Spekulacije da je pre tri godine saobraćajnu nesreću na naplatnoj rampi Doljevac, u kojoj je poginula Stanika Gligorijević, a povređeno je još pet osoba, izazvao bivši vd direktora "Koridora Srbije" Zoran Babić, a ne njegov vozač koji je kasnije i osuđen, ostale su glasne uprkos sudskoj presudi. Brojni detalji - Babićeve povrede, kontradiktorne izjave svedoka, činjenica da auto koje je učestvovalo u nesreći nije veštačeno - dodatno ih rasplinjuju.
Iako je tokom postupka na optuženičkoj klupi sedeo Dejan Stojanović, navodni vozač bivšeg direktora „Koridora Srbije“, koji je kasnije i osuđen na četiri godine i šest meseci zatvora, javnost je od prvog dana sumnjala da je upravo bivši vd direktora „Korioda Srbije“ Zoran Babić upravljao automobilom, a te sumnje su se produbljivale sa novim informacijama koje su isplivavale, sve do suđenja koje je predstavljalo krunu ovog javašluka.
Stefan Ćorda, advokat iz tima koji je zastupao oštećene, objasnio je za list „Nova“ da je njemu bilo dovoljno da vidi Babićevo ponašanje na suđenju i da shvati da je on bio vozač.
„Osim toga, sudski veštaci, u svojim izveštajima, gotovo se nikada ne izjašnjavaju koristeći floskule poput “moglo bi značiti“ ili „moglo bi se zaključiti“. Oni na osnovu dokaza koje imaju vrlo jasno kažu da ne mogu da urade veštačenje i ne izjašnjavaju se sa „moglo bi“. Veštaci u ovom slučaju međutim kažu da se ne može utvrditi gde je ko sedeo u automobilu. Uz to, tu nam fale DNK tragovi koji nisu izuzeti jer vozilo nije veštačeno niti je urađen vanredni tehnički pregled“, kaže advokat Ćorda, dodajući da je interesantno da je, sa druge strane, rađen tehnički pregled svih drugih vozila koja su učestvovala u saobraćajki.
„Babić je udario glavom, imao je nagnječenje glave. Veštačenjem, takvim kakvo je, utvrđeno je da vozač nije bio vezan. Povrede koje ima Babić su tipične povrede za takvog vozača. Stručni savetnici koji su nam pomagali utvrdili su tačno kako je do povreda došlo – sedeo je nevezan u sedištu vozača, prilikom frontalnog udarca došlo je do gužvanja auta, pod vozila se podigao i udario u butnu kost, a pošto nije vezan, došlo je do naglog savijanja slabinskog dela, prilikom čega ne treba zaboraviti da on ima povredu kične, i pošto nije vezan, on ne udara u vazdušni jastuk, već podleće gore i udara glavom u vrh šoferke i retrovizor. Glava obilno krvari i imate DNK tragove po vozilu“, kaže objašnjava advokat. Ćorda kaže da bukvalno nema šanse da kod vozila koje je oštećeno na taj način i u toj meri sa prednje strane, vozač koji nije vezan bude lakše povređen, a putnik za zadnje klupe teže.
„Jednog od svedoka, koji je vraćao tog navodnog vozača u Beogradu, pitao sam kako se on ponašao. Zamislite sada, da osoba za koju se kaže da ima prelom, kada ga pitaju u kolima Hitne pomoći šta mu je, on kaže ništa. Tada je počelo da se komeša na suđenju. Pored toga, interesantno je da taj navodni vozač nije istog dana bio kod lekara, već se ispostavilo da ga je lekar pregledao tek četiri do sedam dana kasnije, kada je priča krenula da se zahukzahuktava. Ono što je nasumnjivije, veštaci na suđenju prilikom naših pitanja kažu da, kada su vršili pregled povreda tog navodnog vozača, nisu pred sobom imali taj rendgenski snimak. Pa, kako si utvrdio potvrdu?“, pita se advokat.
Sada već osuđeni vozač Stojanović, kaže, nije imao pojma da li je upravljao vozilom sa automatskim menjačem, što bi znao svaki prosečan vozač. Na pitanje da li je video signalizaciju, kaže da je bio fokusiran na put, a na pitanje da li je video led ili maglu, kazao je da ne zna.
„Onda dolazi Babić koji kaže da ga je probudila inercija napred, odnosno kočenje, jer je navodno sedeo iza suvozačevog mesta, te da se uhvatio za sedište i da ga tada lomi. Tu si i iskazi svedoka – policajaca i radnika na rampi – koji svi različito objašnjavaju gde su pronašli Babićevo telo kada su ga ugledali“, kazao je advokat.
Objašnjava nam i da je tada policija rekla da joj je trebalo 20 minuta da pređe 66 kilometara do naplatne rampe Doljevac.
„Pa i ako je bila magla nema šanse da oni stignu za to vreme. Osim toga, na snimku se vidi da patrola dolazi iz pravca Leskovca, prolazi naplatnu rampu i dolazi sa druge strane“, kaže on.
Sa druge strane, priča o brzini i magli, kaže, potpuno je pogrešno interpretirana.
„Sa pravnog aspekta one su potpuno irelevantne za ovaj postpak zato što je svaki vozač dužan da svoju vožnju prilagodi uslovima puta i saobraćaja. To je štaviše otežavajuća okolnost, jer je u tom slučaju morala biti smanjena brzina“, kaže on.
Pored toga, advokat koji je zastupao Zorana Babića i branilac okrivljenog sedeli su na istoj klupi i praktično su zajedno zastupali što je, podvlači, van pameti.
Posmatrajući saobraćajnu nesreću na naplatnoj rampi Doljevac u širem kontektstu drugih afera, ovo je možda i jedini put kada niko od nadležnih koji su se smenjivali na stubu srama javnosti nije ponudio famozni poligraf ni u jednom trenutku, pa čak ni predsednik koji je, podsetimo, jedina osoba koja je videla sporna dva minuta snimka nadzornih kamera na kom se vidi trenutak kada službeni automobil u kom je bio Babić udara u drugo vozilo. Na molbe i apele porodice da im pokaže taj snimak, iako je sam nudio, predsednik je ipak osto nem.
I pored svih pitanja koja su ostala bez odgovora, nameće se ono najvažnije: zbog čega je Babiću pružena toliko snažna zaštita?
Bonus video: Ćulibrk: Verujem da je video snimak i ništa drugo
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar