1
Tačno 20 godina navršilo se od potpisivanja Sporazuma o sukcesiji kojim su utvrđeni osnovni principi i obaveze država naslednica (sukcesora) pri imovinskopravnoj deobi nasleđa SFR Jugoslavije. Iako je cilj sporazuma bio rešavanje brojnih pitanja vlasništva nad imovinom na prostoru bivše Jugoslavije, prema rečima istaknutog pravnika Ivana Simića, sudbina pojedinih srpskih preduzeća i dalje je neizvesna.
Da je sporazum najviše štete doneo srpskim preduzećima, nesumnjivo dokazuje i slučaj Jugobanke, koja se već godinama nalazi u stečaju.
Pročitajte još:
„Na dvadesetogodišnjicu potpisivanja Sporazuma o sukcesiji, nije se mnogo odmaklo odnosno, gotovo ni malo u njegovoj realizaciji. Posebno kada je u pitanju Aneks G, koji tretira privatnu imovinu, odnosno nekadašnju društvenu imovinu, a koja se odnosi na tražioce te imovine iz Srbije, ali i iz drugih republika sa prostora bivše Jugoslavije, poput Bosne i Hercegovine. Slobodno se može reći da je Srbija dosledno primenjivala ovaj Sporazum, te je i nesudskim putem, skloniji sam da kažem “dodeljivala” pre nego vraćala imovinu, i to ako se uzme u obzir da SRJ, a potom i Srbija nikada nisu, za razlike od Hrvatske, sprovodile sistemsku konfiskaciju“, kaže za naš portal istaknuti advokat Ivan Simić, pravni zastupnik Jugobanke, koje se godinama spori s Zagrebačkom i traži pravdu.
Simić u razgovoru za Nova.rs ukazuje na sve „fenomene“ sa kojima se susreo proteklih godina u postupku Jugobanke i Zagrebačke.
„Pravosuđe Srbije je bilo vrlo širokogrudo, pa je, bez obzira na snagu pravnog osnova, kojim se tražio navodni “povraćaj” te imovine, istu dodeljivala pre svega hrvatskim tražiocima. Sa druge strane, pravosuđe Hrvatske je bilo i još uvek je vrlo čvrsto i konzistentno u odbijanju primene ovog Sporazuma. Pored posledica koje su već opštepoznate, a koje se tiču konfiskacije brojne nepokretne imovine, kao i zaplene potraživanja naših banaka prema preduzećima u Hrvatskoj, a po osnovu neplaćenih kredita, od strane Hrvatske, kao potpisnice Sporazuma o sukcesiji, trenutno imamo jedan fenomen. To je da srpsko pravosuđe već duže vreme traži način da u okvirima svog pravnog poretka prizna odluke hrvatskog pravosuđa, kojima je ono odbilo da primeni obaveze preuzete Sporazumom o sukcesiji“, tvrdi istaknuti advokat i dodaje:
„Ovaj, gotovo neverovatan fenomen, potvrđuju poslednje odluke Privrednog Apelacionog suda (Pas), kojim je hrvatskim tražiocima obezbedio drugu šansu u postupku i naplatu sudskih troškova kroz priznaje hrvatskih presuda pred pravosuđem u Srbiji. Svojom poslednjom odlukom PAS, još jednom, pravi radikalan zaokret, kada je u pitanju imovina Jugobanke (čiji je najveći poverilac, pa samim tim indirektni i vlasnik, budžet RS) u odnosu na privatno preduzeće Mladost Turist. Naime, u slučaju Mladost Turista PAS je potvrdio odluku kojom se odbija priznaje hrvatske presude, dok u slučaju Jugobanke zauzima potpuno drugačiji stav, kojim je sugerisao prvostepenom Privrednom sudu u Beogradu da prizna hrvatsku presudu i time faktički legalizuje fenomen da jedno pravosuđe – konkretno srpsko, koje bezrezervno primenjuje Sporazum o sukcesiji, istovremeno priznaje i odluke hrvatskog pravosuđa, koje apsolutno ne priznaje isti“, navodi advokat.
Pročitajte još:
„U svoje poslednje dve odluke, za razliku od Mladost Turista (gde je konačno odbio priznaje hrvatske presude), PAS nalazi način da ne dozvoli prinudno izvršenje na računu Jugobanke, ali iz formalnih razloga (neusklađenost traženja u pogledu kuna i dinara), istovremeno, ostavljajući otvorena vrata budućim zahtevima za priznanje, upravo tako tako što u pogledu odbijanja nije dao konačnu eventualnu potvrdu i stav, iako Privredni sud u Beogradu istrajava na reciprocitetu u primeni Sporazuma o sukcesiji. Ovakvo postupanje PAS-a “osokolilo” je hrvatsko županijsko odvetništvo, koje se ove nedelje novim zahtevom obratilo Jugobanci, upravo za naplatu troškova postupka nastalim pred sudom u Splitu, i to po tužbi Hrvatske protiv Jugobanke. Nesumnjivo je da se radi o taktičkom postupanju hrvatskog odvetništva, jer se u zahtevu nigde ne spominje glavno potraživanje od ukupno 700.000.000 evra, koje im je sud u Splitu dosudio, već se vrlo perfidno i na mala vrata traži put za priznanje, ovog akcesornog dela presude, koji se tiče naplate troškova postupka, a ustvari podrazumeva i priznanje same presude“, navodi Simić.
Navodi i da sve ovo izgleda kao priprema terena za priznanje presuda suda u Splitu.
„Vrlo verovatno hrvatski tražioci, imajući u vidu dosadašnje postupanje i držanje PAS-a u pogledu priznanja njihovih odluka, pripremaju teren za zahtev za priznaje presude trgovačkog suda u Splitu, kojom je utvrđeno potraživanje hrvatske, koje zajedno sa kamatom iznosi 700.000.000 evra. Da li im određena vrsta konfuzno, pa i nejednakog postupanja, kada se uporede Mladost Turist i Jugobanka, upravo ide na ruku, odnosno da li su poslednje odluke PAS-a hrvatski tražioci shvatili kao signale da je sazrelo da se krene i sa zahtevom za priznanje ove “velike” presude splitskog suda, vreme ispred nas će i pokazati“, tvrdi Simić.
Inače, Sporazum o sukcesiji koji je potpisan 2001. godine između država bivše Jugoslavije, po svemu sudeći, najviše šteti srpskim preduzećima.
Jedno od pomenutih preduzeća je i Jugobanka. Jugobanka je zatvorena 2002. godine, a podsetimo, spor sa Zagrebačkom bankom vodi već godinama. Tako je Viši trgovački sud u Hrvatskoj u januaru ove godine potvrdio presudu Trgovačkog suda u Splitu, kojom je oduzeo Jugobanci iz Beograda 700 miliona evra u stečajnom postupku.
Podsetimo, sporazum o pitanjima sukcesije bivše SFRJ, koji je zaključen u Beču 29. juna 2001. godine, stupio je na snagu 2. juna 2004, nakon njegove ratifikacije od strane svih država sukcesora (Hrvatska je poslednja izvršila ratifikaciju marta 2004). Sastavni deo Sporazuma je i Aneks C, koji reguliše pitanja podele finansijske aktive i pasive bivše SFRJ, u kome je određeno da pripadajući deo SRJ iznosi 38%.
BONUS video: Oprez: Prevare na bankomatima
Pratite nas i na društvenim mrežama:
