Foto:shutterstock By Peter Leee

Ukorenjena je predrasuda da su seksualni predatori, pedofili i zlostavljači osobe koje je lako prepoznati, da su niske inteligencije, neobrazovani, sa socijalne margine, fizički deformisani, što je u stvarnosti vrlo često drugačije. Psihoterapeutkinja Biljana Ćulafić u razgovoru za Nova.rs otkriva koliko je teško prepoznati seksualne manijake, ali i ko su uglavnom žrtve pomenutih predatora.

U javnosti su često cenjeni stručnjaci, intelektualci par ekselans, inteligentni, komunikativni, često duhoviti i omiljeni u društvu. Kod kuće ili u kancelariji, u četiri zida, sakriveni od očiju javnosti, su sadisti, zveri u ljudskom obliku, zlostavljači na čijoj meti su uglavnom članovi porodice ili podređeni saradnici. Njima je moć nad žrtvom i njen strah najveći afrodizijak, a posledice mogu biti katastrofalne.

Po rečima psihoterapeutkinje Biljane Ćulafić koja radi upravo sa žrtvama seksualnih predatora i porodičnog nasilja, vrlo je teško prepoznati takvu vrstu osobe.

„To nije stvar nikakve ljubavi, nikakve emotivne afekcija prema deci ili mladim osobama. Tu je u glavnom pitanje dokazivanja moći, a često je i u pitanju sadistički odnos prema žrtvama, koje su za predatore objekat, a ne subjekat“, navodi Biljana Ćulafić.

Po njenim rečima, zasnovanim na dugogodišnjem iskustvu, predatori su često vrlo uspešne osobe, socijalno vešti, imaju porodicu, mogu da budu šarmantni i duhoviti.

Pročitajte još:

„Ali, tu je uvek igra moći. Njih ne uzbuđuje neko ko hoće, nego neko ko neće da stupi u neku vrstu odnosa sa njima. U tom odnosu mogu da budu dominantni, uzimaju žrtvi nevinost, ali tu je sve u pokazivanju nadmoći“, objašnjava psihoterapeutkinja.

Seksualne predatore je često teško prepoznati, mogu da budu vrlo harizmatični, oni znaju šta deca i mladi vole i to će im ponuditi.

„Oni su kao i svaki drugi grabljivci, biraju žrtve kod kojih uoče neku slabost i na koje se ustremljuju. Neće odmah napasti i brzo uraditi ono što su naumili. Često će, čak i godinama čekati dok se dte ne veže afektivno za njih, da bi se na neki način obezbedili. Umeju da budu vešti manipulatori i da ubede dete da je ono krivo za to što se desilo“, objašnjava psihoterapeutkinja Biljana Ćulafić.

Biljana Ćulafić Foto: Privatna arhiva

Statistika je porazna, svaka četvrta devojčica i svaki šesti dečak bile su žrtve seksualnog uznemiravanja ili zlostavljanja.

„U oko 780 odsto slučajeva to su ili članovi porodice ili prijatelji porodice, neki autoritet koje dete zna i veruje, rođak, otac, nastavnik, trener, profesor… Neka očinska figura, autoritet, koji zloupotrebljava svoju moć i nalazi zadovoljstvo i uzbuđenje u kontrolisanju žrtve. Oni od tih ljudi očekuju zaštitu, podršku, sigurnost, pomoć, to mogu da budu njima treći roditelj i oni ne shvataju da su to predatori i sadisti. Često su to narcističke strukture ličnosti, kojima je jedino važna njihova potreba i njihovo zadovljostvo, dok nemaju nikakva osećanja za druge osobe“, objašnajva Biljana Ćulafić. .

Seksualni predatori i pedofili često koriste i to što javnost često ne želi da pogleda istini u oči.

„Neki od tih ljudi su lepi, zgodni, uspešni, bogati, moćni, ali su i devijantni i mnogim ljudima je teško da prihvate tu činjenicu. Najčešća reakcija je: Ne mogu da verujem, jer ljudi ne mogu da shvate da i takve osobe mogu biti opasni predatori. Žrtve godinama i decenijama posle traume osećaju posledice“, navodi psihoterapeutkinja Biljan Ćulafić.

 

BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenih pedofila u policijskoj akciji „Armagedon“

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)