema, jer učestvuje u ilegalnim radnjama.
„Ostale legalizacije imale su bitno slabije rezultate kada se govori o broju komada prikupljenog oružja i municije. Opadajući trend legalizacije oružja je naročito uočljiv 2017. godine kada je predato svega 1100 komada oružja. Za slab učinak akcije krivi su nedovoljno podsticajna kampanja koju sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, loš tajming i nepoverenje građana u institucije u predaju oružja. Usled osećaja straha i nepoverenja u institucije veliki broj građana na legalan ili nelegalan način nabavlja oružje radi lične zaštite i odbija da preda, odnosno legalizuje oružje“, kaže Bjeloš.
Među najvećim kupcima srpskog oružja su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji inače podržavaju Kalifu Haftara, vođu pobunjenika koga su posle 14 meseci opsade iz Tropolija isterale vladine snage.
Podsetimo, Slobodan Tešić, za kojim je pre nekoliko dana raspisana Interpolova poternica, a koji je poznat kao bliski saradnik Srpske napredne stranke (SNS) i jedan od najvećih trgovaca oružja, potpisao je 2013. ugovore od 150 miliona dolara sa Libijom, koji su uključivali naoružanje iz Srbije i municiju iz Beolorusije, pokazuje dokument koji je BIRN otkrio.
Nejasno je koliko je od toga zapravo isporučeno. Tešić je zvanično prestao da izvozi u Libiju 2014. godine.
Nakon toga, američka vlada ga je stavila na svoju crnu listu zbog sumnjivih poslova sa oružjem.
BONUS video: Kiša metaka u Kabulu – kako Talibani „konrolišu gomilu“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar