Osobe koje prijavljuju nasilje u policijskoj stanici to treba da učine kod policijskog službenika zaduženog za nasilje u porodici, a ukoliko naiđu na jasno odbijanje pripadnika MUP-a da zabeleži prijavu onda treba da navedu da će podneti pritužbu Sektoru unutrašnje kontrole Ministarstva. Pored policije, žrtve prijavu mogu da podnesu i javnom tužilaštvu.
Priča o devojci koja je htela da prijavi repera Uroša Radivojevića poznatijeg kao Numero za nasilje, a koja je naišla na, prema tvrdnjama njene sestre, neprofesionalno postupanje policajaca izazvala je veliku pažnju javnosti, a više hiljada žena je na Tviteru pod heštegom „#NisamPrijavila“ pisalo o svojim razlozima za neprijavljivanje zlostavljanja koje su doživeli.
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) ističe za „Novu“ da bi osobe koje prijavljuju nasilje trebalo da se spreme za to da nadležni službenici verovatno „neće imati empatiju za njihovu patnju i bol ili da će imati neprimerene komentare, te da će imati osećaj kao da okrivljuju žrtvu za nasilje koje joj se desilo, bez obzira da li to policajci to rade svesno ili ne“.
Kada prijavljuju nasilje, bitno je da osobe, kako navodi Pavlović, insistiraju da policajac zadužen za nasilje u porodici od njih uzme izjavu u formi obaveštenja primljenog od građana koja će im biti pročitana, a zatim data da je potpišu. Bitno je da žrtve znaju da imaju pravo da dobiju kopiju izjave koju su dali i AŽC svima savetuje da to pravo iskoriste.
Bez obzira na to da li se nasilje koje se prijavljuje desilo pre pet minuta ili pet godina, policajci su dužni da to zabeleže i o tome obaveste dežurnog javnog tužioca, te centar za socijalni rad i da, kako objašnjava Pavlović, prijavu iznesu na razmatranje na narednom sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju u skladu sa Zakonom o sprečavanu nasilja u porodici.
Ukoliko nadležni policajac ne može odmah da primi osobu koja prijavljuje nasilje, onda ona treba da insistira da joj se zakaže termin.
Pavlović navodi da u slučaju da postoji jasno odbijanje policajaca da zabeleže prijavu nasilja, AŽC savetuje osobama koje prijavljuju da pogledaju da li postoje kamere na ulazu u policijski stanicu, i da onda kažu da će podneti pritužbu Unutrašnjoj kontroli MUP-a i da navedu da su „kamere zabeležile njihov dolazak i da se vidi da nisu bile primljene“.
Policija nije jedina institucija kojoj se može prijaviti nasilje, već se ono može prijaviti i javnom tužilaštvu u formi krivične prijave koja može biti podneta pismenim putem na pisarnici tužilaštva u dva primerka, putem mejla ili usmeno na zapisnik u prostorijama tužilaštva, ističe naša sagovornica.
„AŽC, kao i druge NVO koje pružaju besplatnu pravnu pomoć, mogu pomoći osobama koje prijavljuju nasilje da ga prijave u formi krivične prijave uz koju će biti dostavljeni ili predloženi dokazi, na osnovu kojih tužilaštvo može da donese odluku o sprovođenju istražnog postupka“, kaže Pavlović za „Novu“.
Ona navodi da žrtve porodičnog i partnerskog nasilja zaštitu mogu tražiti i po Porodičnom zakonu, podnošenjem tužbe za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici.
„Te mere imaju preventivni karakter, treba da svojim zabranama spreče da se nasilje ponovi, i često se izriču u slučajevima psihičkog nasilja koje je teško dokazati u krivičnom postupku. Međutim, ukoliko mere zaštite budu izrečene, njihovo kršenje predstavlja krivično delo“, kaže naša sagovornica.
Na naše pitanje o slučaju devojke koja je pokušala da prijavi repera Numera za nasilje, Pavlović kaže da AŽC svakodnevno razgovara sa najmanje jednom ženom čiju prijavu nasilja nisu zabeležili policijski službenici.
„Često se ženama da ne može ništa da se učini jer nisu odmah prijavile nasilje dok su imale vidljive povrede. Nekim ženama policajci govore da će nakon prijave morati da pozovu centar za socijalni rad, koji će im onda oduzeti decu, ili im kažu da će morati da preduzmu mere i protiv žene jer je i ona ‘njega udarila’, iako je žena navela da je to bilo u samoodbrani. Žene koje su preživele nasilje nakon takvog postupanja policije uglavnom odustaju i gube nadu da će moći da ostvare svoje pravo na zaštitu o kome se toliko priča“, rekla je Pavlović za „Novu“.
Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović istakla je ranije za „Novu“ da očekuje da se ispitaju svi navodi u ovom slučaju i poručila da niko nije jači od države.
„Svaki slučaj nasilja zahteva ozbiljan pristup i pružanje podrške žrtvama, kao i pravovremeno procesuiranje nasilnika. Očekujem da se i u ovom slučaju provere svi navodi jer niko nije jači od države i zakona“, rekla je Mihajlović.
Za aktivistkinju Mariju Stanković iz Niša slučaj repera Numera nije, kako kaže, nikakvo iznenađenje.
"Policija ne postupa po prijavi adekvatno ni dovoljno ekspeditivno generalno, a manjkavosti u radu su još vidljiviji kada su u pitanju slučajevi nasilja u porodici jer se lični mizogini stavovi policajaca preslikavaju na njihovo ponašanje prema ženama koje nasilje prijavljuju", kaže Stanković za Nova.rs.
Bonus video - #NisamPrijavila: Kako sistem štiti nasilnike?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare