"Moguća dva scenarija": Odluka o Mrdićevim zakonima danas pred Skupštinom, advokati upozoravaju na potčinjavanje pravosuđa

Vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, sazvano na zahtev 109 narodnih poslanika. Na dnevnom redu nalazi se 25 tačaka, među kojima su i predlozi pet pravosudnih zakona koje je u skupštinsku proceduru uputio Mrdić.

Mrdić je 22. decembra prošle godine predao predloge pet pravosudnih zakona, navodeći da se, prema njegovim rečima, „deo tužilaštva i sudstva oteo od države“.

Advokat Jovan Rajić smatra da vlast ovim potezom ispituje granice reakcije javnosti, ali ne isključuje ni dublju političku motivaciju.

„Mislim da su ovde moguća dva scenarija. Jedan je da predsednik Aleksandar Vučić na ovaj način testira živce i raspoloženje dela građana koji razmišljaju kritički i svesni su opasnosti, pre svega kada je reč o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, kako bi ispitao reakciju javnosti. Potom bi se pojavio kao spasilac i rekao: mogli smo to da usvojimo, ali nismo, zamoliću da se ne glasa za to“, kaže Rajić.

On kao drugi scenario vidi otvoreni povratak tvrđoj političkoj praksi.

„Druga mogućnost je da se zaista zvanično vratio u svoj radikalski šinel. Vidimo da se nadurio, da ne želi da se sastane sa evroparlamentarcima i da zbog svih događaja gubi tlo pod nogama i racionalni pristup. Suština je da se pravosuđe stavi pod kontrolu Nenada Stefanovića, glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, da pod njegovom kontrolom bude sve – od JTOK-a, da on bira tužioce koji će se baviti visokotehnološkim kriminalom, kao i da se uspostavi kontrola nad društvenim mrežama. Ne vidim nijedno racionalno objašnjenje za ovakve izmene“, ističe Rajić.

Advokat Vladimir Terzić upozorava da se kroz zakonske izmene uvodi strogo hijerarhijski i zatvoren sistem kontrole u pravosuđu.

„U predlozima zakona koji će biti predmet skupštinske rasprave jasno se nazire ideja potčinjavanja dela sudova i tužilaštava koja su se, prema shvatanju izvršne vlasti, ‘otrgla kontroli’ i počela da postupaju previše samostalno i nezavisno. Očigledan cilj jeste da se izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva i Zakona o javnom tužilaštvu poveća uticaj glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenada Stefanovića“, navodi Terzić.

Prema njegovim rečima, predviđeno je da upravo Stefanović odlučuje o svim prigovorima na obavezna uputstva tužiocima.

„Na taj način bi o prigovoru na obavezno uputstvo odlučivao neposredno viši tužilac – u praksi opet Nenad Stefanović – čime se uspostavlja zatvoren i hijerarhijski kontrolisan krug odlučivanja“, objašnjava Terzić.

On posebno ukazuje na izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

„Predlaže se da za čitavu teritoriju Srbije bude nadležno Više javno tužilaštvo u Beogradu, dok bi tužilaštvo za visokotehnološki kriminal postalo samo organizacioni deo VJT u Beogradu. Iako bi postojao poseban tužilac koji rukovodi tim odeljenjem, on bi faktički bio podređen glavnom javnom tužiocu VJT u Beogradu“, kaže Terzić.

Kako dodaje, time se napušta dosadašnje rešenje prema kojem Vrhovni javni tužilac imenuje tužioca za visokotehnološki kriminal.

„Očigledan cilj ovakve izmene jeste oduzimanje dela ovlašćenja vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac i njihovo preusmeravanje ka politički podobnom tužiocu. Time bi se omogućilo pokretanje velikog broja krivičnih postupaka protiv lica koja slobodno iznose stavove na društvenim mrežama, čime bi se gušio svaki oblik otpora režimu koji sve više poprima obeležja organizovane kriminalne grupe“, upozorava Terzić.

Posebno zabrinjava, ističe on, izmena Zakona o javnom tužilaštvu kojom se Vrhovnom javnom tužilaštvu onemogućava neposredna komunikacija sa međunarodnim institucijama.

„Izmenom člana 31, tačka 4, ta komunikacija bi ubuduće bila moguća samo uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe. To jasno ukazuje na strah izvršne vlasti od saradnje sa institucijama poput EUROJUST-a i EUROPOL-a i pokušaj da se spreči pribavljanje dokaza koji bi mogli dovesti do procesuiranja najviših predstavnika vlasti“, navodi Terzić.

On kao indikativan navodi i predlog da se mandat predsednika sudova produži sa pet na dva uzastopna mandata, ukupno deset godina.

„Takva izmena jasno pokazuje političku ambiciju dugotrajnog ostanka na vlasti, uz sistematsko urušavanje pravnih standarda savremenih demokratskih društava“, zaključuje Terzić.

Podsetimo, u skupštinskoj proceduri su izmene i dopune Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu, kao i Zakona o sudijama.