Mafija zaposela periferiju: Ubice beže od pametnih kamera

Postavljanje takozvanih "pametnih kamera" koje baš nije naišlo na odobravanje dela srpske javnosti izgleda pokazalo se veoma isplativo, jer su policiji omogućili da u relativno kratkom roku rasvetli ubistvo.Policija je uspela da upravo uz pomoć pametnih kamera do detalja izanalizira kretanje osumnjičenog od stana na Vračaru do mesta gde je postavio eksplozivnu napravu koja je daljinski aktivirana, i njegov povratak u stan, sa čime nalogodavac, ali i izvršilac Stojanovićeve likvidacije nije računao, da je ceo Beograd premrežen upravo pametnim kamerama.

"Ovo je veliki udarac za naručioca ubistva Stojanovića, koji se nadao da i ovaj slučaj neće biti tek tako rešen, a ne da obrt usledi posle samo sedam dana od atentata. Iako su "pametne kamere" bile na meti kritika zbog načina na koji su postavljene, kao i da li se time narušava nečija privatnost, ovde su se pokazale nezamenjive. Upravo premrežavanjem čitavog grada  pametnim kamerama MUP Srbije zapravo doskočio je klanovima i kriminalnim grupama, da u samom gradu više nijedna spektakularna likvidacija ili ubistvo neće biti nerešeno i da se sve svaki deo grada pokriva, odnosno da nema više mrtivh uglova, skirvanja i da nešto neko nije video. Uloga očevidaca, time se smanjuje", otkriva izvor Nova.rs.Prema njegovim rečima ovim je zadat veliki udarac kriminalnim klanovima i grupama, dkoje su e u poslednje vreme često obračunavale u sred dana u najprometnijim ulicama u gradu. Međutim, postoji jedno ali. Naime sagovornik Nova.rs se plaši da bi kriminal zbog "pametnih kamera" mogao iz strogog centra mogao da se prelije na periferiju, gde pokrivenost javnih površina jako mala ili je uopšte nema posebno u seoskim sredinama što policiji otežava rekonstrukciju kretanja osumnjičenih za razna krivična dela, a u ovom slučaju  i plaćenih likvidatora, kako profesionalaca, tako i amatera.

Priča o pametnim kamerama u srpskoj prestonici počinje 2014. godine. Uvođenje sistema video nadzora i mogućnosti prepoznavanja lica postojao je prvo sa opcijom pretraživanja skeniranih dokumenta od kada je počelo uvođenje biometrijskih pasoša i ličnih karata. Postojeće kamere su snimale sve, pre svega važnije raskrsnice, ulice i beogradske mostove gde su bile najefikasnije jer su mnogo doprinele brzoj reakciji policije u sprečavanju da brojni pokušaji skoka sa mosta budu fatalni.

Ipak uvođenje „pametnih kamera“ vezuje se za slučaj "Kantrimen“ iz jula 2014. godine kada je u nesreći dok je gurao kola ka zaustavnoj traci poginuo Luka Jovanović (21). Na njega je tad automobilom marke "mini kuper- kantrimen“ naleteo Marko Milićev, koji je pobegao sa mesta nesreće. Policija je mesec dana tragala za osumnjičenim i kada se ustanovilo da je pobegao u Kinu, tamošnjim vlastima poslata je njegova fotografija. Beogradskoj policiji za tri dana stigao je odgovor da je osumnjičeni otkriven 29. avgusta 2014. i uhapšen zahvaljujući kamerama i tehnologiji „prepoznavanja lica“. Milićev je osuđen na zatvorsku kaznu od četiri i po godine, koju je izdržao i 1. marta 2019. je pušten na slobodu.

Slučaj „kantrimen“ bio je okidač da srpska policija počne da razmišlja o postavljanju kamera i tehnologije prepoznavanja lica na beogradske ulice, ali i u ostale gradove Srbije. Kineska kompanija Huavej je srpskoj policiji predstavila je projekat „Siguran grad“ koji bi omogućava da se Beograd premreži pametnim kamerama koje bi omogućile brzu identifikaciju počinilaca kriminalnih dela, ubrzavanja policijskih istraga, smanjenje stope kriminala na ulicama i brzo hapšenje osumnjičenih za razna krivična dela i izazivanje nereda.Plan je bio da se u Beogradu u periodu od dve godine postavi oko hiljadu kamera „pametnog nadzora“ na nekih 800 lokacija sa glavnim zadatkom: prepoznavanja identiteta snimljenih osoba, kao i prepoznavanje registarskih tablica počinioca prekršajnog dela.Kontrola putem "pametnih kamera" pokazala je i sve prednosti tokom nedavnog uvedenog vanrednog stanja kada su iskorišćene sve prednosti praćenja i nadzora uz što manje troškove i punu angažovanost policajaca na trenu za otkrivanje i praćenje eventualnih prekršioca.

"Ma koliko nekom bilo čudno i ili strašno jer to lični na fikciju Džordža Orvela, policiji je omogućena lakša kontrola, praćenje i lakše otkrivanje počinilaca prekršaja, ali i kriminalnih dela, poput, pljački, tuča, raznih vidova nasilja. Sve što se vidi omogućava da se slika sa snimka uporedi sa biometrijskim snimcima i time jako brzo otkrije počinilac", dodaje izvor Nova.rs.U svetu apsolutni šampioni u kontroli gradova su svakako Kinezi, koji su ovaj koncept razvili do savršenstva.  Kineski grad Čončing sa 15 miliona stanovnika, ima instaliranih 2,5 miliona kamera na javnim mestima. Od 10 svetskih gradova najviše premrežanih kamerama, čak osam je iz Kine, koji nisu iskoristili ovaj video nazdzor samo za borbu protiv kriminalna nego i kontrolu građana zbog čega su došli pod lupu međunarodnih organizacija za ljudska prava. Druga zemlja koja iza Kine obilato koristi video nadzor su SAD, ali tamošnja policija brzo se našla na udaru zbog narušavanja privatnosti građana, pa su brojni gradovi u Kaliforniji i Masačusetsu brzo suspendovali video nazdor.