Bankarima najviše odgovara novi zakon o parnici

Novim izmenama građani Srbije, koji nemaju novčanih sredstava, biće uskraćeni prava da tuže, jer neće imati odakle da plate neophodnu sudsku taksu, tako da će im praktično biti onemogućen pristup sudu. Ipak, možda bitnija izmena odnosi se na sporove građana sa bankama, a kojih ima najviše u Srbiji.Novim izmenama građanin, koji je pokrenuo više parničnih postupaka protiv iste banke, biće dužan da, bez obzira na uspeh u sporu, plati banci troškove u svim tim postupcima, osim u prvom koji je pokrenuo."Iz novih izmena proizilazi da ukoliko građanin ne tuži za sve za šta može da tuži u trenutku podnošenja prve tužbe, kasnije bi mogao da tuži i za ostala potraživanja koja ima prema istom tuženom, međutim, bez obzira na ishod istih, morao bi da plati troškove tuženog u postupku, odnosno banke. U toj situaciji favoriziju se tuženi i ovakve izmene zakona podstiču banke da sve tužbe osporavaju i da na taj način odugovlače postupak, čime povećavaju troškove istog, bez obzira što će ga izgubiti, jer će svakako naplatiti troškove od tužioca, odnosno građanina", kaže za naš portal advokat Lazar Tanasković, koji će prisustvovati današnjem protestu.Sa druge strane, prema rečima Tanaskovića, tužilac, odnosno građanin, demotiviše se da podnese tužbe."Recimo, ukoliko je vrednost spora 30.000 dinara, sudski troškovi, a koje bi morao da plati tuženom, bili bi veći od dosuđenog iznosa. On tuži za 30.000 dinara, a kada zbrojite novac za odgovor na tužbu, zatim žalbu na presudu, ali i sve takse, i kada se sve to skupi, iznos troškova bio bi veći od vrednosti spora", kaže Tanasković.

On se u razgovoru za Nova.rs osvrnuo i na retroaktivnost do koje dolazi novim izmenama zakona o parnici, odnosno činjenice da bi se novi ZPP odnosio na sve sporove koji su trenutno u toku, a što će najviše štetiti građanima koji vode nekoliko sporova protiv iste banke."Tako ćemo imati situaciju da sud uzme i kaže: "Da vidimo koja je prva tužba", a potom će videti da li je u trenutku te prve tužbe moglo da se podnese još, recimo, 19. Ukoliko utvrdi da je moglo, u preostalih 19 tužbi će se doneti presuda u korist građanina, ali će on biti u obavezi da bankama plati troškove tih postupaka. Na taj način bi banka došla u plus", kaže Tanasković.Povodom najavljenih protesta i nezadovoljstva među advokatima oglasile su se i ministarka pravde Maja Popović i predsednica Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Jasmina Vasović. Tanasković se osvrnuo na njihove navode da je cilj izmena zakona smanjivanje priliva masovnih tužbi protiv banaka, rekavši da su jedini krivac za to upravo banke."Ono što građani treba da znaju jeste da te masovne tužbe postoje zbog banaka i one su jedini krivic za to. Banka zna šta je dužna, nesporno je da moraju da vrate iznose koje su uzimale neosnovano na ime obrade kredita. To su sudovi svih instanci potvrdili, pa i Vrhovni kasacioni sud. To funkcioniše tako što građanin dođe u banku i kaže: "Hajde da mi dobrovoljno vratite novac". Banke na to kažu da neće da vrate, bez ikakvog obrazloženja, i time ostavljaju građaninu dve mogućnosti - da tuži ili da odustane", kaže advokat.

Ne vraćaju novac i odugovlače postupak

Naš sagovornik navodi da kada dođe do tužbi, banke tužbene zahteve osporavaju, zatim ulažu žalbe, iako znaju da će spor izgubiti, zbog čega dolazi do odugovlačenja postupka."Ovde imamo situaciju da Ministarstvo pravde, da bi rasteretilo sudove koji su opterećeni zbog toga što banke neće da vrate novac građanima koje su im neosnovano uzele, menja zakon i to u korist banaka, a na štetu građana - otežavajući im pristup sudu kroz niz različitih protivustavnih odredbi, nadajući se da će takva promena biti efikasna i da će biti manje tužbi zato što građanima neće biti isplativo da traže ono što im pripada", kaže Tanasković i dodaje:"To je pogrešan pristup i način rešavanja opterećenosti sudova u Srbiji. Pravo i jedino rešenje je vrlo prosto - treba poboljšati uslove u sudovima, povećati broj sudnica, broj sudija, sudskih saradnika i ostalih zaposlenih i na taj način ih rasteriti", dodaje naš sagovornik.

Podsetimo, prošle nedelje je održan prvi protest advokata, tokom kojeg je blokiran saobraćaj kod prostorija AKS, a novi će biti održan danas. Zahtevi advokata su povlačenje pomenutog Nacrta o izmenama ZPP, ali i formiranje nove radne grupe koja će se baviti promenama.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram