0
Više javno tužilaštvo u Nišu zatražilo je u završnoj reči doživotnu zatvorsku kaznu za Gorana Džonića, vatrogascu u penziji iz aleksinačkog sela Moravca, optuženom za ubistvo brata od tetke Gorana Đokića (57) Goranove supruge Gordane (56) i njihove kćerke Lidije (26), dok je okrivljeni kao i u dosadašnjem toku suđenja negirao krivicu.
Džonić je rekao da mu je sve što mu je stavljeno na teret izmišljeno i da on nema „blage veze“ sa krivičnim delom.
Džonić je od suda tražio da ponovo ispriča svoju verziju ubistva Đokića i dodao da nakon toga, ukoliko se dokaže da je kriv, može da bude osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu ili smrtnu kaznu.
„Dan pre nego što se dogodilo ubistvo pozvao sam prijatelja Gocija da ide sa mnom na pecanje jer svi u selu znaju da ja noću ne smem da idem nigde sam. Jesam natočio gorovo na pumpi, ali za kosačicu. Nisam kriv i za sve imam dokaze. Ni sam ne znam šta sam pričao u tužilaštvu jer su me u policiji 24 časa tukli. Dva policajca su me tukla, a jedan gađao pikslom i pretio mi šta će sve da mi se dogodi kad budem u zatvoru. Bili su me u glavu, mogao sam tada da priznam i da je Vučić bio sa mnom te noći“, rekao je Džonić.
On je negirao navode tužilaštva i advokata oštećenih da tokom suđenja nije pokazao nikakvo žaljenje za Goranom, Gordanom i Lidijom Đokić.
„Ni rođeni njihovi ih nisu toliko žalili koliko ja. Da li sam se veselio? Ne. U pritvoru nisam gledao televizor. Nosio sam crni flor, ali mi ga je policajac skinuo“, istakao je Džonić.
Prema njegovim rečima netačni su i navodi tužilaštva da je policija u stanu njegove žene pronašla pištolj bereta.
„Pištolj sam ja predao policiji. Nisam maloletan, nisam mali, da sam ubio, obrisao bi pištolj, uklonio tragove. Pištolj nisam izbrisao ni iznutra, ni spolja. Forenzičari su rekli da su čaure najverovatnije ispaljene iz „berete“, ali ne i da su sigurno isapljene iz tog pištolja“, izjavio je Džonić.
On je tokom čitavog ročišta i završnih reči Višeg javnog tužioca Tatjane Stevanović i advokata oštećenih gestikulirao i dobacivao, zbog čega ga je sudija Mirko Drašković više puta opominjao.
Kada je u jednom trenutku glasno rekao da nije kriv, reagovala je rođaka ubijenih i dobacila: „Nisi kriv, nisi, kaži onda ko je“.
Višti javni tužilac Tatjana Stevanović istakla je u završnoj reči da je tokom suđenja nedvosmisleno dokazano da je Džonić iz koristoljublja lišio života Gorana, Gordanu i Lidiju Džonić.
Stevanović je kazala da za teško ubistvo VJT traži od suda doživotnu zatvorsku kaznu za okrivljenog, za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja deset godina i za nedozvoljenu proizvodnju, držanje i nošenje i promet eksplozivnih materija tri godine zatvora, odnosno na zbirnu kaznu doživotnog zatvora.
Ona je takođe kazala da VJT traži da Džoniću bude oduzeto 1.380.000 dinara, 27.130 evra, 3.940 švajcarskih franaka, 1.850 dolara, pištolj „bereta“ i vespa.
„Obdukcijom je dokazano da su Đokići lišeni života pucnjima iz neposredne blizine. Goran pucnjem u glavu, a Gordana i Lidija Đokić po jednim pucnjem u glavu i po jednim u grudi. Sve čaure su ispeljene iz pištolja „berete“. Na „bereti“ su pronađeni su biološki tragovi Lidije Đokić i Gorana Džonića, a na novcu koji je pronađen u voćnjaku i u kući pronađeni su biloški tragovi Džonića i Gorana Đokića“, istakla je Stevanović.
Prema njenim rečima, sud prilikom određivanja kazne mora da ceni ponašanje okrivljenog tokom suđenja.
„Optuženi ni jednog trenutka nije pokazao kajanje, čak je pokušao da provocira porodice oštećenih, iako su u rodbinskim odnosima. Bezobzirnost optuženog prilikom izvršenja krivičnog dela i tokom celog postupka mora da se ima u vidu prilikom određivanja kazne. Jedina adekvatna kazna koja mu se može izreći je doživotni zatvor“, naglasila je Stevanović.
Tamara Antić, advokatica majke ubijenog Gorana i Zoran Vitković, advokat ubijene Lidije, izjasnili su se takođe za oređivanje doživotnog zatvora i istakli da se u potpunosti slažu sa završnim rečima Višeg javnog tužilaštva.
Vitković je u završnoj reči izrazio žaljenje što je u sprskom pravosuđu ukinuta smrtna kazna, jer bi, kako je kazao, to bila adekvatna kazna za zločin koji je Džonić počinio.
Advokatica po službenoj dužnosti okrivljenog Biljana Pešić rekla je da tokom suđenja nije dokazano da je Džonić počinio krivično delo i prvenstveno nije dokazan motiv.
„Sud nije prihvatio dokaze koje je odbrana predlagala, a prihvatila je dokaze tužilaštva koji su nepovezani. Nije prihvaćeno dodatno medicinsko veštačenje koje bi dokazalo da Džonić nije mogao sam da prenese tela do jame u kojoj su pronađena“, izjavila je Pešić.
Ona je podsetila da je Džonić porodičan čovek, do sada nikada osuđivan, a više puta nagrađivan tokom rada u vatrogasnoj jedinici.
Presuda za ubistvo tročlane porodice iz Aleksinca biće izrečena 13. juna.
Gorana Đokić, vlasnik menjačnice, njegova supruga Gordana i dvadesetpetogodišnje ćerke Lidije. Đokići su nestali 26. septembra 2021. godine kada su se iz Moravca, nakon posete Goranovoj majci Stojanki, vraćali u Aleksinac. Njihova spaljena tela pronađena su 2. oktobra iste godine u ataru sela Moravac dok je njihov „folksvagen pasat“, koji je takođe zapaljen, zatečen nedaleko od Tešice.
Optužnica tereti Džonića da je Đokiće zaustavio na putu, iskoristivši to što su rođaci, a kada je ušao na zadnje sedište automobila u njih je uperio pištolj i naterao ih da odu do obale Južne Morave i napuštene separacije. U optužnici se navodi da je okrivljeni ubio Gorana hicem u glavu dok se nalazio za volanom automobila, a Gordanu i Lidiju sa po dva hica dok su bile izvan automobila.
Smatra se da je Džonić rođake likvidrao iz koristoljublja, odnosno u nameri da dođe do novca kako bi vratio dug od 10.000 evra koje je pozajmio kako bi kupio i renovirao kuću za jednog od sinova. Na imanju njegovog sina Stefana i u njegovoj kući pronađen novac za koji se veruju da su ukradeni iz automobila Gorana Đokića.
VIDEO: Rekonstrukcija ubistva porodice Đokić
