Miljković je rekao da bi prešao na ispitivanje o organizovanoj kriminalnoj grupi, ali ga je sudija prekinula. Upitan koliko će njegovo ispitivanje da traje, Miljković je odgovorio "tri dana".

Za reč se javio advokat Dalibor Katančević, advokat Nemanje Lakićevića i zatražio ukidanje pritvora. Tužilac je istakao da se protivi predlogu branioca i istakao je da je i prethodni okrivljeni saradnik govorio o delima koja se Lakićeviću stavlja na teret i dodao da je "Skaj" materijal, iako o njemu još nije odlučeno, "više nego inkriminišući kada je u pitanju Lakićević". Dodao je da se "samo govoriLo o ubistvu", a da se "Lakićeviću na teret stavlja saizvršilaštvo":

Katančević je od tužioca zatražio da kaže "jednu jedinu poruku koja je prethodila ubistvu Zdravka Radojevića". Dodao je da, što se tiče iskaza Srđana Lalića, on i tužilac "nisu bili na istom suđenju".

Sudija je rekla da će o procesnom predlogu advokata Katančevića biti odlučeno sutra.

Ona je prekinula ročište i ono će biti nastavljeno sutra.

Miljković: A posredno?

Hrvatin: Pomagao sam sa Aleksom Stošićem da se proda trava koja je ostala iza braće Budimir jer su tražili pare da se daju porodici. Za deo, oko kilogram, nisu date pare, pa sam ja dao iz svog džepa, da bi se ispoštovala braća Budimir.

Miljković: Od kojih para si se izdržavao u tom periodu?

Hrvatin: Imao sam pare od prodaje porodičnog stana i žena je radila.

Miljković: Šta je sa navodnim novcem od naše navodne grupe?

Hrvatin: To se trošilo usput.

Miljković: Koji ti je tužilac rekao da ti neće dati pritvor ako sarađuješ?

Hrvatin: Niko. Ja sam prvi potpisao i iz bezbednosnih razloga je odlučeno da ne idem u pritvor.

Miljković: Kažeš da si imao obezbeđenje, a bio si u svojstvu osumnjičenog. Đorđević to nije imao. Da li si izvršio neko delo posle našeg hapšenja i po čijem nalogu?

Hrvatin: Osim prodavanja droge ne.

Miljković: Šta su ti policajci rekli prilikom hapšenja?

Hrvatin: Rekli su da je odeljenje za ubistva, da se sumnja da sam ja u grupi i konkretno za Gorana Veličkovića. Inspektor mi je pokazao snimke mene i Gorana i glasovnu poruku sa "Skaja" za Lazara Vukićevića. Slike sa "Skaja" mi nije pokazivao.

Miljković: Sa mnom nisi pričao. Da li smo ti nešto poručivali iz zatvora i preko koga?

Hrvatin: Meni ne. Ali smo te preko advokata Ristovića pitali da li je sve očišćeno i ti si poslao na papiriću "ne brinite, braćo, kuća je kao apoteka, sve je u redu". To je kada je nađena mašina i prostorija.

Miljković: Da li mrziš nekoga od nas i zašto?

Hrvatin: Ne.

Miljković: Da li ti se neko osim Miloša Budimira našao kao pomoć kada si izašao iz zatvora?

Hrvatin: Između ostalog Goran Veličković. Kada sam izašao iz zatvora i iz bolnice. Trebalo je da idem na previjanja, preporučio mi je svog prijatelja doktora.

Miljković: Kako se ponašaš prema prijateljima koji ti pomognu?

Hrvatin: U ovom slučaju najgore, ali nisam ga smatrao prijateljem već poslovnim partnerom.

Miljković: Da li si iskren i ispravan ili neiskren i psihopata?

Hrvatin: U ovom slučaju se smatram ispravnim i iskrenim čovekom.

Miljković: Da li si se meni, Veljku, Budimirima i Laliću žalio da si izgubio mnogo love kada je bašta pala?

Hrvatin: Nikad nisam imao baštu.

Miljković: Kakvo ti je mišljenje o Nikoli Spasojeviću?

Hrvatin: Sad imam dobro jer postupa kako treba, ali kad sam od tebe čuo za njega, mislio sam da je ludak, da može da nas ugrozi sve i da ode da se preda.

Miljković: Što ga se nismo rešili?

Hrvatin: Ti si ga spasio, garantovao si za njega. Ti si kum sa njim, duže se poznajete.

Miljković: U kom psihičkom stanju si video Spasojevića u restoranu?

Hrvatin: Video sam ga par puta, izgledao je normalno. Nisam komunicirao s njim i nismo se družili.

Miljković: Kada si operisao ruku, datum?

Hrvatin: Ne znam tačan datum, ali da se orijentišem prema Vidovdanu, to je bilo tad. Pušten sam i posle dva dana mi je ruka prokrvarila i moj prijem je trajao dva dana, tako da posle Vidovdana.

Miljković: Kada sam ja bio u bolnici zbog korone i koliko?

Hrvatin: Kad sam se ja operisao. Trajalo je koliko je trajao karantin za koronu. Imao si obavezu sedam dana, pa posle kod kuće, ali ti si to prekršio i dolazio si na stadion. Slomila te je korona, probao si da treniraš, ali nije išlo.

Miljković: Da li si video nekada Aleksandra Papića i da li ga znaš?

Hrvatin: Video sam ga nekoliko puta na stadionu, uvek je sedeo sa tobom i Veljkom, ali Veljko ne voli da sedi s njim. Nisam nikada pričao s njim.

Miljković: Je l' to u restorano ili na stadionu?

Hrvatin: Sve što pričam je u bazi, odnosno bivšem restoranu. Jednom je bio u zatvorenom delu, kad je bilo hladnije. Ne bih ni znao da on dolazi da ti nisi vikao "evo ga Papi".

Miljković: Da li imaš saznanja da nam je davao novac?

Hrvatin: Ne.

Miljković: Da li smo sa njim radili izbore, proteste?

Hrvatin: Nemam nikakva saznanja, nikada se nisam raspitivao o Papiću, ne znam šta vam znači.

Miljković: Da li imaš saznanja o svrgavanju vladajuće strukture?

Hrvatin: Nemam saznanja, bar ne što se tiče migranata. Što se tiče navijača, znam da je Veljko pričao da je sa vladajućom strukturom imao neke sastanke oko transparenata. A za ovo svrgavanje ne znam.

Miljković: Da li smo spominjali predsednika Srbije u kontekstu njegovog ubistva?

Hrvatin: Ja to nikad nisam čuo.

Miljković: Kakvu bolest imaš?

Hrvatin: Išao sam u bolnicu da operišem rak štitaste žlezde i limfnih žlezda.

Milčjković: Kako se sad osećaš?

Hrvatin: Još sam na izlečenju.

Miljković: Možeš li da pratiš sudski proces?

Hrvatin: Mogu, to ne utiče na moju psihu.

Miljković: Da li su te snimali u SBPOK?

Hrvatin: Ne, nisam video kameru, nije bilo potrebe, ja sam posle pet minuta odlučio da sarađujem.

Miljković: Koje advokate si imao?

Hrvatin: Žena je moja angažovala, ne znam kako se zove. Odbio sam ga. Posle sam zvao prijateljicu, odbila je iz straha. Onda je policija našla jednu ženu koja je došla da zakonski ispuni da imam advokata.

Miljković: Zašto si odbio advokata kojeg ti je poslala žena?

Hrvatin: Jer sam hteo da dođe moja drugarica. Pitan sam da li hoću da zovu opet, ja sam rekao da neću, da mi nađu nekog.

Miljković: Po čijem savetu uzimaš Gorana Petronijevića?

Hrvatin: Mi smo komšije sa Ceraka. Njegova ćerka i ja smo išli u isti vrtić. Poznavali smo se porodično. Takođe je bio kolega oca moje žene. Konsultovao sam se sa porodicom i uzeli smo Gorana Petronijevića.

Miljković: Da li ti je poznato da ti je supruga angažovala Nikolu Ristovića?

Hrvatin: Nije.

Miljković: Da li ti je poznato da je pred porođaj bila u kancelariji Nikole Ristovića?

Hrvatin: Ne, ali se angažovala da nađe advokata.

Miljković: Da li znaš da je tvoja majka potpisala punomoćje Ristoviću?

Hrvatin: Ne.

Miljković: Kad si izašao iz tužilaštva, da li si koristio mobilni?

Hrvatin: Ne.

Miljković: Kako si kontaktirao suprugu?

Hrvatin: Preko ljudi koji su bili zaduženi za mene.

Miljković: Ali ona je rekla da si ti lično pričao sa njom. Ko je bio zadužen za tebe?

Hrvatin: Policija.

Miljković: Ja još nisam čuo da osumnjičenog čuva policija. On nije bio saradnik još sedam meseci. Da li je policija kod tebe našla novac, šta ti je oduzeto?

Hrvatin: Novac ne, našli su Roleks koji si mi poklonio, laptop, mobilni dečji na kom se gledaju crtaći, dečji tablet, moj telefon i papir da sam isplatio auto. Auto mi nije oduzet.

Miljković: Da li je to motiv ovog iskaza?

Hrvatin: Ne.

Sudija: Koje je vrednosti Roleks?

Hrvatin: Miljković mi je rekao da je taj konkretan kopija, da košta oko 300 evra.

Miljković: Da li je oduzeto nešto od tvoje porodice?

Hrvatin: Ne.

Miljković: Da li si dokumentaciju o zdravstvenom stanju doneo tokom hapšenja?

Hrvatin: Ne, ali je žena naknadno spremila ako bude trebalo.

Miljkovića: S kim si sarađivao od našeg do tvog hapšenja?

Hrvatin: Ništa nisam radio, nisam prodavao ni drogu jer sam smatrao da svakog trenutka mogu da budem uhapšen, nisam ljude sa kojima sam sarađivao da izlažem, da ne budu uhapšeni.

Miljković: Kako je izgledalo tvoje hapšenje u ovom slučaju?

Hrvatin: Bio sam sam, izašao sam iz prodavnice, uhapsilo me je nekoliko policajaca.

Miljković: Da li si pre hapšenja bio u parku sa suprugom i detetom i primetio sumnjive osobe?

Hrvatin: Informacije, informacije. Tačno je. Primetio sam da me prate 20-ak dana. Vidno su me pratili. Nisam hteo da se sklonim, mogao sam.

Miljković: Kada smo mi uhapšeni, da li si se bojao da bi mogao da budeš uhapšen?

Hrvatin: Naravno, znao sam šta sam radio. Ispočetka sam se sklonio nekoliko dana, ali porodica i životne okolnosti su prevagnule.

Miljković: Ko te je ispitivao.

Hrvatin: Bio je inspektor Nevenko, bio je jedan Nemanja. Ne znam kako se prezivaju. I glavni je tu bio ćelav čovek, ne znam da li se zove Dragan.

Miljković: Da li si nekada bio u SBPOK pre našeg hapšenja?

Hrvatin: Nekoliko dana posle ubistva Ljepoje. Pozvao me je inspektor Bojan Vasiljevski. Rekao je da imaju slučaj da su istraživali automobil koji sam vozio. Rekli su da dođem u osam ujutru da pregledaju auto, da nije potreban advokat, da on čak i nije na tom slučaju. Otišao sam, pričao sam sa tobom. Veljko mi je savetovao da uzmem advokata, on je čovek otišao sa mnom. Parkirao sam kola, ušli smo u kancelariju. Uzeo je podatke kola i moje ime i prezime. Utvrdili su da moj auto nije u vezi sa tim i pušten sam bez ikakvog zapisnika, ništa nisam potpisao. Posle se nisam viđao sa njima jer je bio Ljepoja i Radojević, a bio sam i na Mladenu Lazareviću, u mom autu su bile kamere. Tada sam promenio niknejm u Anakin.

Miljković: Odakle ti sveska koju si imao u SBPOK?

Hrvatin: To je opaska i ja ću da odgovorim opaskom. Ne postoji nikakva sveska. Nisam čitao ni iz kakve sveske. To je moj konačan odgovor.

Miljković: Da li si imao svesku u tužilaštvu kada si bio u svojstvu osumnjičenog?

Hrvatin: Nije bilo sveske.

Miljković: Da li si ikada imao neku svesku?

Hrvatin: Imao sam obavezu da napišem ono što sam rekao u tužilaštvu i u onome što nisam rekao.

Miljković: Gde si kupio svesku i ko ti je doneo?

Hrvatin: U knjižari, doneo mi je Pera Mitić.

Miljković: Opiši ih.

Hrvatin: Jedna je u linije, druga u kvadrate. Jedna je žuta, druga sa plavim detaljima. Ja uvek pišem ćirilicom pisano. Hemijska je plava, United force.

Za reč se javio optuženi Marko Miljković.

Miljković: Od kada pratiš Radove utakmice?

Hrvatin: Od 1998.

Miljković: Kojoj navijačkoj grupi tada pripadaš?

Hrvatin: Svi smo mi United force, ali sam tada pripadao podrupi Rengers.

Miljković: Da li tada upoznaješ Lalića, u kojoj je on grupi?

Hrvatin: Ne znam da li je baš tada, ali se družio s ljudima s Banjice i pripadao je United force grupi.

Miljković: Ko je vođa?

Hrvatin: Supurović. Rengers osnovao Toške, a Supurović je bio kapa te grupe, sve je jedan isti vođa.

Miljković: Da li se grupa bavila prodajom narkotika?

Hrvatin: Grupa ne, ali pojedinci koji su deo grupe jesu.

Miljković: Da li si ti tada prodavao narkotike i koje?

Hrvatin: Jesam, prodavao sam travu, herojin, kokain, spid, eksere. Samostalno sam to radio.

Miljković: Da li si konzumirao? Hrvatin: Jesam. Bio je kratak period, ali probao sam sve narkotike. Konstantno sam koristio travu, a ostalo tinejdžerski na žurkama.

Miljković: Da li si heroin uzimao venski?

Hrvatin: Nikad, ušmrkivao sam na nos. Miljković: Da li si vršio još neka krivična dela osim ovog za koje si osuđen?

Hrvatin: Navijačka, tuče.

Miljković: Da li si sa Lalićem učestvovao u tuči?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Da li ste se družili aktivno?

Hrvatin: ne, znali smo se samo sa utakmica.

Miljković: Da li ti je pomagao posle ubistva Majića?

Hrvatin: Ne.

Miljković: Da li ti je pomagao u zatvoru?

Hrvatin: Ne, samo me je pozdravio preko Budimira.

Miljković: Da li ti je plaćao advokate, pošto on svima plaća advokate?

Hrvatin: Meni ne.

Miljković: Kako si se branio?

Hrvatin: U policiji i kod tužioca ćutanjem, na sudu isto.

Miljković: Koliko je trajao postupak od momenta hapšenja?

Hrvatin: Četiri i po godine, a dve i po sam bio u bekstvu.

Miljković: Da li si izvršio to delo?

Hrvatin: Ja sam osuđen, branio sam se ćutanjem, ne želim da odgovorim.

Miljković: Tražim odluku veća, pitanje ima logike.

Sudija: Veće potvrđuje odluku predsednika.

Miljković: Zašto si se tada branio ćutanjem, a sada priznaješ?

Hrvatin: Nemam odgovor.

Miljković: Kako posmatraš sebe posle 15 godina zatvora, da li si nešto naučio?

Hrvatin: Kao najglupljeg mogućeg magarca. Nije trebalo da dovedem sebe u situaciju da me ti ispituješ i da me svi ispituju.

Punomoćnica Slavice Radovanović Ljepoje upitala je da li je imao novčanu satisfakciju, a Hrvatin je odgovorio potvrdno. On je dodao da nema šta da zameri vođama grupe, ali da nisu bili iskreni kada je u pitanju isplata.

Punomoćnik porodice Lazara Vukićevića Aleksandar Šćekić, pitao je da li je znao gde je Vukićević živeo, a Hrvatin je rekao da je znao da je sa Vračara i pre nego što je pristupio organizovanoj kriminalnoj grupi.

"Prijatelj blizu ima optiku i rekao mi je da je u blizini u vazduh dignut Vukićevićev 'porše'. Rekao sam da je Marko Miljković bio opsednutiji Vukićevićem, ali ga ni Belivuk nije voleo. Hteli su da ga se reše jer je bio deo škaljarskog klana i hteo je da ubije Lazara Vukićevića. Slika gde je Veljko vezan, a Vukićević i Šarac pozvani da ga ubiju, stigla je kad smo bili u stanu Srđana Lalića", rekao je Hrvatin.

Na pitanje da li se seća da li je neko Mitića slikao život ili mrtvog, Hrvat je rekao da živ nije slikan, ali da je Miloš Budimir slikao aparatom kada su išli da se reše tela.

Advokat Ivan Ninić, punomoćnik oštećene Sanje Mihajlović pitao je da li je Hrvatin nekada dobio saznanjm o lišavanju života Gorna Mihajlovića, a Hrvatin je odgovorio da nije čuo po imenu, ali da se "spominjalo da je Mihajlović bio opasan".

Na pitanje da li je Aleksandar Papić imao benefit od grupe ili grupe od njega, javio se advokat Goran Petronijević koji rekao je da je pitanje nedozvoljeno jer Hrvatin nikada nije spominjao njegovo ime.

"Znao sam samo prezime, a posle je u novinama izašlo njegovo ime. Uvek su Belivuk i Miljković pričali s njim, ali je Belivuk rekao da nešto ne voli da sedi s njim. Ja sam zaključio da je on neko sa jakim vezama u policiji. U tužilaštvu sam rekao da sam smatrao da je on imao niknejm Šerif. Ali kada je Miljković ovde spomenuo Papića, ja tada od Lalića saznajem da je on DS King. Dva meseca posle ubistva Veličkovića, Miljković je pričao sa Šerifom i dobio informaciju iz policije da je neki momak uhapšen, da nije dao šifru skaja i da ga je policija osumnjičila da je 3. avgusta vozio Veličkovića u "smartu"", dodao je.

Kako je rekao, Miljković je sutradan opet pričao sa Šerifom i on je rekao da uhapšeni momak nije vozio crni "smart", da se nije isključio kod Vrčina, nego negde kod Smedereva i da su preko jedinstvenog broja "Skaj" aparata i baznih stanica to saznali.

"Zato smo za Vukićevića koristili futrolu za ometanje. Kada smo radili Vukićevića, Papić je kontaktirao Greka, a on Marka Budimira. Kada je poslata slika Šarcu i Vukićeviću Papić se raspitivao za Veljka i Marka i rekao je da se po policiji prča da je Veljko otet", objasnio je Hrvatin. Dodao je da je u grupi proveo šest meseci i da se posle Milana Ljepoje više nije viđao s njima. Na pitanje da li su Belivuk i Miljković znali da će da budu lišeni slobode, Hrvatin je rekao da je "bilo priče".

"Rekao sam da imaju nešto konkretno, da bi nas već uhapsili. Kada radite ovaj posao postoje sve opcije - da vas ubiju i da budete uhapšeni", rekao je. Na pitanje da li je grupa imala veze s političarima, Hrvatin je rekao da nema saznanja, ali da se pričalo o tome da treba da se sačekaju izbori i da se vidi da li će Nebojša Stefanović biti ministar policije. Upitan da li je grupa učestvovala u rušenju u Hercegovačkoj, Hrvatin je rekao da ni sa kim iz grupe nije pričao o tome.

U nastavku suđenja sudija je dala reč punomoćnicima oštećenih, a prva za postavljanje pitanja javila se advokatica Vesna Golubović. Ona se opet osvrnula na to da je Hrvatin rekao da je bio spreman da žrtvuje posao sa Gligorijevićem zarad pripadnosti grupi i pitala šta je, osim novca, bio motiv.

"Uglavnom je bio novac. Sa Goranom nije bila tolika zarada. Sa ovom grupom je bilo prvo prijateljstvo, na prvom mestu s Milošem i veća ambicija. Po izlasku iz zatvora sam upoznao Belivuka, a Miljkovića sam upoznao dok sam bio u zatvoru tokom izlaska za vikend. Sa Milošem sam bio u zatvoru. Ali jednostavno ambicija. Oni su u poslovima na ulici bili više kotirani od pokojnog Gorana da bih ja birao između Gorana i njih", rekao je Hrvatin.

Golubović je istakla da je Hrvatin rekao da su "rešili Kiću i skockali tribinu". Upitala je čiji je interes da se uspostavi apsolutna kontrola na tribini i kakvi su to pravi navijači, odnosno šta na tribini rade oni koji nisu pravi.

"Na prvi deo ne mogu da odgovaram jer nisam bio pripadnik nijedne Partizanove navijačke grupe. Kao bivši navijač mogu da kažem da njih interesuje samo ono što je bilo na tribini, šal, zastava.

Pravi navijači su bili Veljko i Marko Budimir. Braća Budimir su bili za travu, a Miljković i Belivuk za kokain. nekada su se navijači samo tukli štanglama i imali su noževe, a sad se upucavaju. Navijanje više nije prioritet, samo neka pripadnost grupi, da ima što više ljudi preko kojih možeš da radiš sa robom", odgovorio je.

Na pitanje zašto je bilo bitno da se navijači izmire, Hrvatin je rekao da "nikom ne odgovara rat, jer onda ne mogu da se prave pare". Upitan ko je odlučio da svi treba da budu pod kontrolom Belivuka i Miljkovića okrivljeni saradnik je rekao da ne zna ali da je to "ulica i da pobeđuje najjači, a oni su bili najjači". Dodao je da ne može da zna da li je grupi pristupano iz straha. Hrvatin je rekao da ne zna odakle grupi polčicijske uniforme i da su u planu za likvidaciju Gligorijevića spominjane kao sredstvo.

"Njih par je trebalo da budu u specijalnim policijskim uniformama, a dvojica je trebalo da budu inspektori da bi se to civilima prikaže kao hapšenje. I trebalo je da uhapse i mene na licu mesta, pa da me puste posle - objasnio je. Hrvatin je rekao da je spominjan Papić kao čovek koji ima veze u policijskom vrhu, a dodao je da je tu bio i Purković koji je bio inspektor u Milana Rakića. Rekao je da ne zna da li je ta logistika davala snagu kriminalnoj grupi. Na pitanje da li je Veličković pošao da pogleda ili kupi pištolje, odnosno da li je imao novac u trenutku kada je odveden u Ritopek, Hrvatin je rekaod a novac nije video.

"Ali tog dana smo išli ne da vidi, nego da kupi pištolje, dva pištolja za 1.200 evra", objasnio je. Upitan da li postoji njemu blisko lice koje je takođe bilo u kontaktu sa članovima grupe, Hrvatin je rekao da je to Srđan Lalić.

"Da sam njega znao pre Miloša Budimira, on bi me uveo. Sem Srđana Lalića niko", odgovorio je. Na pitanje kako je moguće da ne zna identitet lica čija "Skaj" imena zna i sa kojima je bio u kontaktu i kupovao drogu, Hrvatin je odgovorio da nije znao ime Čikaga, da je kasnije saznao da ga nazivaju Ćiro, a da su se ljudi koji su komunicirali preko "Skaja" međusobno zvali po nadimcima koje su tamo imali. Dodao je da su se imena saznavala kako su se bolje upoznavali i postojali bliskiji.

"Miljkovića sam zvao Marko, a on je mene Leo, čak i kada sam niknejm promenio u Anakin. Imenom smo zvali one koje poznajemo", dodao je. Upitan šta je bio motiv da prizna izvršenje krivičnih dela, rekao je da je pratio situaciju jer nije uhapšen odmah, ali da je razlog bio opstanak i zdravstveni problem.

"Ja sam uhapšen oko 10 dana posle operacije, motiv je bila i supruga koja je trudna. Kako se nastavlja postupak nadam se da će biti i nešto moralnije. Ja sam radio loše stvari, ali nisam loš čovek", rekao je Hrvatin.

Sudija je odredila pauzu.

Tužilac: O Mitiću, ko je u obezbeđenju Veljka i Miljkovića na dan kada je otet?

Hrvatin: Bila su dva brata, jedan od njih se zove Aleksa, Senad Rešović i Grek.

Kako je objasnio, ne seća se ko je javio da su uhvatili Mitića. Kako je ispričao, bili su tu Belivuk i Miljković i javili su se na grupu ili na motorolu.

"Kada sam došao u kancelariju na stadionu, zatičem sve koji su učestvovali u pratnji osim Frozena. Nikola Mitić je sedeo levo od mene, leđima okrenut je Senad Rešović koji ga je čuvao. Kada se uđe u kancelariju, desno je bio televizor, a iznad monitor. Bila je ugaona garnitura na kojoj je sedeo Rešović, a Mitić je bio licem okrenut ka televizoru. Kada sam došao, Mitić je izgledao prebijeno. Bio je naduven, imao je šljive, mislim da mu je išla i krv na nos. Bio je zbunjen"

Tužilac: Koja saznanja imate o I. S.?

Hrvatin: Nemam nikakva saznanja, sem što sam ja dva puta bio prisutan kada su na prisilan način ljudi bili zadržavani na stadionu.

Tužilac: Ko učestvuje u uništavanju tela Vukićevića?

Hrvatin: Miloš Budimir, Lalić, Draganić...

Sudija je Hrvatina pitala kako je Nikola Mitić bio obučen, a on je odgovorio da ne zna i da se "ne seća ni kako je on sam bio obučen". Na pitanje šta se radilo sa telom, okrivljeni saradnik je rekao da je tada to prvi put video.

(UPOZORAVAMO DA SLEDE UZNEMIRUJUĆI DETALJI)

"Nikola Mitić je bio preklan. Rečeno mi je da su to uradili da bi krv iscurila i da ne bi bilo prskanja. Međutim, mi smo Radojevića i Ljepoju odmah isekli i nije bilo nešto mnogo krvi", rekao je Hrvatin.

Hrvatin je istakao da ne poznaje Nemanju Lakićevića i da ga je prvi put video na sudu. Rekao je da je ranije čuo nadimak Čipi, ali tek posle ubistva. Takođe je rekao da ne poznaje Marka Andrića, ali da se on, ako je on Kuzman, spominjao u kući u kontekstu da treba da pomogne u vezi sa Ljepojom. Za Milovana Tadića rekao je da ga je poznavao sa stadiona i da nisu bili bliski. Kada je u pitanju Aleksa Dunjić, Hrvatin je rekao da ga je prvi put video na sudu kao da je moguće da je mnoge od njih "viđao na stadionu, ali nije obraćao pažnju".

Na pitanje sudije da li vidi Greka kada dolazi na stadion, Hrvatin je rekao da se ne seća da li ga je video, ali da zna da je bio na stadionu.

Advokat Vladimir Petrović je zatražio da se svedok izjasni da li je inače delio sa Miljkovićem fotografije iz telefona i da kaže koje je fotografije video.

"Ja Miljkoviću nisam nikada pokazivao fotografije, a više puta sam rekao da on fotografije obriše. Miljković mi je pokazivao za Veličkovića. Pokazao mi je telo pokojnog momka kom je odsečena glava i rekao je da ga je Šarac ubio. Pokazao mi je sliku Hadžića i Kožara slikane nekoliko dana pre ubistva i prokomentarisao da su opušteni i ni ne znaju šta ih je za par dana dočekalo."

Po povratku sa mora, kako je ispričao Hrvatin, Belivuk mu je rekao da ima posao.

"Ja sam pristao i da je trebalo je da pratimo Mladena Lazarevića, čoveka koji je učestvovao u pljački u Dubaiju kada su sa dva automobila uleteli. Iznajmio sam stan u naselju West 65, gde je on bio i trebalo je da mu pratim navike kako bi izvršili atentat na njega. Postavili smo kamere u jednom kafiću gde je on non-stop dolazio, a čak je i Zvicer svaki dan gledao uživo snimke Lazarevića", kazao je Hrvatin, pa nastavio:

"Preko Gugl mapa sam upoznao kraj, onda sam zvao agencije koje iznajmljuju tamo stanove. Sedeo sam u kafiću Ritual i gledao na zgradu i ulaz Mladena Lazrevića kada je iz tog ulaza izašao sada pokojni Luka Perenčević. Pronašao sam stan u istoj zgradi gde živi Lazarević i od tada krećem da ga pratim..."

Perenčević je, podsećanja radi, ubijen u improvizovanoj teretani na Banjici. Ubica maskiran u dostavljača hrane do danas nije priveden.

Hrvatin je potom objasnio da je, nakon što mu je upoznao navike, doneta odluka da ga likvidiraju kada se bude vraćao iz vrtića, a nakon što ostavi dete.

"Trebalo je da ga ubiju dva Bosanca. Sa jednim od njih sam se ja spojio na Skaju, dao sam im 2.000 evra da imaju za život dok im ne javim dalje. Međutim, to je propalo jer smo saznali da je jedan Bosanac u rodbinskim vezama sa jednim škaljarcem i oni su pobegli iz štek stana. Za taj posao sam dobio 20 hiljada evra", kazao je Hrvatin.

Tužilac: Koliko ste novca dobili od koga za aktivnoati koje sami nazivate poslovi?

Hrvatin: 10.000 za Veličkovića, za Lazarevića 20.000, za primopredaja novca 10.000, za Zdravka Radojevića 10.000 evra.

Tužilac: Od koga ste dobili Skaj telefon?

Hrvatin: Od MIloša Budimira i (Marka) Miljkovića

Na pitanje da li su on i njegova porodica imali finansijsku pomoć. Hrvatin je odgovorio odrično. Na pitanje kada je i od koga dobio "Skaj" telefon i koji je nadimak imao, rekao je da je imao dva nadimka - Leo Luko i Anakin.

Na pitanje da li je ubistvom Gorana Veličkovića izgubio deo prihoda od trgovine drogom sa njim, Hrvatin je odgovorio potvrdno. Na pitanje šta je bio razlog što je tako odlučio, okrivljeni saradnik je rekao da je u pitanju bila "pripadnost grupi".

Hrvatin je rekao da Miljković nije voleo Veličkovića i da su smatrali "da je dupljak". Kada su ga uhvatili, kako je rekao, ispostavilo se da je Veličković na vezi sa Filipom Koraćem, odnosno škaljarskim klanom.

Tužilac: Da li ste imali kontak sa nekim ko nije bio lišen slobode?

Hrvatin: Sa Dušanom Roganovićem, a kasnije preko Brašnjevića i sa Radojem Živkovićem, koji je Zvicerov rođak.

Tužilac: Kako izgleda slika ubijenog Veličkovića?

Hrvatin: Sliku sam video na telefonu Miljkovića, video sam onu sa Veljkom i Lalićem, sliku gde su isečene ruke i stopala i sliku gde je na leđima krvlju ispisano "Korać pi**a".

Tužilac ponavlja gde je pisalo "Korać pi**a"

Hrvatin: Na leđima je bilo ispisano.

Hrvatin je doda i da je bilo četiri, pet slika njegovog tela, sitnih komada već spremnih za mašinu, a bilo je i slika gde piše izdaja i na gluteusu Trajko, pa u sekvencama snimano kako ga seku.