Niko odgovoran, a za 14 godina stradalo 11 vojnih pilota

Prošli petak Srbiju je potresla vest o pogibiji dvojice pilota kapetana prve klase Zvonka Vasiljevića i majora Dejana Krsnika iz 101. lovačko-avijacijske eskadrile 204. vazduhoplovne brigade kada se njihov lovac MiG-21UM tokom redovne letačke obuke srušio u selu Brasina kod Loznice. Naime, nastradali kapetan prve klase Vasiljević, koji je ranije pilotirao jurišnikom J-22 "Orao" nalazio se na preobuci za nadzvučni avion. Ovaj pad bio je okidač za polemiku u medijima ko je kriv za nesreću: ljudski faktor- piloti, tehnika, nedovoljna obuka ili komandni kadar.Interesantno je da kada bi tražili podatke o broju sati naleta pre nekih par godina tu informaciju bi bilo sasvim lako dobiti, međutim u poslednje tri godine kada je Vojsku Srbije zahvatila "neomistika JNA" ova informacija potpala je pod domen tajne, da mrski neprijatelj ne naruši borbenu osposobljenost pilota. Ona se kretala prema tadašnjim podacima oko 30 sati godišnjeg, da bi zatim bila povećana na 50-60, a danas ta brojka prema nekim procenama zbog ulaska u operativnu upotrebu 6 doniranih ruskih i četiri naša lovca MiG-29 ta brojka se popela na nekih 80 časova godišnjeg naleta.

Za srpsku avijaciju rekli bi da su krenuli bolji dan od 2016. kada su prvi put nabavljena tri nova transportna helikoptera Mil Mi-17V5, zatim 3. oktobra 2017 stigli su prvi primerci doniranih ruskih lovaca. Tokom cele 2018. trajao je remont pa je Srbija već narednu 2019. dočekala sa 10 operativnih lovca. Međutim paralelno sa prilivom tehnike počeo se javljati jedan problem nedostatak pilota i mehaničara, smeštajnih kapaciteta, što je sve više opterećivalo vazduhoplovce, ali ta pitanja rešavana su u hodu.“Mi nemamo podatke o tome koliki je ukupan nalet, pa da onda vidimo koliki je broj udesa sa smrtnim posledicama, koliki broj sa gubitkom vazduhoplova, da bismo na osnovu toga imali pravu sliku. Bojim se da je ta statistika kod nas nepovoljnija u odnosu na druge zemlje. Mali nalet dovodi do toga da pada kvalitet obuke, a zadaci koji se izvršavaju su manje složeni”, kaže izvor Nove.rs

On dodaje i da je broj iškolovanih pilota za vojne potrebe 2016. bio tri, a 2017. samo četiri pilota, dok su potrebe za novim kadrovima bile sve veće, ali ne samo za vazduhoplovnim kadrovima.Neki smatraju da je problem kvalitetan pilotski kadar, jer veliki deo pilota starije generacije s kraja 1960-tih i početka 1970 tih odlazi u penziju, a broj školovanih pilota je sve manji.Kako je portal Srpska bezbednosna mreža objavila u maju ove godine, od raspada državne zajednice sa Crnom Gorom 2006. godine do danas, VS je školovala šezdesetak vojnih pilota. I sam Vučić je pre dve godine rekao da se Vojska Srbije može suočiti sa nedovoljnim brojem raspoloživih pilota već za dve ili tri godine. Ova procena bila je zasnovana je na računici da piloti zbog beneficiranog radnog staža (za 12 meseci efektivnog rada dobijaju 18 meseci staža) mogu da idu u penziju sa 50 godina.

“Ostaje nejasna logika kod vrha vojske zato se MiG-21UM ponovo vratio na letenje, iako imamo tri MiG-29UB za obuku? Znam da deo pilota nije položio za naprednu mašinu, te ih je stoga trebalo rasporediti na druge dužnosti. Deo starijih pilota, mogao se prebaciti na Akademiju za predavače, da svojim iskustvom i znanjem odškoluju veći broj mladih pilota. Ujedno bi se broj pilota povećao na katedri RV i PVO, budući da je sada taj broj veoma nepovoljan. Imamo svega par pilota profesora i desetine raketaša na katedri", kaže za Novu.rs vazduhoplovni publicista Danko Borojević.Prema njegovim rečima smanjenjem budžeta za vazduhoplovstvo posle raspada SFRJ prekinut  je period dinamičnog i plodnog razvoja. Zaustavljen je proces modernizacije, započela je dugogodišnja kriza, a najveći problem  leži u manjku stručnog kadra. Tome je doprinelo i, kako ocenjuje, urušavanje sistema školovanja. Ukinuta je Vazduhoplovno-tehnička akademija, ukinuto je četvorogodi­šnje školovanje podoficirskog tehničkog sastava, kao i jednogodišnje specijalističko školovanje.Svi padovi srpskih vojnih letelicaU poslednjih 20 godina u Srbiji samo dve godine ostale su zabeležene bez avion udesa. To su bile 2001 i 2007. Po jedan udes zabeležen je 2002., 2003. i 2006, a 2004. dva udesa. Za naš tekst glavni reper postala je 2006. kada je Srbija stekla nezavisnost posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Crne Gore koja je izglasana na referendumu 21. maja 2006.

Pad u BarandiDana 21. maja 2008 u prepodnevnim časovima srušio se jurišnik J- 22 "orao“ u banatskom selu Baranda, 50 kilometara severoistočno od Beograda. Avion je pao sa visine od oko 2,5 kilometara dok se kretao brzinom od 600 kilometara na sat. Pilot major Tomaš Janik spasao se katapultiranjem.Tragedija na BatajniciDana 24. septembra 2008. na aerodromu u Batajnici tokom priprema za aeromiting koji je trebao da se održi iznad Kalemegdana srušio se školsko-borbeni avion "supergaleb G-4". Tom prilikom poginuo je opitni pilot Ištvan Kanas, a nesreća se dogodila prilikom izvođenja složene letačke figure, posle čega je avion udario od pistu.Pad MiG-29Dana 7. jul 2009 u prepodnevnim časovima na aerodromu Batajnica srušio se lovac "mig 29" tokom priprema za aeromiting. U ovoj nesreći poginuli su pilot Rade Ranđelović i vojnik Milan Ulemek, koji je bio požarni u obli­žnjem auto-parku.Pad u Gružansko jezeroDana 3. juna 2010 jurišnik J-22 "orao" srušio se u Gružansko jezero. Pilot Slobodan Jocić zbog kvara na hidraulici nije uspeo da izvuče stajni trap i da sleti na pistu aerodroma Lađevci kod Kraljeva, pa je letelicu usmerio ka Gružanskom jezeru. Letelica se survala u jezero, a pilot se spasao katapulitranjem.Lasta pala u Novoj PazoviDana 26. septembra 2012.  avion za obuku pilota „V54 lasta“ srušio se u naseljenom delu Nove Pazove, opitni pilot Goran Savić preminuo je od zadobijenih povreda.Rušenje kod MrčajevacaDana 14. novembra 2013. avion „J22 orao“ srušio se, a zatim i eksplodirao tokom probnog leta kod Mrčajevaca i to svega dvadesetak metara od prvih kuća. Pilot major Ivan Pantić uspeo je da na vreme usmeri letelicu na livadu, a zatim da se uspešno katapultira i ostane nepovređen.

Pad vojnog helikoptera kod SurčinaU ranim jutarnjim časovima 13. marta 2015. srušio se transportni helikopter Mi 17 na oko kilometar od Aerodroma „Nikola Tesla“ . U padu vojnog helikoptera poginuli su: major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, mehaničari zastavnici Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekar novopazarske bolnice Dževad Ljajić i njegov kolega anestetičar Miroslav Veselinović, kao i petodnevna beba iz novopazarske porodice Ademović. Pad vojne letelice veoma je uznemirio srpsku javnost.Pad supergaleba u selu Slatina kod ŠapcaDana 6. aprila 2017.  piloti Dejan Pandurović (39) i Nenad Ćulibrk (49) poginuli su u padu školsko-borbenog aviona „supergaleb G-4“ u selu Slatina kod Šapca.Supergaleb G-4 survao se kod IdvoraDana 11.aprila 2018. školsko borbeni avion "supergaleb G4" pao je u njivu u selu Idvor kod Kovačice. U ovoj nesreći poginuo je pilot major Robert Kaloci, dok je drugi pilot major Aleksandar Matić povređen. Oba pilota pripadali su Vazduhoplovno-opitnom centru.Pad dvoseda MiG-21 kod LozniceDana 25. septembra u jutarnjim časovima tokom trenažnog leta suršio se dvosed lovac MiG-21UM iz sastava 101. lae. U ovoj nesreći poginula su dvojica pilota kapetan prve klase Zvonko Vasiljević i majora Dejan Krsnik.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram