Kako uz referendum o Kosovu podvaliti udar na pravosuđe

Nove promene Ustava odnose se na činjenicu da je neophodna veća nezavisnost pravosuđa u Srbiji, koja se ogleda u manjem uplitanju politike. To bi se, između ostalog, videlo i po načinu na koji se obavlja izbor sudija i tužilaca, odnosno na činjenicu da njih više neće birati Skupština Srbije nego Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT).Istaknuta pravnica, Sofija Mandić, u razgovoru za portal Nova.rs ističe da je ovaj predlog izmena Ustava, koji je nedavno usvojen, isti kao i onaj pre od dve godine, i ističe da se "plaši da će pravosuđe u svemu ovome biti samo kolateralna šteta zbog nekih drugih pitanja"."Mi se sa tom procedurom izmene Ustava mučimo od 2017. godine. Sve to jako dugo traje, a ako se vratimo na sam početak, onda još od 2007. godine kada je Venecijanska komisija rekla aktuelni Ustav ne valja. Moram da priznam da je zaista tako, da se od samog početka stiče utisak da će se, u slučaju raspisivanja referenduma o pitanju pravosuđa zajedno sa njim potezati još neka važna pitanja, poput onog o Kosovu, iako to nikad nije zvanično rečeno, niti potvrđeno", kaže Mandićeva i dodaje:

"Moj lični utisak je da će pravosuđe biti kolateralna šteta rešavanja geo-političkog, odnosno geo-strateškog pitanja Kosova, jer smo iz tih izmena Ustava koje je Ministarstvo pravde ranije pripremalo, bez obzira što nije bilo ovlašćeno, jasno mogli da vidimo koja je namera Vlade. Zapravo, bila je namera da se "pod kapom" toga da Evropska unija traži da Srbija ima nezavisno pravosuđe, učine i neke druge stvari. Utisak je da će takva loša rešenja proći i da će se zažmureti na jedno oko i od strane Međunarodne zajednice, ukoliko ta pitanja budu spojena sa kosovskim, odnosno sa preambulom Ustava Srbije koja se odnosi na status Kosova i Metohije. ", kaže naša sagovornica.Ona se za portal Nova.rs osvrnula i na to kako će izgledati procedura oko usvajanja izmena Ustava, ali i, u slučaju da do njih dođe, kada možemo očekivati da bude raspisan referendum na kome će građani izneti svoj stav."Ovo što sada imamo kao, uslovno rečeno, novi predlog zapravo je isti koji smo imali sa kraja 2018. godine. Procedura za izmenu Ustava je dosta drugačija od redovne, zakonske procedure. Promena Ustava ima nekoliko koraka, a prvi je ovaj koji se dogodio, odnosno da predlagač, u ovom slučaju Vlada, upućuje Narodnoj skupštini, dakle plenumu, na prvo glasanje taj predlog. Taj predlog prolazi i nadležni skupštinski odbor - Odbor za pravosuđe, a cilj je da plenum, odnosno da 250 poslanika glasa za to da se uđe u postupak za promenu Ustava", kaže Mandićeva.

Ona dodaje da potom nastupa druga faza, a to je izrada izmena i dopuna teksta, koje se dešavaju u Odboru za pravosuđe, nakon čega se predlog ponovo vraća u Skupštinu na takozvano kolokvijalno, odnosno drugo, glasanje."Ako Skupština izglasa ove izmene, onda dolazi do referenduma, koji je obavezan jer se pomenuto pitanje odnosi na organizaciju i podelu vlasti u Srbiji, a naš Ustav kaže da, kada se menjaju takve odredbe, građani moraju da se izjasne na referendumu. Teško je predvideti kada će doći do njega, mislim da generalno nije dobro da ovakva Skupština odlučuje o promeni Ustava. Ona bi morala predstavljati građane na adekvatan način, a nju je izabralo manje od 50 odsto birača", kaže Mandićeva.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram