Sudija je za danas prekinula glavni pretres, a suđenje će da bude nastavljeno u četvrtak.

Miljković: Pre tvog hapšenja si video da je uhapšen Vuk Vučinić?

Hrvatin: Video sam da je osumnjičen za otmicu i ubistvo Gorana.

Miljković: Spominjao si džak u kom su se navodno nalazili pištolji. Kakav je?

Hrvatin: Kako klasični veliki džak za smeće, koji kao da je bio namešten u krug, kao da su pištolji unutra, ali kao da je pritisnut odgore. Goranu je prikazano u kesi, a što se tiče torbe, video sam da ima neka torba u tovarnom delu, ali je nisam zagledao, obraćao sam pažnju na to da Đurić uhvati Veličkovića.

Miljković: Šta ste pričali ti i Veličković usput?

Hrvatin: Pa, ništa.

Miljković: Janković je navodno fizički Matori?

Hrvatin: Napravili smo priču da je padao za trgovinu oružja, on je uhvatio Veličkovića za ruke i vikao "policija".

Miljković: Koja je poenta da bivši robijaš zove policiju?

Hrvatin: Ja sam rekao da je to bila šifra.

Miljković (kroz smeh): Što bi se bivši robijaš predstavljao kao policajac? Nisu ti lepo tužioci smislili priču.

Tužilac: Sudija, vi rukovodite glavnim pretresom. Da li na ovaj način može da se sprovodi unakrsno ispitivanje? Da li postoji neka procesna reakcija da se ovo spreči? Opomena i dalje. Ja tražim odluku veća.

Sudija: Veće je donelo odluku da se Miljković opominje. Ne znam u kom kontekstu imate potrebu da spominjete tužioca. Nemojte uopšte da spominjete tužioca.

Miljković: Kad budem dopunjavao odbranu reći ću šta imam.

Sudija: Vi niste ni izneli, koliko se sećam.

Miljković: Izneću. Video si slike fantomki iz skrivenih prostorija, da su one korišćene za Veličkovića?

Hrvatin: Bila je takva fantomka, ne mogu da kažem da je to ta.

Miljković: Da li je Budimir bio u kukuruzu?

Hrvatin: Nije istrčao iz kukuruza, on mi je rekao da je sedeo na suvozačkom mestu.

Miljković: Što si baš ti stajao Veličkoviću na nogama?

Hrvatin: Ja sam stao samo, tako se namestilo.

Miljković: Šta je radio Lalić?

Hrvatin: Učestvovao je u lišavanju slobode kao i svi ostali, ne znam šta je tačno radio, nisam video ubacivanje u kola. Ono što sam video konkretno je da ga Nemanja Đurić hvata. Teša je čučao, čestitao mi je, Teša mi je pokazivao prstom kad sam se drao da me ne bi čuli.

Miljković: Šta je Veličković imao kod sebe?

Hrvatin: Crnu torbicu što ide preko vrata.

Miljković: Da li si ti video da je neko taj dan koristio motorolu?

Hrvatin: Ne, nisam znao da će se koristiti taj dan.

Miljković: Kad ste ti i Đurić stigli u kafić?

Hrvatin: Oko pola sata posle otmice.

Miljković: Kada ste se našli ti i Goran?

hrvatin: Oko pet, znači oko šest smo bili u kafiću.

Miljković: Ko vam je posao da dođete u restoran kafića i na koji telefon?

Hrvatin: Ne sećam se kome je od nas dvojice stigla poruka, ali je Veljko rekao da ne idemo u bazu i da čekamo da nam neko piše, ne sećam se ko je pisao.

Miljković: Da li sam ti pokazao Veličkovićeve kontakte?

Hrvatin: Jesi, pitao si koga znam od tih kontakta. Spominjao si da si pisao Isakoviću, rekao si da znamo da je u Egiptu i da ni tamo ne može da se sakrije. Ja znam da je Goran imao Kimija u kontaktima. Znam za Crnog i za Čikaga. Konkretno sam gledao kad si pisao sa Koraćem. Sedeli smo zajedno i krenuo si da mu pišeš. Nisam znao šta pišeš, nije me interesovalo, nisam gledao šta pišeš, samo sam video kad si pisao.

Miljković: Rekao si da sam ti rekao da je došao red na mene da ubijem.

Hrvatin: Tako si mi predstavio, rekao si mi kroz smeh da je na tebe pao red. Nije bio red uopšte, ti si hteo da ideš da ubiješ Gorana. Iz fore si rekao da je red na tebe, kao bio si srećan što je na tebe pao red. Ti si hteo da ideš da ga ubiješ. Nisi morao da ideš tamo, bilo je tamo ljudi.

Miljković: Što nismo odredili unapred ko će da ga ubije?

Hrvatin: To nikad nismo radili.

Miljković: Šta znači da sam ga ubio preciznim udarcem sekirom u glavu?

Hrvatin: To si mi ti rekao. A ja mogu da objasnim šta je precizan udarac, mogu da uporedim kada je Veljko ubio jednim prciznim udarcem u vrat. Tako si mi rekao, da si ga udario jednom i da nije bilo potrebe da udariš ponovo.

Miljković: Kako to znaš ako nisi bio tu?

Hrvatin: Rekao sam, ti si mi rekao.

Miljković: Ti si u tužilaštvu sliku "Korać pi*ka" drugačije opisivao. Sad si se ispravio. Što si prvo opisivao jedno, a posle drugo, ako si se već detaljno sećao slike?

Sudija: Ne možete da predočavate tu izjavu.

Miljković: Da li si nekada opisao drugačije?

Hrvatin: Rekao sam samo da piše Filip Korać, a pisalo je Korać.

Miljković: Da li je Čikago znao da se Veličković nalazi sa tobom?

Hrvatin: Jeste, znala je i njegova žena, rekao sam da mi je Goran otkazao. To sam rekao i njegovoj ženi.

Miljković: Ni Goranova žena te nije spomenula u policiji?

Hrvatin: Ne znam, spomenula je sve ljude koji imaju "Skaj", pa ih je policija zvala, ali mene nije.

Miljković: Koliko si se puta video sa Jelenom Veličković od nestanka Veličkovića?

Hrvatin: Jednom. Možda je bilo više, ali se sećam samo za taj jedan. Pitala me je da li sam mu možda za neku robu ostao dužan. Znala je moju priču verovatno od Ćire, ali sam njoj ponovio isto, da me je zvao par sati ranije. Ćira mi je priznao da je i on pisao sa Koraćem i ja sam tad Jelenu pitao da li je Goran imao neke skrivene namere u vezi sa mnom jer saznajem da je bio na vezi sa Koraćem. Ona je na neki način potvrdila da je znala za sve to. Nije rekla ni da ni ne, rekla je "pa..." Kad sam se viđao sa Ćirom pričao sam da je moje mišljenje, to dobro znaš, da ga je Korać oteo i ubio jer su tad već sumnjali da je ubijen i da se nikada neće vratiti, jer se sumnjalo da je otet.

Miljković: Šta je sa nalogom Veličkovića posle nestnaka?

Hrvatin: Ja znam samo to veče kad si mi doneo aparat koji sam čuvao, kada si pisao sa Koraćem i svima ostlaima.

Miljković: Da li je preuzela njegova žena nalog?

Hrvatin: Ne znam, ja nikada nisam bio povezan sa Jelenom ni na jednom nalogu.

Miljković: Šta je sa kokainom od Gorana?

Hrvatin: Samo je njegov vozač poverovao da piše sa Goranom, pitao si koliko ima robe, rekao je 100 grama, rekao si da donese i ostavi robu, da javi da je ostavio i da piči dalje.

Miljković: Jel to sva roba? Da li ti je supruga pričala o još nekoj robi?

Hrvatin: Ne.

Miljković: Koje je boje "smart"?

Hrvatin: Crn kad sam vozio Gorana, posle je bio siv. Bilo je priče da će da se uništi, ali nije. Kao i "fiat dobl" koji je ostavljen posle Lazara Vukićevića.

Miljković: Da li je "smart" automatik ili manuelni?

Hrvatin: Automatik.

Miljković: Da li je on korišćen i za Gligorijevića?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Da li je Lalić imao "smarta"?

Hrvatin: Ne sećam se. Znam da je vozio "audi A6", "škodu oktaviju" i "BMW", blindirani, koji nije koristio. On je oko dve nedelje stajao unutar baze.

Miljković: Gde je auto bio posle?

Hrvatin: Ne znam, korišćen je da se navuče Ljepoja da kupi blindirani auto.

Miljković: Opiši mi "kedi" koji je navodno korišćen da se preveze Veličković?

Hrvatin: Ja sam rekao da je spominjan pikap i "kedi" kada smo prvi put išli u kukuruze. Ne znam tačno da li je bio "kedi" ili "doblo", ne sećam se, nije me zanimalo, ali je bio pikap. Otvarao se sa strane, dvokrilna vrata su bila nazad, to se otvaralo za Veličkovića.

Miljković: Na kom sastanku su dodeljene uloge za ovo navodno ubistvo, otmicu, šta već?

Hrvatin: Moj zadatak je bio da ga dovezem. Veljko nam je sve rekao na trim stazi.

Miljković: Koja je moja uloga i ko mi je dodeljuje?

Hrvatin: Veljko i ti ste se dogovorili. Vi ste delili sve uloge i sve ste određivali. Tvoja uloga je bila da budeš pratnja u slučaju da ja imam pratnju i da blokiraš put.

Miljković: Da li je to ista "X6" kojom te je vozio Marko Budimir?

Hrvatin: Ja tim kolima tog dana nisam prišao i nisam zagledao tako da ne znam da li je to taj, ali je zaličio na auto koji je vozio Marko Budimir.

Miljković: Da li je neko bio sa mnom u autu?

Hrvatin: Ne znam, ne znam ni da li je bio još neko u pratnji ili samo ti, nije spominjano na sastanku.

MIljković: Ko je mušterija koja je htela da uzme veću količinu kokaina od tebe?

Hrvatin: Ne sećam se, to je od mog poznanika drug.

Miljković: Kako se zove tvoj i Veličkovićev zajednički prijatlj iz detinjstva?

Hrvatin: Nema veze sa kriminalom, ne bih ga spominjao.

Miljković: Zašto ti pitaš Gorana za kokain, a ne nas?

Hrvatin: Tako se namestilo.

Miljković: Koga znaš od pre?

Hrvatin: Veličkovića.

Miljković: Da li je i Goran bio vlasnik bašti marihuane?

Hrvatin: Ne znam, nije mi se hvalio

Miljković: Rekli ste da je u restoranu Partizan svako nešto petljao, da li možete da kažete ko je šta petljao?

Hrvatin: ne mogu, nisu svi koji su dolazili pravili neka krivična dela

Miljković: Da li taj prostor isključivo u vlasništvu Principa? Da li je svako mogao da dođe ili su morali da pitaju?

Hrvatin: Nije mogao svako da dođe

Sudija: Da li neko otključava tu kapiju za ulaz?

Hrvatin: Momak koji radi u šanku.

Miljković: Da li se dešavalo kada nema nikoga od nas da budu druge navijačke frakcije

Hrvatin: Da, nisu bili samo Principi, za koje ni ne znam koliko članova ima.

Miljković: 750, ja znam. Da li mi proveravamo ko je sve u restoranu Partizana pre nego što dođemo?

Hrvatin: Ne znam, verovalo se ljudima koji tu provode vreme.

Miljković: Koga je Goran pljuvao iz Principa?

Hrvatin: Ne znam, samo nije bio zadovoljan što Principi vode Južnu stranu, i čuo sam one priče da su Principi u talu sa policijom i državom.

Miljković: Posle toga kada si bio uboden u ruku, koliko nisi mogao da koristiš ruku i koja je ruka?

Hrvatin: Leva podlaktica, četiri nedelje posle operacije sam nosio longetu. Posle nekih dva meseca sam krenuo na terapije, mogao sam da je koristim. Probao sam Mitića da udaram sekirom, ali nisam imao dovoljno snage da udarim i odsečem deo koji je trebalo. Već u septembru mi je ruka bila operativna i mogao sam da radim i te stvari.

Miljković: Zbog čega si posumnjao da je parking u Radničkoj 32 loša solucija za Veličkovića?

Hrvatin: Jer sam pričao za Gorana da se pazi, da je obazriv.

Miljković: Spominjao si više puta Radnička 32, odakle ti baš taj broj?

Hrvatin: Kada je u optužnici izašlo znao sam da je Radnička 32.

Miljković: Šta su kukuruzi manje sumnjivi od parkinga?

Hrvatin: Nikad u životu nisam bio tu sa njim, zato bi možda bilo sumnjivo.

Miljković: A kukuruznjak nije sumnjiv, kad si bio sa njim u kukuruzu?

Hrvatin: Vidi, on je mene ostavljao par puta... sačekaj da ti odgovorim jer hoćeš da mi nametneš nešto.

Miljković ga je prekinuo.

Hrvatin: Nisam mu rekao da idemo u kukuruze, rekao je "top", jer mu nije odgovaralo da to bude u gradu. Samo sam mu spomenuo da idemo na njivu negde Vrčin, Zaklopača, pravio sam se lud.

Miljković: Ti si nama rekao da nikad ne bi došao u Radničku, šta si nam rekao kada smo predložili kukuruze?

Hrvatin: Na meni je bilo da nađem auto sa štek prostorom i da se dogovorim sa Goranom odakle da krenem.

Miljković: Ti mene ne razumeš.

Hrvatin: Ne, razumem te, hoćeš spletku da mi napraviš.

Miljković: Šta si nama rekao za kukuruz?

Hrvatin: Odluka nije bila na meni, za Radničku sam rekao možda ne bi došao.

Sudija: Pa kako ne bi posumnjao, nije bio ni na njivi?

Hrvatin: To je moje mišljenje. Bio je plan da predstavim kako Matorog znam iz Zabele, da se stekne poverenje, uz to je išla priča da Matori ima njive.

Miljković: Na koji si se nalog spojio sa mnom?

Hrvatin: Od početka je bio Kratos, znam da si imao Gokua, dogovarali smo se za oružjem, ali se to promenilo na Matori i ti si pisao kao Matori. Rekao si da imaš novi nalog, da ne pišemo na Gokua. Znam da si imao Leona, to si spominjao kad smo sedeli u kući, to je bilo oko Ljepoje.

Miljković: Koji mobilni sam koristio?

Hrvatin: Bio je Ajfon i bio je veći. Preko njega si pisao sa Veljkom Banovićev Votkom, kao što smo Koraća zvali Zalizani, njega smo zvali Srna jer je imao neku srnu i slao je slike.

Miljković: Da li sam imao još neki nalog?

Hrvatin: Za Vukićevića ti i Veljko niste nosili aparate u Crnu Goru, ti si imao jedan aparat i bio si Komodor.

Miljković: Da li još neki?

Hrvatin: Sa Stefanom Mandićem si pisao sa aparata Sonik.

Miljković: Prošli put si rekao da je to bio Goku.

Hrvatin: Moj konačan odgovor je bio da si sa Mandićem pisao sa Sonika.

Miljković: Šta ti je Goran pomogao oko lekara i kad?

Hrvatin: Odveo me je kod prijatelja lekara u privatnu ordinaciju da mi previju ruku i na fizikalne terapije.

Miljković: Jesi mu bio zahvalan?

Hrvatin: naravno, ljudski je.

Miljković: Ko god ti pomogne u životu, tako mu se revanširaš?

Hrvatin: Nažalost.

Sudsko veće je odredilo pauzu od 20 minuta.

Miljković: Zamolio bih te da mi kažeš da si pratio redovno medije od kada smo uhapšeni? Da li si video slike koje su nezakonito uzete sa Skaja?

Hrvatin: Da

Miljković: Da li si video slike Gorana Veličkovića u medijima?

Hrvatin: Verovatno da, ali ne mogu da se setim.

Miljković: da li si nekada nekoga izbo nožem?

Hrvatin: Jesam.

Miljković: Da li si mi rekao da si ubio nekoga, a da nije u optužnici

Hrvatin: Ne sećam se

Miljković: Kako i na koji način si postao član grupe?

Hrvatin: Prvi ulazak u grupu je kod tebe u kući, a posle sa Milošem Budimirom na rođendanu kada dobijam Skaj

Miljković: Koliko je grupa imala članova, aktivnih ili pasivnih

Hrvatin: Veljko, Draganić, Janković, Grek, Rešović, ti, braća Budimir, to pričam o krivičnim delima

Miljković: Da li je grupa išla na utakmice?

Hrvatin: Jeste, ali ja nisam išao

Miljković: Kada smo formirali organizovanu kriminalnu grupu?

Hrvatin: Ja sam smatrao da je oduvek bila organizovana kriminalan grupa.

Miljković: Da li si ti znao unapred kako ćeš delovati, tvoje zadatke?

Hrvatin: Ja nisam došao u grupu Branka kockice da zabavljam decu, znao sam gde sam došao.

Hrvatin: Ja nisam došao da budem navijač "Principa", ja sam došao da radim krivična dela. Sa braćom Budimir sam se dogovorio da uđem u posao prodaje "trave", kada sam ušao Miljković mi se poverio i od Gorana Veličkovića ulazim u ozbiljnije poslove ubistava. Znao sam da su pripadnici kavačkog klana. Insistirao sam Miljkoviću da kada bude ubistvo da me uključi.

Potom je došlo do prepirke advokata Gorana Petronijevića i Vladimira Petrovića oko narušavanja javnog reda u sudnici.

Miljković: Da li ti je iko i ko dodelio uloge i ko u grupi?

Hrvatin: Pa moja uloga je bila da pratim Veličkovića, tada smo dogovarali koja je moja uloga, da ga dovedem da kupi oružje.

Miljokvić: Da li ti sebe onda smatraš aktivnim ili ad-hok članom?

Hrvatin: Veljko (Belivuk) i Marko (Miljković) su bili u stalnom kontaktu sa Zvicerom, uklanjani su ljudi koj su bili u kontaktu sa "škaljarcima".

Miljković: Kada si se sa mnom dogovarao oko poslova droge?

Hrvatin: Tebe nisu interesovali poslovi oko narkotika, tebe je interesovalo samo ubistvo.

Miljković: Reci mi, kako se zvala organizovana kriminalna grupa?

Hrvatin: Kavački klan.

Miljković: Kako i na koji način si pozvan da pristupiš ovoj grupi?

Hrvatin: Konkretno kada smo se dogovarali za Gorana Veličkovića.

Miljković: Koji datum je bio sastanak?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Reci mi da su motivi bile finansijske prirode i drugarske, koje više?

Hrvatin: Na prvom mestu finansijske, a posle i drugarske.

Miljković: U kom odnosu si bio sa nama, drugarskom ili bratskom?

Hrvatin: Bratskom.

Miljković: I mi smo tebe tako smatrali

Hrvatin: Ostali?

Miljković: Ti, Veljko, braća Budimir i Lalić bratski, ostali drugarski.

Miljković: Gde si potrošio novac koji si zaradio od grupe, 50.300 evra?

Hrvatin: Svuda.

Miljković: Gde su se održavali sastanci?

Hrvatin: U bazi, bivši restoran, pa u kući u Lisičjem potoku.

Miljković: Da li smo tada mi konstatovali da si postao član grupe?

Hrvatin: Nismo bili toliko zvanični?

Miljković: Da li smo izglasali i ko je bio vođa grupe?

Hrvatin: Meni je objašnjeno kako njihova ekipa funkcioniše. Da je kod njih bratski fazon, da nije hijerarhijski, ali su Veljko i Marko ljudi sa kontaktom i sve ide preko njih. Oni su iznosili plan. Uvek smo postupali po njihovom planu. Oni su bili vođe, preko njih smo dobijali pare. To je išlo u hodu. Ja sam i govorio da nema potrebe da se meša neko drugo od nas, kad to funkcioniše.

Miljković: Jesmo Veljko i ja imali kontakt sa tvojim mušterijama?

Hrvatin: Ja sam radio na sitno tako da ti nisi imao kontakte sa mojim mušterijama. To nisam radio po tvojim naređenjima.

Miljković: Ti poznaješ Besta o kom si pričao?

Hrvatin: Ne poznajem lično, bio sam u komunikaciji s njim. Znao sam lično Roganovića koji je sarađivao s njim.

Miljković: Da li je Spasojević bio na sastancima?

Hrvatin: Samo za Mitića. Posle ubistva Veličkovića imao je zadatak da pomogne da se čisti kuća.

Miljković: Kojim sastancima je prisustvovao Lalić?

Hrvatin: Svim.

Miljković: Koliko je sastanaka bilo za Veličkovića?

Hrvatin: Pa nisu to bili zvanični sastanci. Zbog Krfa je sve usporili. Kada smo promenili plan, sve smo uradili za 10 dana. Ti si mi pisao kao Matori da pokažem Goranu. To se dešavalo svaki dan, nisu bili sastanci.

Miljković: Koliko je dnevno ljudi prolazilo kroz restoran na stadionu?

Hrvatin: Ja sam rekao, predstavio sam to kao fan klub Partizanov. Dolazili su i ljudi koji nisu bili navijači, tada ste se vi odvajali s njima da pričate. Odvajali ste se kad je bio Papić i Purković, neki bilderi, Mira poštarka.

Hrvatin: Kako si promenio mišljenje da je Papić "Šerif"?

Miljković: Ti ostaješ pri tome da je Papić Šerif

Hrvatin: Ne, ja sam rekao šta sam ja pomislio i rekao da sa njim nikada nisam bio u kontaktu i ne znam da li je Šerif bio Purković ili Papić, znam da je tebi Šerif bio izuzetno bitan

Miljković: Da li si ti nekoga vrbovao da pristupi?

Hrvatin: Nikada nikoga.

Miljković: Da li si ti nas upoznao sa nekim tvojim prijateljem ili saradnikom?

Hrvatin: Ne, ne sećam se.

Miljković: Ono kad si uboden u ruku, da li si bio sa nekim kumom?

Hrvatin: Da, ali ne bih o njemu jer on nema veze sa grupom.

Miljković: To što je tvoj kum ne znači da nema veze. Ljudi kojima ste prodavali drogu, da li ste ih upoznali preko nas?

Hrvatin: Ne, to su moji kontakti.

Miljković: Od koga ste kupovali drogu, samo od braće Budimir ili drugih ljudi?

Hrvatin: I od drugih, Goran neki...

Miljković: Da li su ta lica isto u nekoj organizovanoj kriminalnoj grupi?

Hrvatin: Bavio sam se kriminalnim radnjama i skoro svi ljudi iz moje sredine dolazi iz kriminalnih poslova.

Miljković: Da li smo imali uvid u tvoje finansije?

Hrvatin: Pa, ne.

Miljković: Da li si ti nekada radio neki pošten posao?

Hrvatin: Moleraj, građevina, u mladosti...

Miljković: Da li ste sarađivali sa policijom do sada?

Hrvatin: Ne.

Miljković: Da li je veći motiv bio neodlazak u pritvor ili opstanak*

Hrvatin: Opstanak može da obuhvati sve.

Miljković: Kada budeš zaista u pritvoru, da li ćeš promeniti mišljenje ili ne, jer si sada za novine u pritvoru?

Sudija: Odbija se.

Miljković: Kakav mi problem imamo sa Trajkom?

Hrvatin: To je problem koji je prvovejavao, ti si dao informaciju da je Trajko učestvovao u ubistvu momka kome je sa Šarcem odsečena glava.

Miljković: Da li znaš ko je momak?

Hrvatin: Pričalo se da je neki Laki, ti si dao sliku njegovom ocu i rekao da ode u policiju i prijavi.

Miljković: Odakle ja poznajem njegovog oca?

Hrvatin: Ne znam.

Hrvatin: Pričali smo i o Šarčevom saradniku, zvali smo ga Salvatore, pričalo se o tome da i njega treba da otresemo i ometlamo, kako ste vi pričali, ali nismo to uradili.

Miljković: Da li si koristio infrasturkturu i resurse grupe?

Hrvatin: Samo za posao, konkretno za Mladena Lazarevića, za iznajmljivanje stana, za hranu, život...

Miljković: A infrastukturu?

Hrvatin: Da, u bazi i iznajmio sam auto u rentakar koji su držali Struja i Belivuk.

Miljković: Da li si plaćao?

Hrvatin: Nisam, Veljko je platio.

Miljković: Da li znaš kada sam se ja video sa Zvicerom i gde?

Hrvatin: Ne znam

Miljković: Kako zaključuješ da se ja dopisujem sa njim?

Hrvatin: Kada smo radili Mladena Lazarevića, pričao sam preko glasovnih poruka sa Zvicerom i rekli mu da Bosanci nisu kopetentni za posao, a on je insistirao da oni odrade.

Miljković: Kako si znao da je Zvicer?

Hrvatin: Nikada ga nisam video, ti si rekao da je on Born, a da je pre bio Nikita, ako si ti slagao, slagao si sam sebe.

Miljković: Da li si gledao spise predmeta i šta si pregledavao?

Hrvatin: Ne, do optužnice nisam gledao, imam samo optužnicu.

Miljković: Kada si uhapšen, da li su ti dali krivičnu prijavu policajci?

Hrvatin: Ne, dali su mi sliku sa Goranom Veličkovićem.

Miljković: Da li te je neko uputio pravno na prava?

Hrvatin: Da, sve je bilo po zakonu.

Miljković: Kako to znaš?

Hrvatin: Znam, rađeno je sve po zakonu.

Miljković: Koji je prvi tužilac pričao sa tobom i gde?

Hrvatin: U policiji je došao prvi, tada sam odveo ljude istog dana da pokažem gde smo posipali telo Radojevića, a nakon dan, dva sam dao izjavu u tužilaštvu.

Miljković: Da li se seććaš policajaca koji ti je pokazivao sliku prilikom hapšenja?

Hrvatin: Ne sećam se.

Miljković: Interesuje me da li znaš kojim kolima sam ja bio kada smo se prvi put upoznali?

Hrvatin: 2019, oktobar, hladnije vreme je bilo, došao si sa tamnijom "x6", meni je Miloš Budimir rekao da ti mene želiš da upoznaš.

Miljković: Kako si komunicirao sa Milošem Budimirom?

Hrvatin: Iz zatvora sam komunicirao tako što bih pozvao njegovu ženu i dogovorio kada ćemo se sutra čuti.

Miljković: Rekao si da sam ti rekao da funkcionišemo kao braća, kako je postojala onda hijerarhija?

Hrvatin: Ti si mi rekao.

Hrvatin: Sa tobom sam bio prisniji i sve saznajem od njega, voli da se hvali, hvalio se svojim obezbeđenjem, sa Veljkom nisam bio tako dobar.

O ubistvu Kiće Markovića na pumpi u Beogradu

Miljković: Rekao si da smo mi sredili rat između zaraćenih grupa?

Hrvatin: Ubistvom Kiće Markovića sredila se situacija na tribini, sem "Zabranjenih", ti si mi rekao da sredim da pričamo sa Hemijom i da su i oni potrebni na tribini.

Miljković: Pričao si da je kamera navodno snimila mene i Marka Budimira kada je Kića ubijen.

Hrvatin: Da, sa pumpe gde vam se iz žbunja vide glave

Miljković: Ko je otišao sa policijskim značkama da se predstavi na pumpi da proveri da li su snimili?

Hrvatin: Rekao sam sve što znam o ubistvu Kiće Markovića.

Miljković: Ko je trebalo da ubije Trajka?

Hrvatin: Niko konkretno, sa Stojketom si pričao o tome, iz Rakovice sa Petlovog brda, na koga je u Barseloni vršen atentat, izvinjavao ti se i kleo da Trajko to ne bi uradio

Miljković: Kako se zvao Albanac koji je slao narkotike braći Budimir?

Hrvatin: Ne znam, samo sa ga video u Radison hotelu na svadbi, nije mi se ni predstavio.

Pripadnici kriminalne grupe koji suđenje prate iz pritvora, dovezeni su danas oko 14.00 časova policijskim "maricama", zbog čega je saobraćaj u Ustaničkoj ulici nakratno bio blokiran. Njihove "kolege" iz klana, koji se brane sa slobode, pristigli su u zgradu Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici, kao i njihovi branioci.