Od Kobri i padobranaca do Žandarmerije i SAJ-a: Ovo su sve specijalne jedinice u Srbiji

Vojska Srbije ima tri jedinice specijalaca.

Prvi je Odred vojne policije specijalne namene "Kobre", koje vuku poreklo još iz nekadašnje Jugoslovenske narodne armije i bila je jedinica sastavljena isključivo od podoficira i oficira. U poslednje vreme su postali aktuelni nakon što ih je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pomenuo: "Da izvedem Kobre da ih razbacamo sve, ne bi trebalo šest-sedam sekundi". Ipak, ispostavilo se da Kobre nisu baš vešte u razbacivanju, jer su u Novom Sadu pobegli pred gnevnim građanima štiteći Miloša Vučevića, formalnog predsednika Srpske napredne stranke, što, inače nije po zakonu.

SNS je tako od nekadašnje elitne jedinice Vojske Srbije napravio privatne telohranitelje.

Pitanje je kakav je trenutni sastav "Kobri", jer Srpska napredna stranka se u sektoru bezbednosti, kako u BIA, tako i u vojsci i policiji ne oslanja na sposobne, već na lojalne. Prema nekim informacijama, takav je slučaj i sa "Kobrama".

Kao i u svakoj armiji na svetu, tako i u VS postoji elitna 63. padobranska brigada, stacionirana u Nišu. U pitanju je stvarno elitna jedinica, kriterijumi za prijem su vrlo strogi, a oni su zapravo i prvi počeli da nose prepoznatljive crvene beretke. Pripadnici te jedinice su prošli mnoga ratišta na prostorima bivše Jugoslavije i gde god su se pojavili izazivali su strah. Izveli su izvlačenje pripadnika JNA iz Čašljine, učestovali su u sukobima na Kosovu i Metohiji i u bici za Košare.

Poslednje borbeno angažovanje bilo je u deblokadi Oraovice, tokom sukoba na jugu Srbije 2001. u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ipak, čini se i da je tu politika umešala prste, jer je nedavno ekspresno penzionisan i komandant 63. padobranske brigade, general Nenad Zonić, jer je navodno Zonić rekao da neće dozvoliti angažovanje pripadnika ove jedinice osim u odbrani zemlje.

VS ima još jednu elitnu jedinicu, 72. brigadu za specijalne operacije, stacionirana u Pančevu. U njenom sastavu se nalaze tri bataljona, "Orlovi", "Sokolovi" i "Grifoni". U pitanju je takođe jedinica koja se kalila na ratištima bivše Jugoslavije i imali su prilične gubitke. Takođe su učestvovali u borbama na Kosovu i Metohiji, bitka za Košare, kao i borbama na jugu Srbije u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, protiv albanskih separatista.

Možda i najelitnija i najspremnija jedinica na ovim prostorima, Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) neplanirano je dospela u cenar pažnje javnosti zbog smene dugogodišnjeg komandanta Spasoja Vulevića.

U pitanju je jedinica policije, sa dugom tradicijom od skoro 50 godina. SAJ je namenjen za obavljanje najtežih i najrizičnijih zadataka, kada građani imaju problem zovu policiju, kada policija ima problem, zove SAJ. U opis njihovog posla spadaju, pre svega, rizična hapšenja, kada se očekuje upotreba vatrenog oružja. Poslednjih godina to je hapšenje osumnjičenih koji su već nekog ubili, pa je taj opasan posao prepušten ovoj jedinici.

Oni su specijalizovani i za rešavanje talačkih situacija, kada se očekuju brzina i preciznost. To su uglavnom mali timovi u svom sastavu nemaju teško naoružanje. Ono zbog čega se smatraju najelitnijim nije samo stroga disciplina i stalno vežbanje i obuka, već, nažalost i praksa. Pripadnici SAJ-a su poslednjih godina izveli nekolika akcija rizičnih hapšenja u kojima su uspeli da likvidiraju osumnjičene a da pri tome nisu imali gubitke.

Žandarmerija je poseban rod policije, napravljen po ugledu na druge evropske zemlje, kao što su Francuska ili Italija.

Postoje četiri odreda, u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu. U okviru Žandarmerije postoji i ronilački tim. Žandarmerija je poslednjih meseci najviše angažovana na "održavanju javnog i mira", zaprovo gušenja protesta u gradovima Srbije, gde često bivaju zloupotrebljeni. Ipak, ne treba zaboraviti i njihovo angažovanje na jugu Srbije, prema "administrativnoj liniji" ka Kosovu i Metohiji, gde povremeno ima i razmene vatre, pre svega sa kriminalcima i šumokradicama koje dolaze sa KiM.

Žandarmerija je bila dugo u nemilosti naprednjaka, prvo zbog intervencije 2008. godine kada je došlo do sukoba žandarma i demonstranata, simpatizera Srpske napredne stranke iz koje je nastala Srpska napredne stranke. Tada je teško povređen Ranko Panić, koji je preminuo u bolnici. Vučić se lično zarekao da će pronaći ko je odgovoran, ali su žandarmi koji su bili optuženi pravosnažno oslobođeni. Niški žandarmi su 2014. tukli predsednikovog brata Andreja Vučića i Predraga Malog, brata ministra finansija Siniše Malog i pripadnika "Kobri". Žandari koji su udarali predsednikovog brata ostali su na kraju bez posla.

Sastav te jedinice je prilično promenjen, pa je u pitanje doveden i njihov kvalitet, a nedavno je MUP raspisao konkurs za prijem novih pripadnika te jedinice, za beogradski odred više od 70, pa bi se reklo da tu vlada ozbiljan manjak ljudi ili MUP ima nameru da drastično poveća njihov broj. Poslednjih meseci je to jedna od jedinica na koje se režim Aleksandra Vučića najviše oslanja.

Specijalci za kršenje zakona

Zvuči neverovatno, ali i Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) ima status posebne jedinice.

Oni, bez sumje, i jesu specijalna jedinica, ali manje po sposobnostima i znanju a više po spremnosti da sve urade za vlast, uključujući i grubo i sistemstsko kršenje zakona, ustava i međunarodnih konvencija čiji je Srbija potpisnik.

Umesto da budu policajci koji se "ne vide", ovaj naprednjački hibrid nastao iz Uprave za obezbeđenje ličnosti i postao je udarna pesnica režima. Pročuli su se poslednjih meseci po brutalnosti prilikom intervencija protiv studenata i građana, prebijanju, ponižavanju, zlostavljanju privedenih, hapšenjima na nezakonit način širom Beograda i Srbije, protivzakonitom pribavljanju dokaza, iznuđivanju priznanja i svim ostalim nedozvoljenim metodama.

Na njihovom čelu je Marko Kričak, čovek koji se ne libi da ličnim primerom pokaže svojim podređenima kako da krše Zakon o policiji, što i nije problem jer komandant JZO nema nikakvo formalno policijsko obrazovanje.