Pre 25 godina ubijeno je šestoro srpskih mladića, skoro dečaka, u kafiću "Panda" u Peći, a roditelji, ni četvrt veka kasnije, ne znaju istinu. Ko je pucao u mladiće i zašto, još je tajna, a Zvonko Gvozdenović i Ljubomir Ristić, čiji su sinovi ubijeni, kažu u razgovoru za portal Nova.rs da su njihova deca još jednom postale žrtve, ali ovog puta politike.
Kafić „Panda“ u Peći bio je mesto gde su izlazili Srbi iz tog grada. To su znali i napadači koji su 14. decembra, oko 20.10 časova pucali na mlade, skoro decu, koji su u tom trenutku bili u lokalu. Kiša kuršuma usmrtila je petoro učenika srednje škole i jednog studenta. Ubijeni su Ivan Obradović (15), Vukota Gvozdenović (16), Zoran Stanojević, Svetislav Ristić (17), Dragan Trifunović (17) i najstariji Ivan Radević koji je imao 25 godina. Ranjeno je još troje mladih.
U to vreme već su uveliko besneli sukobi između srpskih bezbednosnih snaga i separatista iz takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Tadašnje vlasti, sa Slobodanom Miloševićem na čelu, iskoristili su ovaj stravični pokolj u propagandne svrhe. Ipak, 25 godina kasnije odgovora na najvažnija pitanja nema. Roditelji tuguju, uglavnom u tišini i već pomalo zaboravljeni, a onda se umešala politika i rana je ponovo prokrvarila.
Kosovski premijer Aljbin Kurti je iskoristio tužnu godišnjicu za nove političke poene. Postavio je spomen-ploču na lokal gde je streljano šestoro mladića.
„U jeku terora Srbije nad Albancima, na prostorije ovog kafića, 14. decembra 1998, po naređenju Državne bezbednosti Srbije, streljano je šestoro srpskih mladića“, napisano je na spomen-obeležju koje je postavio Kurti.
Beograd, po običaju, uglavnom ćuti, takođe zbog politike i političkih posledica. Negde između dve politike nalaze se roditelji, a jedan od njih je Gvozden Gavrilović, koji je u ovom zločinu ostao bez sina Vukote. Sa njim je u društvu njegov kum, Ljubomir Ristić, kome je u „Pandi“ ubijen sin jedinac Svetislav.
„Meni je lakše, ja imam još jednog sina. Kum je ostao bez sina jedinca. Šta da kažem? Kako da pričam? Čuo sam da je Kurti postavio-spomen ploču na „Pandu“. Odakle mu pravo? Nas niko ništa nije pitao… Kao da nam drugi put ubijaju decu. Još nisu pronađeni zlikovci, nije trebalo da postavljaju spomen-ploču, pogotovo bez naše dozvole“, ogorčen je Gvozden Gavrilović.
Kako kaže otac ubijenog Vukote, „ne interesuju ga ni Kurti, ni Murti“, već samo istina i da zločinci budu privedeni pravdi. Boli ga postavljanje spomen-ploče, ali ga boli i ćutanje Republike Srbije.
„Ne znamo ko stoji iza ubistva naše dece. Ne znamo, ali sumnjamo, i to u državu. Čim toliko ćute. Policija je obavila svoj deo posla, dokazi su predati Tužilaštvu (Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal), ali oni ćute i ne podižu optužnicu. Nisu se uopšte oglašavali. Hoću da znam koja imena stoje na toj optužnici. Stariji sam, znam šta je država. Ali, čak i da država ili neki ljudi koji više nisu u vlasti, stoje iza toga, treba da kažu. To će biti bolno i za državu i za nas, ali će biti manje bolno nego ovo sada“, kaže Gavrilović.
U jednom trenutku nadu im je lično dao Aleksandar Vučić, ali je od tada i on zaćutao i zaboravio na svoje obećanje.
„Bauljamo u mraku. Gotovo sam siguran šta se desilo u kafiću ‘Panda’ ali nemam dokaza. Nisam siguran da bi naši organi mogli da se ponose onim što su tada uradili“, izjavio je javno svojevremeno Aleksandar Vučić.
Gavrilović pak kaže da ih predsednik Vučić nije primio, iako je to javno kazao.
„Da li je saznao nešto što nije trebalo, da li su i ti neki nečim njega ucenili, ne znam. Nije trebalo da to priča na televiziji, mogao je da ode u tužilaštvo i da ispriča šta je sve saznao, u svojstvu građanina. To ćutanje naše države je strašno. Čak je sa nama RTS napravio emisiju o ubistvu naše dece, ali su i oni zaćutali. Ta emisija nikada nije emitovana, ne znam zašto su i oni zaćutali. Bujoševića treba da bude sramota“, rekao je Gvozden Gavrilović za portal Nova.rs.
BONUS VIDEO: Vučić o slučaju Banjska