Podnete 694 prijave za nestale bebe u Srbiji

Cilj ovog Zakona je utvrđivanje činjenica na osnovu kojih može da se utvrdi istina o statusu te dece na osnovu dokaza koji se izvedu i prikupljenih podataka u sudskom postupku od državnih i drugih organa, roditelja i drugih osoba."Zakon je usvojen u februaru prošle godine, a roditelji su imali rok do 3. novembra da prijave svoje slučajeve. Ovaj zakon je stavio rok roditeljima što mora da se promeni. Dakle, da se skinu rokovi, da se rade paralelne DNK analize i parafinski kalupi. Takođe bi trebalo da se ide na teren kao radna grupa. Da u toj grupi budu roditelji i recimo, neko iz MUP- a, onda će te bolnice da nam daju papire i dokaze o našoj deci", kaže Novokmet.

Donošenje Zakona o nestalim bebama zatraženo je od Srbije nakon presude Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine po kojoj je utvrđeno da je Zorici Jovanović povređeno pravo na porodični život.Ona je, podsetimo, pre 37 godina rodila sina u Ćupriji. Tačno 30 godina kasnije, Zorica je od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu dobila presudu koja nije otklonila sve njene sumnje.Ona je ujedno i jedina majka koja je dobila presudu u Strazburu u slučaju nestalih beba.U međuvremenu, Evropski sud za ljudska prava odlučio je da stavi na čekanje dve prijave protiv Srbije koje se odnose na slučajeve "nestalih beba" u domaćim porodilištima tokom osamdesetih godina, objavljeno je na portalu Saveta Evrope.

"Bilo je vesti da je sud odbacio te prijave, ali nije. One su stavljene na čekanje, jer je u Srbiji donet zakon. Međutim, kao da se vrši opstrukcija tog zakona i da nam se možda samo baca prašina u oči kao da se u ovoj zemlji nešto radi", kaže Mirjana Novokmet.Prema podacima kojima raspolaže Služba za odnose sa javnošću Saveta Evrope, još desetak prijava koje se odnose na slučajeve „nestalih beba“ čekaju na odluku Evropskog suda za ljudska prava.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram