Na meti „škaljaraca“ i „kavčana“ luke, brodovi i avioni

Hronika 15. mar. 202113:03
Podeli:
Foto: EPA-EFE/CLAUS BECH DENMARK OUT

Globalizacija je uticala i na određene aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa čiji je cilj da na što brži način dođu do veće količine novca. Tako je došlo i do velikih mogućnosti i nelegalnog tržišta za krijumčarenja širom sveta. Glavna "roba" kriminalnih grupa, zbog koje je i nastao rat između kotorskih klanova "škaljaraca" i "kavčana", jeste kokain. Lučki gradovi glavna su meta pripadnika klanova, jer im je morski put najprofitabilniji i najprilagodljiviji za krijumčarenje droge. U tome glavnu ulogu imaju njihove veze i njihovi saradnici kao što su, u nekim slučajevima, članovi posade brodova.

Kako je navedeno u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala pod nazivom „Globalna nezakonita ekonomija“, infrastrukturna čvorišta vazdušna, pomorska i kopnena putovanja, kao i trgovina, posebno su ranjive i na udaru kriminalnih organizacija, piše Dan online.

Rast trgovine upotrebom brodskih kontejnera, na primer, pomogao je ilegalno kretanje robe.

„Do 2019. godine bilo je oko 811 miliona kontejnera širom sveta. Sam obim trgovine izuzetno otežava nadzor: više od 90 odsto svetske trgovine ide preko kontejnera, a kontroliše se samo oko dva odsto“, navodi se u izveštaju.

Broj komercijalnih avio-kompanija i letova takođe je doživeo sličan rast.

„Do 2018. godine Internacionala organizacija civilnog vazduhoplovstva saopštila je da ukupan broj putnika koji se prevoze na redovnim linijama porastao na 4,3 milijarde brojka koja je pre pandemije, trebalo da se udvostručiti na svakih 15 godina“, konstatovano je u izveštaju.

Prema tom dokumentu, putovanja avionom bila su ključni način transporta nezakonite robe, što u većini slučajeva ostaje neotkriveno.

“Povremene vesti o senzacionalnim slučajevima koji se tiču uglavnom međunarodnih aerodroma i krijumčarenja droge, ali i proizvodi od divljih životinja, predstavljaju samo mali deo nedozvoljenog kretanja robe koje se odvija na taj način. Štaviše, brzi rast interneta i stvaranje zona slobodne trgovine, nadležnosti za privatnost, znatno je smanjilo sposobnost vlada da regulišu krijumčarenje dozvoljenih i nedozvoljenih vrsta robe. Od 1986. godine broj zona slobodne trgovine porastao je sa 176 na više od 3.500 danas. Ove zone, gde su nadzor i regulacija loši, nude polaznu tačku za mešanje ilegalne robe u dozvoljenim lancima snabdevanja”, ukazali su iz Globalne inicijative.

Ali, kako su istakli, i prekomerna regulacija takođe može da predstavlja problem.

Previše birokratskih procedura, povećanje broja granica i pojačano granično obezbeđenje, kao i visoki porezi, stvaraju podsticaje za ilegalnu trgovinu. Razvojni projekti, poput gradnje, takođe predstavljaju mogućnost za kriminalne grupe.

Foto: Ivan Kuznetsov / Alamy / Alamy / Profimedia

Zaključavanje izazvano pandemijom virusa korona stvorilo je dublje šokove za globalne ekonomije nego prethodni globalni poremećaji.

„Sve to je imalo veliki uticaj na logističke operacije kriminalnih grupa. I zatvaranje preduzeća isušilo je prihode za iznude od strane kriminalnih grupa. Ali, postpandemijski oporavak takođe će otvoriti mogućnosti kriminalnim grupama da iskoriste ekonomske poteškoće izazvane pandemijom i glavne prilive kapitala dizajnirane da ih ublaže“, piše u izveštaju.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar