6
Zahlađenje i prvi sneg prouzrokovali su haos na putevima Srbije, pa čak i na auto-putevima. Desetine vozila oštećeno je u lančanim sudarima, vozači se žale na neočišćen kolovoz, a mnogi se pitaju ko će to da plati. Zakon o bezbednosti javnog saobraćaja prilično je nejasan po tom pitanju, a iako postoje okolnosti pod kojima vozači mogu da tuže državu zbog neočišćenih puteva, ishod tužbi zavisi od veštaka saobraćajne struke koji procenjuju da li je odgovornost na vozaču ili putarima koji su nadležni za održavanje saobraćajnica.
Profesor saobraćajnog fakulteta i sudski veštak saobraćajne struke Milan Vujanić u razgovoru za Nova.rs ističe da Zakon o bezbednosti javnog saobraćaja nije jasan, te da tu nastupa problem.
„Kod nas u zakonu postoji nekoliko članova koji se „vezuju u čvor“, tako da se ne može govoriti o nekoj uobičajenoj praksi, već je svaki događaj slučaj za sebe. U Nemačkoj je, recimo, to jasno napisano u zakonu – saobraćajnica četiri sata po prestanku padavina mora biti ili očišćena ili zatvorena za saobraćaj. Kod nas je drugačije. Ne postoji nikakav vremenski rok u kojem su nadležni organi obavezni da očiste saobraćajnicu, zapravo, ona mora da bude bezbedna za vožnju sve vreme. Ali, sa druge strane, u zakonu piše i da svaki učesnik u saobraćaju mora da upravljanje vozilom prilagodi uslovima vožnje. Ta dva člana zakona su „vezana u čvor“, tako da se na takvu problematiku ne može gledati uopšteno, već se svaki slučaj razmatra za sebe“, kaže za portal Nova.rs Vujanić.
Prilagoditi vožnju uslovima je prilično neodređeno i široko i zapravo je ostavljen prostor da svaki vozač sam procenjuje svoje sposobnosti, a svedoci smo da mnogi nisu dorasli izazovu kao što je prvi sneg.
„Moguće je da vozač tuži putare, ako je uzrok nezgode nešto što on nije mogao da predvidi niti da prilagodi vožnju tim uslovima. Konkretno sam veštačio slučaj koji se dogodio u okolini Pirota. Čovek je vozio putem, koji je bio suv i uslovi su bili dobri za vožnju. Onda je naišao na deo koji je bio u hladovini, jer se nalazi u podnožju brda. Tu se tokom noći stvorio led, čovek je sleteo sa puta i prevrnuo se. On je na taj led naišao iznenada, nije mogao da ga očekuje niti predvidi, pa tako nije mogao ni da prilagodi uslove vožnje“, objašnjava stručnjak.
Nešto slično može se desiti i u Beogradu, kada pukne vodovodna cev, pa se deo ulice zaledi, a čest je slučaj da, zbog kondenzacije, budu zaleđeni delovi kolovoza kod podvožnjaka i nadvožnjaka.
„Neočekivana okolnost može i da bude led na kolovozu koji putari nisu očistili ili posuli solju, a da potom padne sneg i on se ne vidi. Moguće je prilagoditi vožnju snegu, ali ukoliko automobil naiđe na skriveni led, koji vozač ne vidi i ne očekuje, on može da prokliza, izgubi kontrolu nad vozilom a da nije njegova krivica i izazove sudar. U tom slučaju je moguće tužiti nadležne za održavanje saobraćajnica“, objašnjava Milan Vujanić.
Ipak, ishod u slučaju tužbe zapravo zavisi od veštaka saobraćajne struke koji procenjuje ko je kriv, odnosno da li je vozač prilagodio vožnju zimskim uslovima ili pak putari nisu adekvatno održavali saobraćajnice bezbednim za vožnju.
Najveći problem je činjenica da zakon nije dovoljno jasan, ne postoji vremenski rok tokom koga je neophodno da put bude čist, niti je jasno definisano šta znači da vozač prilagodi vožnju vremenskim uslovima.
BONUS VISEO: Lančani sudar na mostu na Adi
