Pravnici vole da kažu - jedina stvar gora od nepravde je selektivna pravda. Upravo ovako bi mogli da se okarakterišu procesi koji se vode protiv Milana Radoičića i predsednika VSS Novice Antića i njegovih kolega Predraga Jevtića i Duška Tolmača.
Iako krivična dela i njihova težina za koja se sumnjiče Radoičić i Antić nemaju veze jedna sa drugim, predistražni procesi koji se vode protiv njih slikovito dočaravaju „nezavisnost“ našeg pravosuđa.
Milan Radoičić, od nedavno nezvanično titulisan komandantom, je po sopstvenom priznanju bio glavni organizator sukoba u Banjskoj, u kojem je stradalo četvoro ljudi, a na snimcima koje je napravila kosovska policija se vidi i da je direktno učestvovao u sukobima u Banjskoj.
Kako su se Radoičić i njegova grupa prebacili na teritoriju Srbije ostaće verovatno večita enigma. Čak su i neki koji su bili ranjeni smešteni u novopazarsku bolnicu. Ni za imena ovih „junaka“ verovatno nikada nećemo saznati.
Pročitajte još:
Nakon što je Radoičič sam javno priznao da je glavni organizator napada na kosovsku policiju u Banjskoj, naš MUP se našao u nebranom grožđu, pa je ipak morao da otvori istragu. Za nadležnost se izborilo Više javno tužilaštvo u Beogradu pod dirigentskom palicom tužioca Nenada Stefanovića, iako i dan danas mnogim pravnicima i tužiocima nije baš najjasnije kako je ovo tužilaštvo dobilo nadležnost, s obzirom na mesto izvršenja krivičnog dela.
U saopštenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je navedeno da je saslušan Milan Radoičić zbog sumnje da je sa, za sada, više nepoznatih lica, izvršio krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti. Dakle, krivična dela – komada tri, jer tri je srBski. Za težinu krivičnih dela, naš narod bi rekao – mašala.
Predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić nije komandant i verovatno nikada neće ni biti. On je pre ovog procesa ceh svog sindikalnog delovanja platio otkazom iz Vojske Srbije, u kojoj je radio kao oficir vojne policije. Pošto Novica Antić izgleda ne ume da prepozna opomene, na red je došla i krivična prijava za krivično delo pronevera. Samo zlobnici bi mogli da povežu podizanje krivične prijave sa izjavom koju je ministar vojni Miloš Vučević dao samo nekoliko dana ranije u kojoj je rekao kako vojska ne treba da ima sindikate. Činjenica da je pravo sindikalnog udruživanja garantovano Ustavom nije mu mnogo značilo, iako je pravnik, jer Ustav… ma ‘ajte, molim vas.
Dakle, iako su krivična dela za koje se sumnjiče Antić i Radoičić nebo i zemlja, predistražni postupak je potpuno isti u oba slučaja. Pretres, hapšenje, zadržavanje do 48 sati, saslušanje kod tužioca.
A sada nijanse.
Milanu Radoičiću je tužilaštvo stavilo na teret da je od januara 2023. godine do 24. septembra nabavljao oružje, municiju i eksplozivna sredstva velike razorne moći iz Tuzle u Bosni i Hercegovini. Dodaje se da mu je to oružje isporučivano na teritoriji Grada Beograda, najčešće na potezu Bubanj Potok – Vrčin. Dalje se navodi da je on to oružje potom prenosio i skladištio na neutvrđenim lokcijama na teritoriji Kosova, gde ih je skrivao u napuštenim objektima i šumama.
„Kao kolovođa grupe sa više NN lica, zajedničkim delovanjem i opšte opasnom radnjom 24. septembra izazvao je opasnost za život ljudi u mestu Banjska na teritoriji Kosova i Metohije“, navedeno je tada u saopštenju VJT u Beogradu.
Milan Radoičić je sve ovo šmekerski potvrdio kao tačno na saslušanju, ali je negirao krivicu!?
Kako je iz Bosne i Hercegovine, preko glavnog grada Srbije švercovao tolike količine oružja neopaženo od strane BIA i ostalih snaga bezbednosti, takođe je nepoznanica do dan danas. Verovatno ništa od toga nije kačio na Tviter, pa naše službe nisu imale načina da saznaju šta Radoičić radi.
Ovo priznanje je verovatno zbunilo i samog postupajućeg tužioca, pa je u toj svojoj zbunjenosti zatražio od sudije za prethodni postupak da se Radoičiću odredi pritvor do 30 dana. Dalje je tužilac, verovatno još uvek zbunjen, od četiri uslova za određivanje pritvora koje ZKP poznaje, a to su: opasnost od bekstva; uticaj na svedoke i opasnost od uništenja dokaza; opasnost da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo; ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja, odabrao ono prvo.
Time je zatim zbunio i sudiju za prethodni postupak koji se zapitao gde bi Radoičić, koji ne sme da se vrati na Kosovo i koji je pod sankcijama Zapada mogao da pobegne? Pri tom je sve priznao i nije pokazivao nameru da će da beži. I sudija prosto nije imao izbora nego da odbije predlog tužioca za pritvor.
Mogao je tužilac da se osvrne na sopstveni zaključak u kom navodi da je Radoičić kao kolovođa grupe sa više NN lica, zajedničkim delovanjem i opšte opasnom radnjom 24. septembra izazvao opasnost za život ljudi u mestu Banjska na teritoriji Kosova i Metohije, pa da shvati da ovo podrazumeva i postojanje svedoka na koje bi Radoičić mogao da utiče, kao što su na primer oni koji su tada ranjeni ležali u novopazarskoj bolnici. Zašto nije, ostaće enigma svakome ko se očešao o pravo.
Sa druge strane, Novici Antiću i njegovim saradnicima je tužilaštvo stavilo na teret produženo krivično delo Pronevera u saizvršilaštvu zbog postojanja osnova sumnje da su prisvojili novac i druge pokretne stvari u ukupnom iznosu od 18.352.162,22 dinara, koje su im poverene u Vojnom sindikatu. U saopštenju nema mnogo detalja na koji način su sindikalci ovo izveli, ali to nije sada toliko ni bitno, to će dalja istraga pokazati.
Ono što je komparativno sa postupkom protiv Radoičića je proces određivanja pritvora.
U slučaju sindikalaca tužilac je pritvor tražio po dva osnova: opasnost od ponavljanja krivičnog dela i opasnost uticaja na svedoke, kojih je tužilac nabrojao imenom i prezimenom ravno 108. Sudija za prethodni postupak je odbio oba predloga za određivanje pritvora i pustio sindikalce da se brane sa slobode.
Al’ ne lezi vraže. Tužilac je u roku od 24 časa uložilo sudskom veću žalbu, koju je sudsko veće prihvatilo i napravilo mali presedan. U odluci sudskog veća stoji da se delimično usvaja žalba, odbacivši prvu tačku po kojoj se zahteva pritvor, ali je usvojilo drugu koja se tiče uticaja na svedoke. Doduše, veće je iz predloga odbacilo 98 svedoka, a ostavilo njih deset. Ali svedoci su svedoci, da li u desetinama ili stotinama i tako Novica Antić i Nenad Jevtić ipak završiše u pritvoru. Tolmač je pošteđen, jer je on dobar i neće dirati ove svedoke.
I zbunjeni tužilac koji vodi slučaj Radoičić je uložio žalbu. Kako javnost nikada nije videla sadržaj ove žalbe, da se pretpostaviti da je u njoj tužilac naveo da se on prosto zbunio kada je određivao razlog za pritvor. Jer svi ti članovi, stavovi, pa tačke…zbuni se živ čovek. Međutim, sudsko veće u ovom slučaju nije napravilo presedan i nije imalo razumevanje za zbunjenost tužioca, pa je odbilo njegovu žalbu, kao što se odbija i 90% žalbi, kada se tužilac žali, jer licu nije određen pritvor.
Jer pritvor je ipak najstoža mera, a i Radoičić je komandant, nije to mala stvar.
Da ne bude baš sve tako bajkovito, Radoičiću je sud zabranio da odlazi na teritoriju Kosova i Metohije, na koje je Radoičić jedva čekao da se vrati i da odgovara za terorizam pred prištinskim vlastima.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar