Odluka Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu da ne pokreće istragu protiv generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića, protiv koga je penzionisani direktor policije Vladimir Rebić podneo prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti, izazvala je buru u javnosti. Kako za Novu otkriva izvor iz beogradskog pravosuđa, epilog slučaja jasno ukazuje da je tužilaštvo planski postupalo u cilju da Nedića spasi potencijalne istrage, ali i da istovemeno Rebiću onemogući da se na takvu njihovu odluku žali.
Incident se, podsetimo, dogodio početkom septembra na Novom bežanijskom groblju, kada je Novak Nedić, najpre verbalno napao, a potom pretio penzionisanom direktoru policije Vladimiru Rebiću, s kojim se slučajno sreo na jednoj sahrani.
Rebić je o svemu odmah obavestio policiju, koja je potom od tužilaštva dobila nalog da ispita slučaj. Mesec dana kasnije Novoj je rečeno da istraga protiv Nedića neće biti pokrenuta jer Rebić „nije hteo da učestvuje u postupku prikupljanja dokaza“, kao i da se ne oseća ugroženo, što je pak on, u potpunosti demantovao.
Kako za Novu otkriva dobro obavešten izvor iz beogradskog pravosuđa, saopštenje tužilaštva nije ništa drugo do pokušaj njihovog opravdanja i alibija pred uznemirenom javnošću.
„Rebić je sa sahrane otišao pravo u policijsku stanicu i prijavio vređanje i pretnje Novaka Nedića, koji ga je uz to još i pljunuo. Izjavio je da mu je sigurnost ugrožena, kao i da je bilo svedoka. Tužilaštvo izdaje nalog za prikupljanje potrebnih obaveštenja, nakon čega policija obavlja razgovor s Nedićem koji sve negira, osim da je bio na sahrani. Zatim policajac zove Rebića telefonom i jedino o čemu se izjasnio bilo je da nema svoje svedoke – jer oni koji su bili pored njega, jedan advokat i direktorka jedne državne iunstitucije, nisu hteli da svedoče iz straha za sopstvenu bezbednost. Suština je da to svakako nisu bili jedini svedoci, s obzirom na to da je u pitanju bila sahrana jednog beogradskog sudije, čiji je sin pomoćnik jednog ministra u Vladi (sva imena poznata redakciji)“, objasnio je naš izvor.
PROČITAJTE JOŠ:
Dodaje da je upravo to što Vladimir Rebić nije imao svoje svedoke iskorišćeno da tužilaštvo brzinski stavi tačku na čitav slučaj.
„S obzirom na to da je Rebić prijavu podneo policiji, tužilaštvo je moralo od starta da je tretira kao krivičnu i predmet zavede u takozvani KT upisnik. Umesto toga, stavljena je oznaka KTR kojom se označavaju slučajevi i prijave koje su tek u fazi provere i za koje od početka ne proističe sumnja da je učinjeno krivično delo. Prijave iz KTR upisnika se mogu ili arhivirati ili prevesti u KT, a u ovom slučaju je urađeno ovo prvo, uz službenu belešku obrađivača predmeta da nema mesta gonjenju jer su izjave aktera kontradiktorne, kao i da nema svedoka“, objašnjava naš sagovornik, napominjući da je upravo ovakvo arhiviranje doprinelo tome da Rebić ne može da podnese prigovor.
Da je tužilaštvo pak postupalo adekvatno, kako kaže naš sagovornik, sve bi izgledalo drugačije.
„Da se radilo po pravilu, prijava bi odmah bila prevedena u KT upisnik i morali bi da saslušaju obojicu. Kroz saslušanje bi bilo neophodno utvrditi njihov odnos, eventualne motive za pretnju, pa u tom svetlu ceniti njihove izjave. U slučaju da se sumnjalo u verodostojnost Rebićeve izjave, trebalo je utvrditi ima li on motiv da tako nešto lažno prijavi i koji je motiv, a da bi moglo da se nesumnjivo zaključi da je njegova izjava lažna. Posebna okolnost ovde je bilo i to što je Nedić pljunuo Rebića, a što bi u slučaju da je dokazana, mogla da potkrepi Rebićevu prijavu i bez svedoka“, kaže sagovornik i dodaje:
Pročitajte još:
„Za mnogo bezazlenije stvari kad oštećeni nešto prijavljuje odmah se stavlja oznaka KT upisnika. Ako se i posle toga donese rešenje o odbačaju prijave, ostavlja se prostor za pravni lek, odnosno žalbu višoj javnotužilačkoj instanci. Zbog toga što je prijava protiv Nedića sve vreme bila u KTR upisniku, Rebić nema pravo da se žali.“
Generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić izazvao je početkom septembra nezapamćen, a nadasve neprimeren incident, kad je napao bivšeg direktora policije i pretio mu na jednoj sahrani, na kojoj su se slučajno sreli. Nedić se okomio na Rebića čim ga je ugledao kako prilazi kapeli u kojoj je trebalo da izjavi saučešće ožalošćenoj porodici.
„Počelo je sa: ’Je**ću ti mater, pi**o jedna, sve si nas izdao’, a završilo sa: ’Naći ću te gde god da si, znam gde se krećeš i gde sediš svaki dan, doći ću i je**ću ti kevu’.
Rebić je, međutim, verovatno svestan da nije ni vreme ni mesto za bilo kakve obračune, ostao dostojanstven i bez ikakve reakcije na ovo nedostojno ponašanje“, ispričao je tada naš sagovornik.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare