Tokom suđenja FIlipu Gavranoviću za ubistvo Nikole Ostojića 2017. godine promakao je jedan, tada, nebitan detalj, koji je postao bitan tek pet godina kasnije, u aprilu ove godine, kada je u svom kafiću na Novom Beogradu ubijen Luka Žižić, vlasnik "Rituala".
Iako se zločin u Resavskoj ulici u centru Beograda dogodio, sada već davne, 2017. godine, sudski epilog je usledio ovih dana kada je Filip Gavranović osuđen na 30 godina zatvora zbog ubistva svog prijatelja Nikole Ostojića. Ali, manje od same presuda, odjeknula je informacija da se u sudskim spisima pojavilo još jedno ime iz „crne hronike“ – Luka Žižić, vlasnik lokala „Ritual“ koji je ubijen u aprilu ove godine.
Već komplikovana priča postala je još komplikovanija, a ono što je počelo u novembru 2017. na nekin način se završilo u aprilu 2021. u kafiću u novobeogradskom Bloku 44.
Pročitajte još:
Ko su bili žrtva i ubica iz Resavske ulice? Najbolji prijatelji, nerazdvojni drugovi, od kojih je jedan završio iskasapljen u radnji, dok je drugi postao surovi ubica koji će iza rešetaka provesti naredne tri decenije. Život ide dalje, staklorezačka radnja u Resavskoj ulici još postoji, ali je zatvorena i zapečaćena, kao da je zaleđena u vremenu. Na vratima još stoji cedulja, upozorenje Osmog odeljenja Policijske uprave Beograd da je to mesto zločina i da je ulaz zabranjen. Taj lokal je držao ubica Filip Gavranović.
Pekara koju je držao Nikola Ostojić, desetak metara niže, sa druge strane ulice, više ne postoji, tu je sada noćni klub.
Ljudi koji koji prolaze pored radnje „Gavranović“ pojma nemaju kakva drama se tu odigrala i zašto je na izlogu atraktivnog lokala sloj prašine. Policijsku cedulju niko i ne čita. Iznad radnje stoji natpis da je firma osnovana davne 1952. godine. Ipak, ima još onih koji se sećaju cele priče.
„Filip je bio divan momak, o njemu mogu da kažem sve najbolje, ne znam šta mu se dogodilo, šta ga je nateralo da počini tako nešto užasno“, počinje priču komšinica iz ulice.
Po njenim rečima to je bila ugledna, porodična firma.
„Ja sam živela u inostranstvu a kada sam se vratila, tu u komšiluk, pošto se bavim amaterski slikarstvom, često sam odlazila u radnju. FIlip je uvek bio ljubazan, predusretljiv, videlo se da je dobro vaspitan. Pre njega je radnju držala njegova majka, oca mu nisam upoznala. Tada je bio sa jednom divnom devojkom, koja je isto radila u radnji. Bili su prelep par, govorila sam im da su oboje mladi i lepi, prelepi i da treba što pre da imaju decu. On se samo smejao. Kakav je bio? Dešavalo se da donesem sliku na uramljivanje, a zaboravim pare, međutim to nikada nije bio problem, samo bi se nasmešio i rekao: „Ma nema problema, donećete sutra““, objašnjava ova komšinica.
Ali, tada je Filip počeo da se menja. Promenio je, po rečima poznanice, i devojku.
„Rekao je da je sada sa još lepšom devojkom. Ali nju nisam viđala u radnji. Ali sam viđala Nikolu. Znala sam i njega, bio je pekar iz ulice. Postali su nerazdvojni, sedeli su zajedno stalno, najčešće kod Filipa u lokalu. Naručivali su i da im donesu kafu iz obližnjeg kafića. Onda je lokal jedno vreme bio zatvoren, a tada sam i čula šta se desilo. Prosto nisam mogla da verujem, mislila sam da mu je neko nešto namestio. Onda sam čula da je počeo da se kocka. To je zlo, verovatno je i pozajmljivao pare da se kocka, možda i od zelenaša a možda je gubio na kocki i tako napravio dug, zato se sav ovaj užas i dogodio“, objašnjava ova komšinica.
Kobnog dana ubijeni Ostojić je po običaju došao kod FIlipa Gavranovića u radnju. Kod sebe je imao novac, podigao je kredit, kako bi isplatio novac vlasniku lokala u kome je bila njegova pekara. Gavranović je tražio novac od njega na pozajmicu, kasnije će se ispostaviti, da bi vratio raniji dug Luki Žižiću.
Ostojić je to odbio, jer je imao tačnu sumu koja mu je trebala. Za tren, zbog novca, najbolji prijatelji postali su smrtni neprijatelji, i tada je počela tuča. Iako su obojica bili oko 2 metra, Ostojić je bio krupniji. U jednom trenutku, Gavranović je dohvatio neko staklo i ubo je Ostojića. Ispostavilo se da je ta rana bila smrtonosna.
Sluđen, Gavranović je uzeo novac, a telo svog prijatelja je prekrio nekim kartonima i tepihom. Deo para je uzeo i vratio dug Luki Žižiću, a zanimljivo je da je višak para koji je ostao od plena koji je oteo od Ostojića, policija pronašla u fioci u staklorezačkoj radnji.
Čini se da je dug nedavno ubijenom Žižižu bio jači i od prijateljstva i od straha od zatvora.
Gavranović je narednih dana, odnosno posle zločina, učestvovao u potrazi za Ostojićem čiji je nestanak prijavljen policiji. Ta tri dana nesrećni pekar je ležao u radnji.
Tadašnjoj Gavranovićevoj partnerki je bilo sumnjivo njegovo ponašanje te noći, ali i to što tri dana nije otvarao lokal. Ona je svoje sumnje prijavila policiji.
Epilog je poznat, makar što se Gavranovića tiče.
Osim Gavranovića, sud je doneo još jednu, doduše zakasnelu odluku, da se od sada pokojnog Luke Žižića, oduzme spornih 2.000 evra zbog kojih je glavu izgubio Nikola Ostojić.
Podsetimo, Luku Žižića je likvidirao Stefan Milašinović, plaćeni ubica iz Kraljeva. Dosad motiv ove likvidacije nije bio jasan, ali najnovije otkriće, da je Žižić pozajmljivao novac možda bi mogao da baci potpuno novo svetlo i na ovaj slučaj.
BONUS VIDEO: Od Resavske do novobeograskog kafića, surova beogradska priča
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar