Odbijena tužba bivšeg čelnika DB protiv advokata Olenika: Tužio ga zbog komentara posle presude u slučaju Ćuruvija

"Sudija koja je oslobodila ubice Ćuruvije iz BIA je i Dušanka Đorđević, žena bivšeg šefa VI uprave DB (BIA), sada adv. Aleksandra Đorđevića pratioca Mire Marković. Predsednik veća Nada Hadži Perić je učestvovala u oslobađanju atentatora na Vuka Draškovića, iste ekipe iz BIA", objavio je advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik 3. februara 2024. godine.

To je bio njegov stav, kao advokata, ali i političara na odluku Apelacionog suda u Boegradu kojom su oslobođeni optuženi za ubistvo novinara i vlasnika lista "Denvni telegraf", Slavka Ćuruvije na Vaskrs, 11. aprila 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo u prestonici. Jedan od oslobođenih, Milan Radonjić u vreme ubistva Ćuruvije načlenik beogradskog centra tadašnje Dežvane bezbednosti (DB) osetio se lično prozvan, pa je podneo tužbu protiv Olenika, iako nije pomenut imenom i prezimenom. Ipak, sud je odbio ovu tužbu.

Po rečima Olenika, ovo je mala ali važna pobeda.

"Nakon oslobađajuće presude trojica optuženih, MIlan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić podneli su ukupno 22 tužbe protiv onih koji su kritikovali odluku suda da budu osloboeni. Radonjić je podeno protiv mene, iako ga nisam poimence pomenuo, ali valjda se sam prepoznao. Moja objava se zapravo i nije odnosila na njega lično, on mi je, kao on, nevažan. Moja objava se odnosi na to da treba ukinuti taj uticaj sadašnje BIA a nekadašnjeg DB-a na pravosuđe. Mi moramo da počnemo da se bavimo njima da bi oni prestali da se bave nama i da bi shvatili da nisu iznad zakona", objašnjava advokat i potpredsednik LSV-a u razgovoru za Nova.rs.

Po njegovim rečima od odbacivanja tužbe protiv njega, mnogo je važnije oblazloženje presude, koja može postati dobar primer u srpskoj sudskoj praksi i pokazatelj šta treba pravosuđe da radi. U obrazloženju presude ističe se da u demokratskom društvu „sloboda govora i medija uključuje i pravo na kritičko preispitivanje rada javnih institucija i nosilaca javnih funkcija“, kao i da se komentarisanje presuda i sudija ne može tretirati kao napad na ličnost ukoliko je vođeno javnim interesom. Sud je zaključio da tužilac nije dokazao da su objave izazvale objektivno smanjenje njegovog ugleda, već se oslonio na lični osećaj povređenosti, što prema zakonu nije dovoljno da bi se govor sankcionisao.

"Ova odluka pokazuje integritet sudije koja je stavila javni interes iznad ličnog interesa. Javni interes je da rad BIA bude pod kontrolom a ne iznad zakona, ni ona ni njeni pripadnici. Pravosuđe je grana vlasti i treba tako da se ponaša, da bude nezavisna od zakonodavne vlasti. Vlast ne pada sa neba i pravosuđe treba da se za nju izbori i upravo zato treba ukinuti uticaj BIA koji je očigledan", objašnjava advokat i potpredsednik LSV Aleksandar Olenik.

Ubistvo Ćuruvije sa potpisom DB

Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u centru Beograda, u haustoru zgrade u kojoj je živeo. posle šetnje po prestonici. BIo je u društvi Branke Prpe kada su im sa leđa prišla dvojica napadača. Nju su udarili a njega su likvidirali hicima iz vatrenog oružja. Ispostavilo se da je Ćuruvija danima bio praćen sve do trenutka ubistva kada je pratnja naglo povučena i tada su se pojavile ubice. Za to ubistvo optuženi su tadašnjii načlenik DB Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, operativac DB Ratko Romić i kao direktni izvršilac Mirsolav Kurak. Posle postupka koji je trajao više od decenije, na kraju su optuženi pravosnažno oslobođeni.

Postupajući tužilac Milenko Mandić je u svojoj završnoj reči izjavio da su tadašnji vrh države stajali iza ubistva i da su ga naredili. Tadašnji ministar informisanja bio je današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u to vreme doeno vrlo restriktivne zakone uperene protiv slobodnih medija.  Slavko Ćuruvija je prvo finansijski uništavan, potom medijski progonjen, da bi na kraju bio i fizički likvidiran.

Kada je došao na vlast, kao naprednjak, Vučić je najavio da će uistvo Slavka Ćuruvije, jedno od politčkih ubistava u vreme vladavine Slobodana Miloševića biti razrešeno. Na kraju se sve završilo oslobađajućom presudom.