Pet godina prošlo je od masakra na severu Bačke, kada je u selima Martonošu i Omoru, Rade Šefer, naoružan do zuba, ubio šest osoba. I dan danas ovaj zločin pominje se kao trajni podsetnik šta se događa kad policija i tužilaštvo ne obave pravovremeno svoj posao.
Svoj krvavi pir, Rade Šefer započeo je u nedelju oko 8.00 sati ujutru, 17. maja 2015. godine, jutro nakon sinovljeve svadbe, kada se odvezao u selo Oromu, gde je iz lovačke puške ubio tasta Jenea Traćika (74) i taštu Gizelu (68), a onda se prevezao u Martonoš. Tamo je, dva sata nakon ubistva u Oromu, upao u kuću porodice Bajtai i osuo paljbu po svatovima koji su još spavali , tokom koje je ubio svoju bivšu suprugu Rožu (47), snaju Nataliju (25) i njene roditelje Šandora (52) i Karolinu (43).
Nastavak masakra sprečio je francuski državljanin Emanuel Donjon, koji je uspeo da ga usmrti ubicu udarcima stolicom, nakon što je ranjena njegova supruga Natalija Danjon.
Kako su tada izvestili mediji, Šeferov sin Vladimir samo pukom srećom je preživeo napad, jer je njegov otac uperio pušku u njega, ali je oružje samo škljocnulo, jer je u tom trenutku nije bilo više metaka u cevima.
U svoj krvavi pohod, Rade Šefer navodno je krenuo jer nije želeo da njegov sin Vlastimir, koji se dan pre masakra oženio Natalijom, prođe kao on u braku. Svoju bivšu suprugu, od koje se razveo godinu dana pre tragedije, optuživao je da je ona odabrala Vladimirovu ženu, a njihovu snajku, o kojoj je mislio sve najgore. Takođe, nije mogao da se pomiri sa odlukom njegove supruge da ga zauvek napusti, godinu dana ranije, iako ju je tukao i maltretirao.
Dan pre masakra, bio je na svadbi svog sina, iako se nije slagao sa njegovim izborom. Nakon svadbe, gde se napio, uputio se kolima za automobilom u kome su bili njegova bivša supruga i mlađi sin Aleksandar. Na putu ka Oromu, Rade ih je pretekao, blokirao put a onda je došlo do svađe između njega i bivše supruge Rože.
Aleksandar je napad prijavio policiji, te je Šefera policijska patrola odvela na trežnjenje, ali ga je tužilac pustio uz napomenu da prijava zbog pretnji i nasilja ide redovnim tokom. Nakon što je izašao iz pritvora, Rade je otišao u svoju kuću u Senti, gde je uzeo lovačku pušku i patrone i krenuo u svoj krvavi pir.
U ova dva sela u kanjiškoj opštini, dan njihove sahrane, 19. maj, proglašen je za dan žalosti.
Meštani sela pamte poginule kao vredne, poštene i čestite komšije. Kako su mediji tada podsetili, rođaci likvidiranih članova porodice Bajtai tvrdili su da je masakr mogao da bude sprečen da je Šeferu blagovremeno oduzeto oružje, ali i da nije pušten nakon hapšenja, koje je usledilo nakon svadbenog veselja.
„Policija ga je privela, ali nije bio uhapšen. Bila je u pitanju porodična svađa i nije bilo osnova za njegovo zadržavanje“, izjavio je tada Mirko Gašović, javni tužilac iz Sente.
Ministar policije Nebojša Stefanović smenio je i suspendovao, načelnike policijskih stanica u Senti i Kanjiži, Dragana Todorovića i Titusa Rekeckog, nekoliko dana nakon masakra, zbog, kako su tada naveli mediji, ozbiljnih propusta u postupanju prema Radetu Šeferu. Postojale su indicije da je prvi čovek policije u Senti, uticao da se Šeferu vrati oduzeto naoružanje i da sudski postupak zastari. Todorović je tada bio predsednik, a šestostruki ubica Šefer je bio zamenik predsednika lovačkog udruženja u Senti. Zašto je čoveku ranije vraćeno oružje i zašto je raniji sudski postupak protiv Šefera zastario, bilo je pitanje koje su svi postavljali. Iako je Sektor unutrašnje kontrole protiv Todorovića podneo dve krivične prijave, on se u decembru te godine vratio na mesto načelnika.
