Reagovanje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu

Takođe je netačno da su, kako je to naveo novinar gostujući na TV Nova u kontekstu odstupanja od novouspostavljene prakse Višeg suda u Beogradu da sporazume usvaja na redovnim ročištima, da su studenti (uhapšeni posle protesta održanog 28. juna 2025. godine u Beogradu) potpisali sporazume o priznanju krivičnog dela za nasilničko ponašanje.

U pitanju nisu studenti već lica od 33 i 39 godina, o čemu je tužilaštvo u više navrata izvestilo javnost putem saopštenja koja su dostupna na sajtu VJT u Beogradu.

Pri tome podsećamo da svako ima pravo da se brani onako kako smatra da je u njegovom najboljem interesu.
To znači i da je okrivljeni slobodan da u prisustvu svog branioca odluči da li će krivično delo priznati i zaključiti sporazum ili neće.

O potvrdjivanju sporauzma odlučuje Viši sud u Beogradu, a sporazum je moguće zaključiti sve do završetka glavnog pretresa.

Ukoliko sud potvrdi sporazum, izriče okrivljenom presudu sa kaznom koja je dogovorena između postupajućeg javnog tužioca, okrivljenog i njegovog branioca iz reda advokata, koji je obavezan da učestvuje u svim fazama postupka - pregovora, zaključenja i potvrđivanja sporazuma.

Napominjemo da osumnjičeni ima mogućnost da odustane od sporazuma, sve dok sud ne donese odluku o tome da li će sporazum prihvatiti.

Zakonik o krivičnom postupku ne zabranjuje mogućnost da se sporazum o priznanju krivičnog dela zaključuje sa zadržanim licem i da se dostavlja dežurnom sudiji za prethodni postupak koji bi o njemu odmah odlučio.

To je inače široko rasprostranjena praksa kod osnovnih sudova i javnih tužilaštava, pogotovo kada su u pitanju krivična dela za koja se mogu izreći blaže kazne.

Zbog toga ističemo da se Više javno tužilaštvo u Beogradu uvek drži slova zakona, bez obzira da li se to nekome u javnosti dopada ili ne.

Zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela regulisano je Zakonikom o krivičnom postupku članovima od 313 do 319.

Član 317. posebno propisuje uslove da bi sporazum bio prihvaćen od strane suda:

Sud će presudom prihvatiti sporazum o priznanju krivičnog dela i oglasiti okrivljenog krivim ako utvrdi:

1) da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo, odnosno krivična dela koja su predmet optužbe;

2) da je okrivljeni svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da se odriče prava na suđenje i da prihvata ograničenje prava na ulaganje žalbe (član 319. stav 3.) protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma;

3) da postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo;

4) da je kazna ili druga krivična sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tužilac i okrivljeni zaključili sporazum predložena u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom.

Pored elemenata iz člana 428. st. 2, 3. i 5. ovog zakonika, presuda iz stava 1. ovog člana sadrži i razloge kojima se sud rukovodio prilikom prihvatanja sporazuma.

VJT u Beogradu ponovo apeluje na medije da ne šire dezinformacije i lažne vesti.