Zagorka Dolovać Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Prvi radni predlozi novih, reformskih zakona u oblasti pravosuđa naišli su na pozitivne reakcije u stručnoj javnosti i ocene su da će najviše koristi imati građani, dok će fotelje nekih, za sada nedodirljivih funkcionera biti uzdrmane. Ključne izmene su izmena sastava i načina izbora članova Visokog saveta sudstva, bolji način ocenjivanja rada sudija, ukidanje uticaja izvršne vlasti na pravosuđe, veća samostalnost nižih tužilaštava, ukidanje striktne hijerarhije u tužilačkoj strukturi.

Iako se kao glavna krilatica u najavljenoj reformi pravosuđa u Srbiji pominje uslaglašavanje sa evropskim normama i standardima, kao da je u senci ostalo šta će dobiti oni kojih se te promene najviše i tiču: građani i nosioci pravosudnih funkcija – sudije i tužioci.

Juče je Ministarstvo pravde predstavilo prve radne tekstove novih zakona iz oblasti pravosuđa, a tim povodom oglasilo se i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Pročitajte još:

„Radni tekstovi zakona predstavljaju značajan napredak u razvoju javnog tužilaštva i ukazuju da ustavne promene iz januara ove godine nisu bile samo kozmetičke, već suštinske. Predložena rešenja otvaraju novu stranicu u radu javnog tužilaštva Republike Srbije koji će krivičnu pravdu učiniti transparentnijom i dostupnijom građanima, bez mogućnosti selektivne pravde, a krivični progon će biti delotvorniji i efikasniji“, dve su dve pozitivne stvari koje su posebno istakli iz ovog udruženja.

Važno je da će ova rešenja konačno ukidaju decenijama postojeću vezu između izvršne vlasti i javnog tužilaštva.

„Njima se suzbija činovnički položaj tužilaca u odnosu na izvršnu vlast kao i neograničena vlast pojedinih tužilaca koja je u dobroj meri stajala na putu razvoja pravne države. Neki od elemenata radnih tekstova zakona na kojima počiva ovo uverenje su: ukidanje monokratskog uređenja javnog tužilaštva prema kome u državi postoji samo jedan tužilac; osnaživanje samostalnosti javnih tužilaca u odnosu na šefove tužilaštva; uvođenje finansijske nezavisnosti tužilaštva u odnosu na izvršnu vlast, precizno definisanje hijerarhijskih ovlašćenja i propisivanje zloupotrebe hijerarhijskih ovlašćenja kao disciplinskog prekršaja“, ističu iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Zagorka Dolovać Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Nekoliko primedbi Udruženja nisu unete u radne tekstove zakona, a zanimljivo je da je otpora bilio i iz redova tužilaca, jer neki ne žele da se odreknu svojih „ušančenih“ pozicija.

„Na održanim skupovima bili smo svedoci snažnog otpora koji potiče iz vrha javnotužilačke organizacije, koji želi da zadrži svoje pozicije i koji nadređenost vidi kao mogućnost uticaja na rad nižih tužilaštava bez ikakve odgovornosti u odnosu na izostanak rezultata u borbi protiv svih vidova kriminala“, navodi se u saopštenju.

Prve ocene sudija su takođe pozitivne, uz neke zamerke. Član radne grupe ispred Društva sudija Srbije Dragana Boljević za Nova.rs govori o tome šta je dobro u izmenama.

„Treba biti vrlo ozbiljan i temeljan prilikom ovih reformi, jer ono što se sada uradi osetićemo mnogo kasnije. Političari vreme mere mandatima, ali ono što se sada uradi odraziće se na celo društvo godinama kasnije. Neka rešenja koja su predložena su napredak u odnosu na sadašnje stanje i stvarno doprinose nezavisnom sudstvu koja će se osloboditi uticaja izvršne vlasti“, kaže Dragana Boljević.

Pre svega, izmene u sastavu i načinu izbora Visokog saveta sudstva, gde će se 6 članova birati iz redova sudija, a 4 će biti istaknuti pravnici. Jedna od pozitivnih izmena bi trebalo da bude način ocenjivanja rada sudija, koji će se zasnivati više na kvalitetu nego na kvantitetu uz veću nezavisnost“, objašnjava sudija Boljević.

Dragana Boljević
Dragana Boljević Foto: Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Ali, ono što nedostaje, po njenom mišljenju je ekonomski momenat, koji je, zbog opšte ekonomske situacije, „ispao“ iz reformi.

„Treba shvatiti jednu stvar, to nije rashod, kako ga neki vode, već investicija. Sudije i tužioci, da bi mogli slobodno da rade svoj posao, moraju da budu i ekonomski nezavisne, a to je pitanje plata, ali i penzija. To je problem sa kojim se suočavamo, da sve manje ljudi želi da dođe u pravosuđe jer su poslovi u drugim oblastima mnogo bolje plaćeni i primamljiviji. Ukoliko se ne investira danas, suočićemo se sa manjkom i sudija i tužilaca u narednom periodu. Treba imati u vidu da sudije moraju da donose teške odluke i da njihov posao ne prestaje onog trenutka kada izađu iz sudnice“, objašnjava sudija Boljević.

BONUS VIDEO: Ministarka pravde Maja Popović „brani“ republičkog tužioca Zagorku Dolovac od novinar

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare