Nisi nadležan, a nisi ni stručan: Sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu odgovorile glavnom tužiocu VJT

Nakon što je glavni tužilac beogradskog Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović, uputio dopis sudijama Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda, u kom je poručio da se ne slaže sa njihovim pravnim stavom da su za slučejeve napada na policiju na protestima zadužena osnovna tužilaštva, u petak mu je, sa iste adrese, stigao i odgovor.

Kako „Nova“ saznaje, sudije su ocenile da je Stefanović u svom dopisu izneo lični stav po pitanju osnovanosti i zakonitosti pravnog stava koji su oni zazueli, a koji se, podsetimo, odnosio na slučajeve procesuiranja uhapšenih demonstranata, koji su navodno na protestima napadali policiju. Dok su sudije stava da se takva dela ne mogu kvalifikovati kao nasilničko ponašanje na javnom skupu, već isključivo kao napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, što automatski ne bi bilo u nadležnosti VJT već osnovnih tužilaštava, Stefanović je ocenio da je to nepravilno i nezakonito, a potom najavio da će isto „pobijati u zakonsko propisanom roku“.

Sudije su zauzetim stavom o kvalifikaciji pomenutog krivičnog dela, još jednom stale na put sve učestalijem nezakonitom postupanju VJT, a posebno Stefanovićevoj potrebi da nasilno uspostavlja nadležnost na svakim slučajem koji je povezan sa interesima vladajućeg režima. Činjenica da je ovim onemogućen da postupa po najvećem broju prijava koje su povezane s protestima, toliko je isrovocirala Stefanovića da je u svom dopisu sudijama izneo i niz drugih kontradiktornosti, koje sada otvaraju i pitanje njegove elementarne stručnosti za posao koji obavlja.

„Sudije Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu ukazuju da je odredbom Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu propisano da glavni javni tužilac nije nadležan da daje mišljenje i razmatra pitanja od značaja za stručno usavršavanje javnog tužilaštva, sudsku praksu i sporna pravna pitanja, niti da zauzima pravne stavove radi ujednačavanja javnotužilačke prakse, već je to u isključivoj nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva kao stručnog tela“, navodi se u dopisu koji su sudije dostavile Stefanoviću, a koji je potpisala predsednica Odeljenja za prethodni postupak, sudija Ana Milošević.

Činjenica da glavni tužilac najbitnijeg i najvećeg tužilaštva u državi ne zna šta propisuje Pravilnik institucije čiji je funkcioner, u najmanju ruku je zabrinjavajuća, koliko i njegova izražena potreba da rukovodi čitavim pravosuđem.

Budući da sudije svoj pravni stav nisu donele na osnovu ličnih preferencija i utisaka, već isključivo odredbi Krivičnog zakonika koji je javno dostupan svakom građaninu, postavlja se pitanje zašto Stefanović nastavlja da insistira na nečemu što je nesporno nezakonito i pravno neodrživo.

„Tužilaštvo postupa isključivo na osnovu Ustava i zakona, a ne na osnovu stanovišta sudija za prethodni postupak, koja nemaju nikakav obavezujući karakter i odlikuje ih promenljivost i prilagodljivost trenutnim društvenim okolnostima... Odluke sudija za prethodni postupak kojima su odbijeni predlozi za pritvor su paradoksalne", naveo je Stefanović u svom saopštenju, apsostrofirajući još jednom da ili ne razume šta Krivični zakonik propisuje i opisuje kao delo nasilničko ponašanje na javnom skupu, ili da je postao toliko bahat da je sebi dao za pravo da njegovo „stanovište“ bude iznad kako svih zakona, tako i Ustava.

Da je Stefanović taj koji zapravo postupa po ličnom „stanovištu“, dokazuje najpre odredba KZ o nasilničkom ponašanju na javnom skupu, a koja jasno propisuje da se pod ovim delom podrazumeva nasilje koje je usmereno na učesnike javnih skupova. Policija nije, niti može da bude učesnik u javnom skupu, već državni organ zadužen za uspostavljanje i očuvanje javnog reda i mira. Na osnovu čega je policajce Stefanović pretvorio u „učesnike skupova“ ostalo je nepoznato.

Jedino što se nameće kao utisak jeste činjenica da je to jedino delo preko kog je mogao da uspostavi nadležnost, a sve u cilju toga da ih sve drži pod kontrolom  i uz pomoć "podobnih" krivično-vanpretresnih veća sudija, odlučuje ko će biti pritvoren, a ko pušten na slobodu.