Nasilje nad ženama je proteklih godina sve intenzivnije, a izaći iz začarenog kruga zlostavljanja žrtvama se često čini nemogućom misijom. Neophodno je ohrabriti žrtve da progovo o zlostavljanju, a prvi korak ka oslobađanju iz čeljusti nasilnika jeste pooštravanje kaznene politike.
Najčešći vid nasilje jeste nasilje nad ženema. U Srbiji je proteklih godina uočen porast nasilja nad ženama, ali isto tako, veći deo ženske populacije u zadnje dve godine osmelio se da progovori o zlostavljanju. Ipak, statistika je poražavajuća. Prema podacima Sigurne kuće, tokom 2021. godine je bilo više prijava nasilja u odnosu na prethodnu godinu, tačnije više žena je zatražilo zaštitu i smeštaj.
Nasilje nad ženama je široko rasprostranjeno u Srbiji, a javlja se u mnogobrojnih oblicima – fizičko, seksualno, psihičko, ekonomsko.
Kod fizičkog nasilja reč je o upotrebi sile prema ženama, najčešće se radi o udarcima, dok je seksualno nasilje, takođe, u velikoj meri rasprostranjeno. Ono podrazumeva svaki vid seksualnog čina koji se događa mimo volje druge osobe. Sa druge strane, psihičko nasilje nad ženama najčešće se ogleda u verbalnim napadima na osobe ženskog pola i psihičkom maltretiranju žrtve. Neretko je sastavni deo svih drugih oblika nasilja nad ženama.
Takođe, i ekonomsko nasilje nad ženama neretko prati prethodno navedene oblike.
Upravo usled ekonomske,odnosno materijalne, zavisnosti od nasilnika, žene se ustračavaju da izađu iz toksične zajednice i prijave nasilje.
Ono što je jako bitno istaći jeste da nasilje nad ženama često javlja u svim ovim oblicima, tačnije zajedno. Žene su najpre nipodaštavane, a uvrede, pretnje i psihičko zlostavljanje neretko vrlo brzo kulminira u fizičko nasilje.
Partnersko nasilje nad ženama je najčešći oblik nasilja. Počinje od pretnji, potom jačeg stiska, guranja, a potom se pretvara u udarce. Najčešće se ogleda u omalovažavanju i ponižavanju ženske osobe. Partnersko nasilje neretko počinje sa zabranama koje nasilnik izriče žrtvi.
Porodično nasilje, je takođe, jedno od najzastupljenih oblika nasilja u Srbiji. Specifično za ovaj oblik jeste da se najpre ispoljava nasilje nad ženama, a potom i nad drugim ukućanima, odnosno deci. Neretko su svi u kući zapravo žrtve nasilnika.
U Srbiji je kaznena politika za krivično delo nasilje u porodici blaga, a najčešće je reč o novčanoj kazni ili do tri godine zatvora. Upravo zbog toga nasilnici su neretko povratnici.
Porodično nasilje se često završava femicidom. Femicid je ubistvo žene, a određena istraživanja pokazala su da se ono neretko dešava upravo onda kada žena želi da prekine maltretiranje i izađe iz začaranog kruga nasilja.
O tome svedoči i nekoliko takvih slučajeva nasilja nad ženama koji su rezultirali ubistvima. Javnost se i dalje živo seća slučaja Marka Nikolića koji je jula 2017. godine ispred Centra za socijalni rad u Rakovici u Beogradu ubio suprugu Maju Đorđević i četvorogodišnjeg sina. Maja je supruga upravo napustila zbog nasilnog ponašanja, međutim, nasilnik nije želeo da se pomiri sa tim.
Porodica ubijene žene je u više navrata govorila da su nadležnim institucijama prijavljivali nasilje.
Takođe, u decembru prošle godine došlo je do još jednog stravičnog zločina u Somboru, koji je duboko potresao javnost u regionu. Zdravko G. hladnokrvo je ubio suprugu i dve ćerke, i to samo nekoliko dana nakon što je izašao iz zatvora.
Nasilnik je u pritvoru bio upravo zbog porodičnog nasilja. Ipak, to ga nije sprečilo da po izlasku na slobodu ubije tri nedužne ženske osobe.
Žene su gotovo svakodnevno izložene seksualnom uznemiravanju. Najčešće je reč o seksističkoj diskriminaciji žena, a događa se na svakodnevnom nivou i svugde – u školi, prevozu, na poslu.
Proteklih godina intenzivno je seksualno uznemiravanje u javnom gradskom prevozu, a sem seksističkih izjava, radi se o o „slučajnoj“ dodirivanju u prolazu. Neretko je reč o zlostavljačima povratnicima, koji iza sebe imaju krivične dosijee zbog istovrsnih krivičnih dela.
Inače, seksualno nasilje je širok pojam, i javlja se u različitim oblicima nasilja nad ženama. Seksualno nasilje je svaki seksualni čin ili pokušaj seksualnog čina koji je mimo volje druge osobe. Postoje razni vidovi ovog oblika nasilja nad ženama – eksploatisanje žena za prostituciju, trgovina ženama, silovanje.
Najčešće je reč o silovanju, odnosno prisiljavanju žene na neželjeni seksualni odnos. Samo u januaru ove godine bilo je nekoliko krivičnih dela silovanja, a jedno od njih dogodilo se u beogradskom naselju Karaburma.
Ekonomsko nasilje je zavisnost žena od muškarca, najčešće u finansijskom smislu. Uglavnom se ogleda u uskraćivanju prava ženi da sama zarađuje, čime se stvara u zavisni položaj u odnosu na muškarca sa kojim živi. Namera nasilnika jeste da pokaže žrtvi da je ona zavisna od njega i time je, na neki način, prisili da ostane pored njega, odnosno da boravi u toksičnoj zajednici.
Upravo zbog nedostatka resursa, novca ili činjenice da ne rade, žene ostaju u zajednici sa nasilnikom. Plaše se da će odlaskom od nasilnika biti prepuštene same sebi, te da neće imati sredstava kojim će moći da obezbede sebi da mogu da prežive.
Manijak je tom prilikom ženu presreo na ulici, udarcima je oborio na pod, odvukao u mračniji deo ulice i silovao.
Političko nasilje nad ženama neretko se ogleda u seksističkim izjavama upućenim osobama ženskog pola. Ima za cilj da umanji ulogu žena i da muškarca predstavi kao superiornijeg. Ovaj vid nasilja je ustaljen vekovima, a dobrinelo mu je upravo to što je nekada davno ženama bilo uskraćeno prava bavljenja politikom.
Ta sfera je bila rezervisana za muškarce, dok se od žena očekivalo da se brinu o kući i porodici.
Zlostavljanje starih osoba nije retkost u Srbiji i najčešće se javlja u nekoliko oblika – psihološko, finansijsko, fizičko i seksualno zlostavljanje, kao i zanemarivanje.
Praksa je pokazala da je najčešći oblik zlostavljanja starijih upravo zanemarivanje. Stari najčešće trpe neki oblik zlostavljanja zbog straha i stida, ali i činjenice da najčešće dolazi od strane njihove dece, zbog čega odbijaju da prijave nadležnim institucijama.
Zlostavljanje starijih je najčešće u znaku muškog nasilja.
Ovaj oblik nasilja najčešće je karakterističan za određene delove sveta, poput Indije. Iako je davanje miraza u toj zemlji odavno zabranjeno, u pojedinim delovima Indije i dalje se praktikuje pomenuta praksa.
Naime, porodice su mladama pred udaju davale miraz, kako bi one bile finansijski sigurne u brakovima u koje ulaze. Neretko, nakon svadbe, mlade bi bili prisiljene da miraz prepišu svojim supružnicima.
Ipak, ova praksa iznedrila je širokorasprostranjeno nasilje nad ženama u toj zemlji, tačnije ubistva. Mladoženje, nezadovoljne mirazom, neretko su posezali za fizičkim nasiljem i zlostavljanjem žena, koje je u velikom broju slučajeva kulminiralo ubistvima.
Inače, prema prošlogodišnjoj statistici koju je iznela Vesna Stanojević, direktorka Sigurne kuće, tokom 2021. veći broj žena je zatražio smeštaj i zaštitu u pomenutim objektima.
Ipak, iako je zabeležen porast broja prijava nasilja nad ženama, neophodno je konstantno ohrabrivati žrtve da progovore o onome što trpe. Tokom 2021. godine bilo je nekoliko stravičnih slučajevi seksualnog nasilja nad ženama, koji su osmelile brojne žrtve da progovore o onome što trpe i konačno stanu na put nasilnicima.
Slučaj glumice Milene Radulović, koja je januara prošle godine, prijavila učitelja glume Miroslava Miku Aleksića za silovanje potresao je srpsku javnost. Glumica je odlučila da javno progovori I ispriča šta je sve doživela tokom višegodišnjeg boravka u školi glume “Stvar srca”.
Ubrzo nakon Radulovićeve još jedna glumica se osmelila da prijavi nasilje Iva Iličić, od strane istog nasilnika. Nakon ove dve hrane devojke, još nekoliko žrtava je prijavilo seksualno uznemiravanje I silovanje od strane Aleksića.
Ovaj slučaj osmelio je veliki broj žrtava da konačno stanu na put nasilnicima. Nakon polaznica škole glume, o seksualnom nasilju u istraživačkoj stanici “Petnica” progovorile su bivše učenice.
Istakle su da je seksualno nasilje dolazilo od strane nekadašnjeg profesora B. S., te da su čak obavestile u upravu “Petnice”, ali je adekvatna reakcije izostala. Zlostavljanje se dešavalo od 2003. do 2014. godine, a pretpostavlja se da ima više od 20 žrtava.
Nedugo nakon toga, glumica Danijela Štajnfeld odlučila je da javno progovori o onome što je doživela I prijavila kolegu Branislava Lečića za silovanje.
Štajnfeld je o svom iskustvu najpre govorila u filmu “Zaceli me”, u kome se navodi da ju je silovaon moćnih iz filske industrije. Ipak, ona se marta prošle godine ohrabrila da prijavi ceo slučaj policiji.
Nasilje nad ženama, tačnije zlostavljanje, najčešće je začari krug iz kog se teško izlazi. Zato je neophodno konstatno hrabriti žrtve i pomoći im da se osećaju dovoljno sigurno kako bi prijavile nasilnike.
Slučaj glumice Milene Radulović pokrenuo je niz različitih inicijativa koje imaju za cilj da pomognu žena da se ohrabre i prijave nasilje.
Jedna od takvih inicijativa je “Nisi sama”. Nju je pokrenula Akademija za razvoj demokratija (ADD), a dosad su je podržale brojne javne ličnosti.
Građani koji su svedoci da se u njihovom okruženju ili komšiluku dešava nasilje dužni su da tako nešto prijave policiji, koja nakon toga mora izaći na teren. Takođe, jako je bitno znati i da prijava nasilja nad ženama, ali i drugim licima, može biti anonimno, te svako ko je svedok bilo kakvog oblika nasilja, isto mora i da prijavi.
Nakon izlaska na teren, policija u slučaju porodičnog nasilja udaljava nasilnika iz kuće, odnosno izriče mu hitnu meru zaštite u trajanju od 48 sati. Nasilnik dobija zabranu prilaska žrtvi u trajanju od dva dana, odnosno 48 časova.
Ova mera dosad se pokazala efikasnom.
Kako bi se žrtve nasilja osmelile da progovore o onome šta doživljavaju, neophodno je i pooštriti kaznenu politiku koja se odnosi na nasilje nad ženama.
U Srbiji je neretko problem što je nasilnicima izriču blage kazne, te oni nakon izlaska na slobodu, nastavljaju sa maltreitranjem i zlostavljanjem. Među zlostavljačima i nasilnicima najviše se povratnika.
Takođe, statistika za prošlu godinu je poražavajuća, samo tokom 2021.godine ubijeno je više od 20 žena.
Žene nasilje mogu da prijave na razne načine, ali i da potraže stručnu pomoć koja im je neophodna i koja će im pomoći da to učine.
Policija 0800/100-600
Ženski centar – SOS telefon 021/422-740
Savetovalište protiv nasilja u porodici – SOS telefon i Sigurna kuća, 0800/011 011, 062/304 560, 011/2769 466
Autonomni ženski centar 011/266-2222
ASTRA (Akcija protiv trgovine ženama) 011/785-0000, 065/3347-817
No mobbing – SOS protiv zlostavljanja na poslu 064/2127-880
Bonus video: #Nisamprijavila Od tvita do pokreta – gosti Marija Lukić, Verica Rakočević i Biljana Srbljanović
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar