Na spisku za odstrel vračarske kriminalne grupe, kojoj se sudi pred Specijalnim sudom u Beogradu za tri ubistva i pet pokušaja likvidacija, našao se i nekadašnji pripadnik "voždovačkog klana" Andrija Zarić kog je pucač, po nalogu "vračaraca", sačekao ispred zgrade i teško ranio. Kako je ispričao Zarić u tužilaštvu, uspeo je tako ranjen da pobegne u zgradu, a do bolnice ga je odvezla komšinica.
„Vračarci“ se terete da su ubili Aleksandra Šarca, Aleksandra Halabrina i Darka Čađe Ristića, dok su pokušali da ubiju Miloša Nilovića, Andriju Zarića, Arsenija Stefanovića, Samira Divljanovića (ranije se prezivao Tutić) i sada pokojnog Lazara Vukićevića kog je, kako se sumnja, kasnije ubio klan Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.
Na optuženičkoj klupi nalazi se 38 optuženih pripadnika ove kriminalne grupe, a u organizaciji ubistva Andrije Zarića učestvovali su Uroš Piperski, Stevan Mandarić, Vladan Miketić, Dario Đorđević i Rajko Topić. Sačekušu, a potom i likvidaciju, planirali su detaljno u grupnom razgovoru na Skaj aplikaciji, a zahvaljujući porukama koje su presretnute, i sada se nalaze u optužnici, moguće je do detalja rekonstruisati kako su pratili i napali nekadašnjeg člana „voždovačkog klana“.
Kako se iz tih poruka može videti, naloge za sve što se ticalo ovog plana davao je optuženi Uroš Piperski koji je od svojih kolega iz klana tražio da nabave njegovu fotografiju, rute kojima se kreće, da saznaju kakve su mu svakodnevne aktivnosti, koji automobil vozi, sa kim se viđa i gde živi. Okrivljeni Dario Đorđević je potom doneo odluku da se Zarić ubije postavljanjem ekspoziva ispod njegovog sedišta.
Vračarci potom šalju svoje ljude u osmatranje i praćenje Zarića, koji su pronašli kuću u kom je boravio u jednom beogradskom prigradskom naselju. On sa lica mesta šalje fotografije tog objekta, dok okrivljeni Dario Đorđević predlaže da uđe u dvorište, priđe prozoru i osmotri šta se unutra događa. Mladić koji se nalazi ispred Zarićeve kuće objašnjava da to nije moguće jer u dvorištu imaju „kerića“ koji laje čim se neko približi. Tada Đorđević dolazi na sumanutu ideju – da udave psa!
I tu nije kraj Đorđevićevim zamislima. Nakon što je u grupni chat stigla fotografije Zarićevog automobila, Đorđević dolazi na ideju da se obije Zarićev automobil, da kupe paket (verovatno misleći na eksploziv) i da ga postave ispod Zarićevog sedišta, da ovaj „leti kao raketa, i on, i žena, i sve“.
„Nemoj paket, zbog deteta“, odgovara mu okrivljeni Stevan Mandarić, na šta Đorđević nastavlja sa bizarnim izjavama kako on voli decu, ali „samo srpsku“, dok Mandarić nastavlja da insistira da žena i dete ne treba da budu u automobilu.
Narednog dana nastavljaju konverzaciju sličnim tonom i kada Đorđević ponovo pita šta se dešava, a osoba koja osmatra Zarićevu kuću potvrđuje da je sve spremno, Mandarić ponovo kaže „ne pred ženom i decom“, dok Piperski pita: „Zašto ne pred ženom i decom, to nema veze“, na šta mu Mandarić odgovara: „Oni nisu krivi i oni ispaštaju zbog njega“.
„Vračarci“ potom odustaju od plana sa eksplozivom i dogovaraju se da organizuju sačekušu, a zatim i pucnjavu u centru Beograda, gde su primetili da Zarić odlazi u jedan stan.
Krajem novembra 2020. godine „vračarci“ prave sačekušu za Zarića. Nekadašnji pripadnik „voždovačkog kana“ je u izjavi koju je dao u tužilaštvu, a u koju smo imali ekskluzivno uvid, do detalja je opisao kako je sve izgledalo. Kobnog dana se oko 19.00 sati vratio sa sahrane, parkirao je automobil ispred zgrade. Prišao mu je „neki momak“, koji ga je čekao ispred zgrade. Kada mu je Zarić okrenuo leđa, on je otvorio vatru. Čuvši pucnje, za koje je mislio da su petarde, Zarić je potrčao ka zgradi. Dok je išao ka stanu primetio je da su mu pantalone krvave i tek tada je shvatio daje upucan. Samo ranjavanje, kako je ispričao, nije ni osetio.
Ispričao je da u tom trku nikoga oko zgrade nije video, da se nije ni okretao. Mogao je da kaže da je čuo dva pucnja, ali ne i da opiše osobu koja je napala.
Kako je ispričao, u Urgentni centar ga je odvezla komšinica, a tek u bolnici su mu rekli da je zadobio prostrelnu ranu i da je imao sreće.
Inače, za ubistvo Zarića, vračarska kriminalna grupa bila je spremna da izdvoji 50.000 evra, dok su pomagači dobili 5.000 evra. Nakon što su upucali Zarića, pucač i njegov saučesnik odvezli su se do obale Dunava kod Pančevačkog mosta i bacili oružje u reku.
Zarićevo ime u srpskom podzemlju se moglo čuti još devedesetih godina, kada je sa voždovačkim klanom učestvovao u velikom broju krivičnih dela, uglavnom ubistvima i iznudama, ali i krađama i preprodajom droge. Takođe, povezivan je sa pljačkaškom bandom „Pink Panteri“, a hapšen je 2005. godine zbog otmice Beograđanina kog su danima mučili navodno jer se udvarao ženi jednog od vođe klana.
Zarić je 2012. godine uhapšen u Crnoj Gori i izručen Švajcarskoj po crvenoj Interpolovoj poternici zbog krađa, falsifikovanja dokumenata i nezakonitog držanja oružja.
Inače, javnost ga poznaje i po tome što se svojevremeno zabavljao sa manekenkom Sandrom Drašković, poznatom pod nadimkom Sani Armani.