0
Ukupno 71,4 kilograma amfetamina, prema zvaničnim informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, zaplenjeno je prošle godine u Srbiji, čime se ova vrsta narkotika popela na visoko drugo mesto po zastupljenosti u našoj zemlji. Laka dostupnost i niska cena učinili su ovu vrstu narkotika jednom od najprisutnijih na srpskim ulicama, a stručnjaci smatraju da konzumenti nisu svesni opasnosti koje ona sa sobom nosi.
Ispred amfetamina koji trenutno zauzima drugo mesto na listi zaplenjenih narkotika u prošloj godini, nalazi se samo marihuana, dok su iza njega droge poput kokaina i heroina. Zašto je amfetamin, u slengu poznatiji kao „spid“, postao omiljena droga u Srbiji?
Prvi razlog je što je vrlo prisutan i prilično jeftin. Za njegovo pravljenje nije potrebno biti farmaceut ili hemičar, pa su ga čak „kuvali“ i članovi klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, o čemu je u Specijalnom sudu govorio okrivljeni-saradnik Bojan Hrvatin.
„Svojim očima sam video kada se pravio „spid“, to je pravio Miloš Budimir. Pravio je i (Srđan) Lalić, kako su ih naučili. To se pravilo od kofeina, metil-alkohola i još neke supstance“, izjavio je Hrvatin prilikom svedočenja u Specijalnom sudu.
A na pitanje kako je i zašto „kokain za sirotinju“ osvojio Beograd, ali i druge srpske gradeove, odgovara stručnjak Ivica Mladenović.
„Podaci policije se slažu sa našim podacima i amfetamin, to jest „spid“, posle marihuane, najrasprostranjenija je vrsta droge kod nas. To je ceo spektar sličnih hemijskih jedinjenja, što je posebno opasno, jer promena samo jednog atoma može pojačati ili promeniti dejstvo „spida“. Kod nas ga ima u raznim oblicima, a poseban problem je što treba imati neko osnovno obrazovanje da bi se „kuvao“ spid, kako oni kažu. Ne treba imati znanje kao naš kolega, doktor Zarubica„, objašnjava za portal Nova.rs načelnik Klinike za bolesti zavisnosti, doktor Ivica Mladenović.
Amfetamin i njemu slični proizvodi nisu nova stvar ni u Evropi ni u Srbiji, ali je njegova rasprostranjenost dobila razmere epidemije, a suprotno uobičajenom mišljenju koje vlada među užiovaocima, nije bezopasan. Ova vrsta narkotika upotrebljava se i zloupotrebljava već skoro čitav vek.
„On deluje na nervni sistem, otklanja umor, nesanicu, daje lažan osećaj sigurnosti, zbog toga je posebno raširen među mladima koji idu po noćnim klubovima i u stanju su da igraju celu noć. Ipak, nije tako bezopasan kao što se misli. Oni koji ga koriste ne spavaju po nekoliko dana, ali to ostavlja posledice po organizam i posle toga sledi kompenzativni san, koji može dugo trajati. Često se dešava da oni koji koriste „spid“ ili ekstazi, dehidriraju pa prvo završe na Urgentnom centru, a onda dolaze kod nas na Kliniku“, objašnjava doktor Mladenović.
Uprkos raširenom mišljenu, „spid“ može biti smrtonosan, a ono što je najtragičnije, stradaju najmlađi.
„On je vrlo opasan po takozvane „probante“, mlade osobe koje prvi put koriste narkotike. Kao i kod svake vrste narkotika, tako i kod spida tolerancija raste, a neiskusni odmah uzmu dozu koja za njih može biti prva i poslednja. Naime, amfetamini dižu pritisak, pa se dešava da tinejdžeri, vrlo mlade osobe, koje ne znaju da imaju kardiološke probleme, preminu usled uzimanja ove vrste narkotika“, objšanjava načelnik Klinike za bolesti zavistnosti.
Zanimljivo je da su tokom Drugog svetskog rata nacisti koristili proizvod na bazi amfetaimina, zloglasni „pervitin“ koji su davali svojim vojnicima. Nemačkim vojnicima nije bio potreban san, nisu osećali umor pa je njihovo napredovanje i agresija šokiralo saveznike 1940. godine. Ipak, kasnije su odustali od upotrebe ovog „čarobnog leka“ upravo zbog njegovih nuspojava – povećanog broja srčanih i moždanih udara, ali i raspada ličnosti i pojave nediscipline i agresije.
„Iako je zavisnost od amfetamina pre svega psihička, on utiče i na nervni sistem. Ono što je neosporno je da zavisnost od amfetamina dovodi do degradiranja ličnosti, tako da je ta droga daleko od bezopasne. Najveći problem je što je ima svuda, što je lako pristupačna i jeftina a zove se „kokain za sirotinju“ upravo zbog toga što ima gotovo identično dejstvo, ali za mnogo manje novca“, objašnjava načelnik Klinike za bolesti zavisnosti.
BONUS VIDEO: Policijska akcija zaplene amfetamina
