Kon i Krizni štab treba krivično da odgovaraju zbog laganja

Dr Predrag Kon istakao je tokom gostovanja da je do juna meseca bilo tri puta više umrlih od koronavirusa, iako su zvanični podaci koje je Krizni štab objavljivao svakodnevno bili potpuno drugačiji."Do juna je bilo tri puta više smrtnih slučajeva nego što je pismeno prijavljeno”, rekao je Kon, dodavši da je u celom sistemu zakazao kompjuter.https://twitter.com/tvnova_s/status/1311029916331323392?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1311029916331323392%7Ctwgr%5Eshare_3&ref_url=https%3A%2F%2Fnova.rs%2Fvesti%2Fdrustvo%2Fkon-potvrdio-do-juna-tri-puta-vise-smrti-od-prijavljenih%2FBroj umrlih od početka pandemije u Srbiji bio je pod znakom pitanja, jer se u većini slučajeva nije slagao sa pojedinačnim izveštajima bolnica u gradovima širom Srbije. Pa su tako građani Srbije na kraju dana imali više podataka o broju umrlih, koji nisu bili usaglašeni. Na ovo je najpre ukazao BIRN, koji je isticao je u Srbiji su od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenta, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji je tada iznosio 244.Da se sa razlogom sumnjalo u podatke, koje su objavljivale zvanične insitucije, potvrdio je i Kon prilikom gostovanja na televiziji. Istaknuti pravnici u razgovoru za portal Nova.rs ističu da članovi Kriznog štaba mogu krivično da odgovaraju za podatke koje su iznosili, a koji, po svemu sudeći, nisu bili tačni."Mogu krivično da odgovaraju ukoliko se dokaže da je postojala namera, odnosno da namerno obmanjuju javnost i iznose pogrešne podatke. Drugi osnov bi bio u slučaju nesavesnog rada u službi, bez namere da to urade, ali da se jednostavno utvrdi da su se ponašali neodgovorno i iznosili podatke koji nisu tačni", kaže poznati advokat krivičar, Denis Bećirić.

On ističe da bi u oba slučaja moralo da se dokaže da je postojala namera da se prikriju pravi podaci, odnosno, da je reč o neodgovornom ponašanju."Neko bi morao da podnese krivičnu prijavu protiv njih ili bi tužilac, na osnovu toga što je izneo doktor Kon i ukoliko smatra da je bilo zloupotreba ili nesavesnosti, mogao samoinicijativno bez podnete krivične prijave da goni, pošto se za to goni po službenoj dužnosti", kaže Bećirić.On dodaje i da bi lekari u tom slučaju mogli da odgovoraju za krivično delo nesavestan rad u službi."Za nesavestan rad u službi, pored toga što treba da se dokaže da je nesavesnost bila očigledna, moralo bi da se dokaže i da je nastupila teža povreda nečijih prava, ili materijalna šteta, i za to su predviđene novčana kazna ili zatvor do 3 god, odnosno od 6 meseci do 5 godina, ako je došlo do teške povrede prava, ili štete od preko 1,5 miliona", kaže Bećirić i dodaje:"Pod neko drugo delo, samo iznošenje netačnih podataka, nisam siguran da bi moglo da se podvede. Eventualno da se dokazuje da su na osnovu tako prikazanih podataka donosili neadekvatne mere koje su imale teške posledice, što nije lako dokazati. Svakako, nadam se i da se niko od lekara ne bi igrao ljudskim životima, ma iz kog razloga ili interesa", dodaje advokat.Sa druge strane, penzionisana profesorka prava Vesna Vodinelić-Rakić u razgovoru za Nova.rs dovodi u pitanje i sam položaj i ulogu Kriznog štaba."Položaj Kriznog štaba je potpuno vaninstitucionalan, jer njihovo osnivanje nije predviđeno nekim zakonom. Po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, najpre mora da se osnuje Republička komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, a koliko znam, ona nije osnovana. Takođe, kada je osnivan Krizni štab, nije ništa rečeno o njihovom mandatu i ne zna se šta bi on trebalo da radi", kaže profesorka.

Ona ističe i da, svakako, za iznošenje lažnih podataka o broju umrlih može da se odgovara."Naravno, kao i svaki drugi građanin, članovi Kriznog štaba mogu da odgovaraju za podatke koje su dali, a ukoliko su ti podaci prouzrokovali određenu štetu jer su netačni", dodaje ona.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram