Odakle Blažićima "libijski" kalašnjikov?: Tri godine od masakra u Duboni i Malom Orašju i dalje bez odgovora na ova pitanja

Sistem je uspeo da sačuva samog sebe i svu odgovornost prebaci iskljčivo na dvojicu Blažića, oca i sina, čija krivica je neupitna. Osim njih dvojice niko drugi, koliko je poznato, nije odgovarao za niz propusta i zloupotreba koji su doveli do toga da se u rukama masovnog ubice nađe automatska puška kojom je nemilosrdno sejao smrt po Malom Orašju i Duboni, nakon što je čuo da ga je neko, navodno, ogovarao.

Automatska puška

Pitanje automatske puške nije razjašnjeno do kraja, kao da se ona iz vazduha stvorila u kući Radiše Blažića, bivšeg oficira Vojske Srbije (VS), zajedno sa gomilom drugog naoružanja, municijom, ručnim bombama.

Zapravo, do danas je ostalo nejasno šta je sve tačno zaplenjeno, ko je sve zaplenjivao, čak nije jasno ni da li je Radiša u vreme zločina, 4. maja 2023. godine bio još aktivni oficir ili je već otišao iz VS i pod kojim okolnostima. Ukoliko je on otišao iz VS pre masakra, šta su onda pripadnici Vojne policije, koje su videli meštani, tražili u njegovoj kući?

Ministarstvo odbrane, koje je čvrsto u naprednjačkim rukama, sve proglašava službenom i vojnom tajnom, pa i to kada nekome prestaje služba.

Šta su tačno radili vojni kamioni dan kasnije u okolini Dubone i mesta Šepšin gde su Blažići imali kuću? Odgovor Vojske Srbije na pitanje suda bio je štur, da su u pitanju redovne aktivnosti i da vojni kamioni iz Pančeva ka Mladenovcu idu tim putem.

Uprkos svim naporima VS da iskontroliše štetu, u javnost je isplivalo da je u pitanju oružje koje je 2009. godine navodno preuzeo "Jugoimport SDPR", državna firma koja se bavi trgovinom oružja i da je bila namenjena za izvoz u Libiju.

Ne zna se tačno odakle 11 ručnih bombi koje su pronađene kod Blažića, kako je moguće da neko iznese toliku količinu oružja i municije. Niti VS, niti Ministarstvo odbrane nikada nisu saopštili da li su sproveli neku istragu tim povodom i da li je neko kažnjen zbog propusta.

Ispostavilo se da je istrage u Vojsci Srbije bilo i to protiv Radiše 1999. godine, upravo zbog nestanka oružja. Ali nije poznato kako se taj postupak završio.

Gaženje policajca

Drugo veliko pitanje je kako se Uroš Blažić uopšte nalazio na slobodi u trenutku kada je počinio masakr?

On je naime 31. maja 2020. godine, vozeći motor bez registracije udario saobraćajnog policajca koji je pokušao da ga zaustavi. Saobraćajni policajac je tom prilikom teško povređen, a krivčno delo je kvalifikovano kao napad na službeno lice u obavaljanju službene dužnosti. Za to krivčno delo, pošto su u pitanju teške telesne povrede, zaprećena je kazna zatvora od tri do 12 godina.

Ipak, Blažić koji je u to vreme bio maloletnik, nije odgovarao. Naime, pošto je bio maloletan, traženo je mišljenje Centra za socijalni rad, koji je izrazio svoje stručno mišljenje da nije celishodno da se Urošu Blažiću izrekne krivična sankcija jer je iz funkcionalne porodice i protiv njega u međuvremenu nije bilo novih prijava.

Sa ovim se tužilac usaglasio i Viši sud u Beogradu je obustavio je taj postupak.

Možda nije bilo krivičnih prijava, ali je bilo mnoštvo prekršajnih prijava, poput vožnje bez dozvole, ali i za nošenje oružja - noža. Ipak, mišljenje Centra za socijalni rad bilo je presudno, iako je mlađani Uroš tada teško povredio policajca.

Do danas nije jasno ko je i kako procenio da Blažić ostane na slobodi, da li je uopšte neko ozbiljno radio sa njim, da li je Centar za socijalni rad nešto "prevideo", a da je na priču o funkcionalnoj porodici uticao položaj njegovog oca Radiše, tada oficira Vojske Srbije.

Misteriozni saputnik

Pitanje koje je takođe ostalo bez odgovora, uprkos pravosnažnoj presudi, jeste ko je misteriozni muškarac koji je bio u društvu Uroša Blažića, neposredno pre nego što je krenuo u svoj krvavi pohod.

„U večernjim satima, mislim da je bilo oko 20.30 časova sedeo sam sa prijateljem ispred lokalne prodavnice, u centru sela, gledali smo utakmicu i konzumirali pivo. Tačno u to vreme, oko 20.30 časova, ispred prodavnice je optuženi Uroš Blažić parkirao "mercedes" sive boje. Bio je u društvu sa još jednim momkom koji je nosio sivu majicu, a koga ranije nisam video. Taj momak je izašao iz "mercedesa" sa suvozačevog mesta i ušao u prodavnicu. Video sam da je kupio cigarete, vratio se nazad u vozilo i krenuli su ka Mladenovcu. Više ih nisam video", rekao je svedok.

Ipak, on je potom izjavu promenio dodavši da je pomenute mladiće iz automobila ponovo video.

„U prodavnici sam se zadržao oko 22.30 časova, nakon čega sam krenuo kući pešaka. Začuo sam pucnje, četiri, čini mi se iz pištolja, bio sam udaljen od školskog dvorišta oko 500 metara. Video sam lice koje je izašlo iz vozila marke "mercedes", mlađe, oko 20 godina, krupne građe, koje je na sebi imalo sivu majicu, a primetio
sam da ima na levoj ruci tetovažu, neki tribal. Nešto kasnije, možda je bila ponoć, pozvali su me drugari iz komšiluka i rekli šta se dogodilo. U školskom dvorištu se nalazio moj sestrić, koji je kritičnom prilikom preminuo", izjavio je ovaj svedok, što
je „Nova“ i ranije prenela.

Obeležen pomen ubijenima

U selima Dubona i Malo Orašje održan pomen ubijenima. Sveštenici iz crkve u Duboni su održali opelo, a osim članova porodice, prijatelja i komšija, prisustvovali su i pojedini roditelji dece ubijene u masakru u OŠ "Vladislav Ribnikar".

"Danas smo se sabrali ovde, na ovom mestu, nakon tri godine od stradanja naše dece. Šta reći a ne zaplakati? Tri godine tuge i patnje. Molimo našeg svevišnjeg Gospoda da primi našu decu u carstvo božije. Zahvaljujem se svima sto ste došli, ta empatija koju gajimo prema deci. Patrijarh Pavle je rekao: "Budimo ljudi, dušu i osećanja smo dobili od Gospoda." To roditeljima verujem znači, a i nama da podelimo tugu i bol sa njima", rekao je sveštenik tokom opela.

Pomenu su prisustvovali i glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, Ivan Konatar, savetnik predsednika Srbije, Miloš Vučević, kao i gradonačelnica Smedereva, Jasmina Vojinović.