1
Pravosudna reforma i usvajanje novih pravosudnih zakona nisu imali značajan efekat na unapređenje transparentnosti pravosudnih institucija, jer se novim zakonima samo načelno predviđa javnost u radu pravosudnih organa, saopšteno je danas iz nevladine organizacije Partneri Srbija.
„Takođe, zakoni nisu uredili obaveze u pogledu javnosti u radu Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST), institucija koje će u daljoj reformi pravosuđa oblikovati rad svih drugih pravosudnih institucija. Zbog toga, u praksi je već došlo do toga da ove dve institucije, iako istog ranga, propišu različite mere za ostvarivanje javnosti u svom radu“, navodi se u saopštenju.
Civilni sektor i strukovna javnost, kako se ističe u saopštenju, apeluju na VSS da kao obavezu predvidi video prenos sednica, te da oba Saveta treba da imaju iste standarde u pogled javnosti sednica i proaktivne transparentnosti.
Pročitajte još:
„Da li pod pritiskom stručne javnosti ili međunarodnih institucija, Visoki savet sudstva je odlučio da ipak krene u izradu potpuno novog Poslovnika. Sada je na članovima Saveta da odluče kako će da urede i pitanje transparentnosti u svom radu. Zvaničnih informacija o ovom procesu nema. Nezvanično, ne misle svi članovi VSS da su video sednice dobra ideja, jer otvaraju prostor za zloupotrebe i tabloidizaciju rada Saveta“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da su razlozi zašto rad oba saveta treba da bude transparentan u tome što saveti biraju sudije i tužioce, odlučuju o prestanku njihovog rada, VSS bira predsednika Vrhovnog suda i predsednike ostalih sudova, sprovode disciplinske postupke i predlažu budžete za rad pravosuđa.
Podseća se da su i do sada sednice VSS bile javne u smislu da je Poslovnik o radu Visokog saveta sudstva predviđao mogućnost fizičkom prisustvovanju sednicama zainteresovanim licima i predstavnicima medija do broja raspoloživih mesta u prostoriji Visokog saveta sudstva, a prema redosledu prijavljivanja.