Privredni apelacioni sud ponovo sudi "na štetu" Jugobanke

Privredni apelacioni sud (PAS), u narednom periodu, trebalo bi da donese odluku o žalbi na presudu Privrednog suda u Beogradu, kojom je odbijeno da Jugobanka, inače zatvorena 2002. godine, isplati Zagrebačkoj banci 100.000 evra na ime troškova sudskog spora, koji se vodio između ova dva preduzeća. Radi se o sporu u kome je Jugobanka tužila Zagrebačku da je, po odluci Vlade Republike Hrvatske, uzela da upravlja filijalom Rijeka-Jugobanke i otpisala određeno potraživanje, a koje brodogradilište "Treći maj" iz tog mesta, po osnovu kredita, nije vratilo Jugobanci.Ipak, Jugobanka je izgubila pomenuti postupak, nakon čega je Zagrebačka inicirala novi na ime troškova sudskog spora. Privredni sud u Beogradu januara ove godine odbio je po treći put da prizna presudu suda u Zagrebu na štetu Jugobanke, međutim, i pored upornog odbijanja, Privredni apelacioni sud je dosad tri puta vraćao ovu presudu na ponovno suđenje.

Pravni zastupnik Jugobanke Ivan Simić u razgovoru za portal Nova.rs navodi da mu nije jasno zašto PAS uporno vraća ovu presudu, kada je odluka Privrednog suda u Beogradu jasna. Simić navodi da su pomenuti troškovi, koji su o ovom slučaju sporni, nastali iz jednostavnog razloga, a to je što za razliku od Srbije, Hrvatska ne primenjuje dosledno Sporazum o sukcesiji donet 2001. godine."Bez obzira što se radi o priznanju troškova postupka koji su nastali u Hrvatskoj, odnosno pred tamošnjim sudovima, koji nisu ni malo beznačajni, a reč je o 100.000 evra troškova, koje Privredna banka Zagreb potražuje pred srpskim sudom u postupku prinudne naplate protiv Jugobanke. Ti troškovi proizilaze iz postupaka koja su srpska preduzeća, u ovom slučaju Jugobanka, izgubili u parnicama koje su vodili u Hrvatskoj, usled dijametralno suprotne primene Sporazuma o sukcesiji donetog 2001. godine", ističe advokat i dodaje:"Dakle, Srbija primenjuje Sporazum o sukcesiji i hrvatskim tražiocima vraća celokupnu imovinu, koju oni potražuju, bez obzira da li su im zahtevi osnovani ili nisu. Znači Srbija ju je bezrezervno dodelila, dok sa druge strane hrvatsko pravosuđe odbija sve zahteve srpskih tražioca, odnosno preduzeća, i ne vraća imovinu, bilo da se radi o nepokretnoj ili sredstvima na bankarskim računima, zbog toga što smatra da ne treba da primeni Sporazum o sukcesiji, iako je ona zaključenje istog i sama istinicirala", navodi Simić.

On je do detalja za naš portal ispričao o kakvom je sporu reč između Zagrebačke banke i Jugobanke, čiji je on pravni zastupnik."Zagrebačka banka je po odluci Vlade Republike Hrvaske, uzela da upravlja filijalom Rijeka-Jugobanke  i otpisala neko potraživanje koje brodogradilište "Treći maj" iz tog mesta, po osnovu kredita, nije vratilo Jugobanci. Jugobanka je tužila Zagrebačku banku Hrvatskoj, naravno izgubila, jer je nemoguće nijedan spor tamo dobiti ako ste nerezident Hrvatske. Sada se Zagrebačka Banka dosetila i inicirala postupak da joj se prizna ta sudska odluka i da naplati troškove postupka, sve prvenstveno u cilju kako bi se ućutkali glasovi preduzeća iz Srbije da im se vrati imovina. Problem je što, pored priznanja o troškovima postupka, istim se priznaje i presuda u tom sporu, a koja je u suprotnosti sa pravnim poretkom Republike Srbije", ističe advokat.On podseća i da je prošle godine Privredni apelacioni sud potvrdio presudu prvostepenog suda i odbio da prizna presudu hrvatskog suda kada je reč o imovini privatnog preduzeća "Mladost turist", te ne vidi zašto bi Jugobanka bila izuzetak i iz kog razloga bi PAS sada drugačije postupio."PAS u jednoj situaciji, kod privatnog preduzeća "Mladost turist", nije priznao tu sudsku odluku, i time je sprečio da se sa računa tog preduzeća, isto na ime troškova sudskog postupka, skine novac. Ipak, kada je u pitanju Jugobanka postoji potpuno drugačije postupanje, pa je tako PAS nekoliko puta vraćao odluku Privrednog suda u Beogradu na ponovno suđenje", ističe Simić i dodaje:"Privredni sud u Beogradu kao prvostepeni sud utvrdio je postojanje podeljenog, tzv. “deljivog reciprociteta” sto znači da se sudske odluke između Srbije i Hrvatske međusobno priznaju, što i jeste nesporno i treba da bude, izuzev kada su pitanju sporovi koji proizilaze iz Sporazuma o sukcesiji, koji Hrvatska ne primenjuje i ne vraća konfiskovanu imovinu, a Srbija to čini bezrezervno i na bazi tog sporazuma donosi sudske odluke kojima se imovina dodeljuje hrvatskim tražiocima", dodaje on.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram