0
Dan nakon masakra u školi "Vladislav Ribnikar", u Srbiji se dogodila još jedna masovna pucnjava, u selima u okolini Mladenovca. Igor Blažić (21) je hicima iz automatske puške ubio devet osoba, a ranio 12. Novinar Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je u podkastu "Tragovi" posetio porodice ubijenih i ranjenih u masakru u Malom Orašju i Duboni, koje su im ispričale šta se tačno dogodilo kobne večeri. Mnogi od njih pitaju se zašto se sve dogodilo...
Roditelji Nikole Milića, najmlađe žrtve ovog masakra, neutešni su mesecima nakon tragedije, koja je za njihovu porodicu zamalo postala još veća, jer su ima oba sina bila kod spomenika na samom kraju Malog Orašja, kada je Uroš Blažić automatskom puškom prekinuo dečiju graju i smeh koja se prolamala kroz noć.
Pročitajte još:
0
1
„Bio je to sasvim običan dan, prepodne sam otišla u školu, do Nikoline razredne. Popodne smo suprug i ja imali obaveze i kasnije smo se vratili kući. Nikola i Milan su me non-stop zvali jer im je trebao automobil, pošto su se dogovarali sa drugarima. Kada sam došla kući, nisam ih videla ni dva minuta. Uzeli su ključeve i otišli“, objašnjava Dragana Vujadinović, majka Nikole i Milana, za CINS.
Kao je objasnila, svi su bili potreseni zbog onoga što se dogodilo dan ranije u Osnovnoj Školi „Vladislav Ribnikar“ i nisu hteli da puštaju muziku u selu, već da se nađu oko spomenika i da se tu druže, ali samo do ponoći, pošto je tada na snagu stupao Dan žalosti u Srbiji.
„Otišli su da se dogovore oko uranka. Suprug i ja smo sedeli kada smo čuli rafale. Pošto je komšija dobio unuku pre tri dana pomislili smo da je on, jer je takav običaj i on je bio lovac, ali sam rekla: „Bože, da li je normalno da toliko puca, pa deca nam idu ulicom?!““, objašnjava majka.
Kako su roditelji istakli, predosetili su da nije u redu i odmah su krenuli ka tamo. U putu je otac ubijenog Nikole pozvao policiju, ali nisu ni sumnjali da su ostali bez mlađeg sina, koji nije imao ni 15 godina kada se dogodila pucnjava u kojoj je ubijen.
„Našao sam Nikolu, prizori su bili strašni. Deca su se čula, plakala su i dozivala pomoć. On nije bio svestan, zgrabio sam ga i poneo, ali nisam video koje su mu povrede. Samo da što pre dođemo u Hitnu pomoć. Kada smo stigli u automobil, video sam povrede, bio je još živ, pokušao je da udahne par puta i to je bilo to“, kažu otac i brat.
Pročitajte još:
1
0
Mihailo, stariji sin porodice Milić, ispričao je da je se ubica iz Dubone stao ispred njih sa puškom i da je počeo da puca, ali da se na prvi mah učinilo da nije prava puška i da ljudi nisu počeli da da beže jer su mislili da je u pitanju samo šala, a ne da je stvarno neko došao da ih pobije.
„U jednom trenutku metak mi je prošao pored glave i onda sam shvatio da puca na nas. Okrenuo sam se i video sve njih na zemlji, čuo sam kako traže pomoć. Posle tog metka sam pao i krenuo sam ka njima. Toga se sećam, ušli smo u jednu njivu pored u koja je trava bila do pojasa i svuda je okolo bilo drveće, a mi nismo mogli izađemo“, kaže mladić.
Porodica Stevanović iz Malog Orašja u tragičnoj noći izgubila je sina Nemanju u pucnjavi na terenu, dok je pomahnitali Uroš pucao i na njihovu ćerku u centru Dubone gde je bila sa drugaricom. Hrabra devojka uspela je da se spase i da pozove policiju.
„Nešto posle 11 časova zazvonio mi je telefon i majka devojke mog sina je rekla da dođemo u gaj jer nam je neko pobio decu. Odmah smo krenuli i moj suprug je odmah našao Nemanju, bio je svestan, rekla sam mu samo „Sine nemoj da zaspiš!“, a on je odgovorio „Hoću mama!““, objašnjava majka.
Kako je ispričala, njenog sina preuzela je Hitna pomoć, pokušali su da mu daju infuziju, ali se on opirao te je suprug morao da ga smiruje i da govori da će mu pomoći lekari, ali Nemanja je na kraju samo izgovorio: „Ma, nema tata ništa od mene“, a kasnije je preminuo u bolnici u Smederevu.
Još jedan porodica iz Malog Orašja ostala je zavijena, mladić Petar Mitrović preminuo je 50 dana posle masakra, kada je morao na Hitnu operaciju koju njegovo srce nije izdržalo, iako se prvobitno probudio iz kome i stvari su izgledale kao da idu na bolje.
„Sin me pozvao to veče. Rekao je samo da ih neko pobio i da dođem u Ravni gaj. Pomislio sam da je bila tuča, Počeo sam da galamim, a dva sina su sletela sa sprata i dok smo mi stigli njih dvojica su već došla tamo, poneli su neke motke da ih brane, ali kad su došli tamo videli su užas, nisu mogli da veruju šta se dogodilo, po glasu su pronašli Petra“, objašnjava otac.
Prvo pitanje koje im je Petar postavio kada se probudio iz kome posle dve nedelje bilo je ko je pucao na njih, a majka mu je rekla da je uhapšen, ali nikada nije smogla snage da priča sa njim, jer svaki put kada bi počeli on bi počeo da plače, ali se ispostavilo da niko nije poznavao ubicu.
Novinari CINS-a pročitali su i izjavu Uroša Blažića koju je dao policiji u kojoj on objašnjava da se nije družio ni sa kim od ubijenih, niti da je ikada odlazio u njihove kuće, ali da je uopšteno imao lepo mišljenje o svim meštanima Dubone i Malog Orašja.
„Oni nisu imali lepo mišljenje o meni i mojoj porodici. Mislim da su bili ljubomorni na mog oca, majku i mene što se družim sa Nikolom Đorđevićem kao poznatom ličnosti, koji je bio u rijaliti programu „Zadruga“ i zbog toga što vozim motor, dobra kola i u društvu sam lepih devojaka. U njihovom ponašanju sam oseća podsmeh, ruganje i ismevanje, a to su svi činili. Sve se to pojačalo jer sam ja digao lestvicu više u odnosu na moj život i život onih u selu“, piše u iskazu masovnog ubice.
Takođe, objašnjeno je da je Blažić iza sebe imao debeo dosije, gde je bežao od policije na motoru kada je povredio jednog policajca, uhvaćen je sa nožem u Beogradu, a poslednji u nizu jeste događaj kada je istukao majstora koji je radio u njegovoj kući, ali je presuda doneta prekasno, 1. avgusta 2023. godine, tri meseca nakon pucnjave i on je kažnjen samo novčano.
Pošto je većinu zločina činio kao maloletnik, Centar za socijalni rad je pre svake presude davao mišljenje o njegovom stanju i u svakom od njih je navedeno da pokazuje kajanje, da je staložen i pametan mladić koji nema sklonosti ka asocijalnom ponašanju i da otac ima dominantan uticaj na njega, ali sa pozitivnim vrednosnim sistemom, što se sve dokazalo suprotno.