Dragana Boljević, sudija Apelacionog suda u Beogradu i član Društva sudija Srbije, u intervjuu za portal Nova.rs osvrnula se na trenutnu situaciju u srpskom pravosuđu, ocenjujući da postoje pritisci na sudstvo. Ona smatra da najviši predstavnici države moraju da shvate da je svaka neefikasnost u sudstvu u Srbiji direktna posledica vlasti, jer ona odlučuje o organizaciji sudstva, kao i o tome kakve su mu nadležnosti i resursi.
Da li mislite da postoje određeni pritisci na tužilaštva i sudove u Srbiji?
„U pogledu pritisaka na tužilaštvo, ja verujem kolegama iz Udruženja tužilaca Srbije kada upozoravaju na pritiske. Što se tiče sudstva, pritisaka ima. Neki od njih su svima razumljivi i jasni, a neki, sistemski, koje javnost, pa i mediji, niti vide niti razumeju, nisu tako očigledni, a uzrokuju dalekosežne loše posledice“.
O kakvim pritiscima je reč i ko ih vrši?
„Ti neposredni pritisci dolaze kao plima. Treba se samo prisetiti tzv. konsultativnog procesa o promenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, koji je trajao od sredine 2017. do kraja 2018. godine, a odmah zatim, 2019. godine, i događaja tokom i nakon promene Krivičnog zakona. Počelo je od napada na sam koncept podele vlasti i nezavisnosti sudstva, koji su predstavnici Ministarstva pravde proglasili za fetiš 2017. godine. Pritisci, pretnje, omalovažavanja su dolazili kako od narodnih poslanika, tako i od najviših predstavnika izvršne vlasti, i to i na sudije pojedince i na sudstvo u celini“.
Pročitajte još...
„Nikad neću zaboraviti tu atmosferu tokom razgovora o promeni Ustava, koja je pretila čak i fizičkim napadima na sudije, i to na događajima koji su se održavali u organizaciji Ministarstva pravde. Poslednjih meseci takvih neposrednih napada je manje. Volela bih da verujem da su političari shvatili da takvim ponašanjem oni sami uzrokuju ocenu Evropske komisije da u Srbiji još mnogo mora da se radi na vladavini prava. Ali pre će biti da je to zatišje bilo zbog događaja vezanih za pandemiju, izbore i formiranje vlade“.
Može li se reći da su vid pritiska i loši uslovi za rad u sudstvu?
„Posredni pritisci su stalno prisutni i veoma jaki. Znate, kad se pravosuđe tako promeni preko noći, kad sa 138 opštinskih sudova spadne na 34, kad trećina sudija preko noći bude razrešena, bez pravnog leka, kao što se to desilo 2009/2010, kad od 2013. u sudstvu cele Srbije zaposlite samo jednom devedesetak pripravnika, a treba ih na hiljade, kad sudsko osoblje, pa i pravnici sa završenim pravosudnim ispitom, godinama rade na određeno, a veći deo od njih i volonterski, bez plate, kad tako loše projektujete resurse, kao i mrežu i nadležnost sudova da sudije u radu imaju po 1.000, pa i do 2.000 predmeta prosečno, kao što je to slučaj u beogradskim sudovima, i zbog toga sudstvo dovedete u stanje trajne iscrpljenosti, to su mnogo veći pritisci“.
„Sinoć sam slušala premijerku i čula je da zamera sudstvu što je neefikasno i što država plaća ogromne naknade ljudima kojima je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Meni deluje da ona ne razume da je to samo posledica ovakvog stanja u sudstvu. A za to kako je sudstvo organizovano, kakvi su mu resursi i nadležnost, o tome odlučuje država, jer se ta pitanja prvenstveno uređuju zakonima koje izvršna vlast predlaže a zakonodavna donosi. Zato postoji prvenstvena odgovornost vlasti za neefikasnost u sudstvu. Za mene je, a sigurna sam i za većinu drugih sudija, ovaj posredni uticaj, pritisak na svakodnevni rad sudije mnogo, mnogo teže snošljiv i opasan“.
Pojedina udruženja sudija i tužilaca istupala su u javnosti navodeći da vlast vrši određene pritiske na tužioce, pogovoto u poslednjem periodu, odnosno uoči izbora za članove Državnog veća tužilaca (DVT). Kakva je situacija sa sudijama i da li postoje neki pritisci izvršne vlasti? Odnosno, da li sudije trpe pritiske s obzirom na to da je i kod Vas uskoro izbor za članove Visokog saveta sudstva?
„Ja dosad nisam imala priliku da čujem za te neposredne pritiske, bolje reći, uticaje, podsticaje, obećanja određenih povlastica i tako redom, vezane za naše skorašnje sudske izbore. Međutim, iskustva iz ranijih izbora nas uče da njih ima i da će ih biti, istina diskretnijih nego u tužilaštvu, koje je hijerarhijski organizovano, pa je nekako lakše da se o njima sazna“.
Pročitajte još...
Da li je dosad bilo pritisaka uoči izbora, a da Vi znate za to?
„Kao što rekoh, zasad nisam čula ni za kakve uticaje“.
Šta je neophodno da se promeni u srpskom pravosuđu kako bi ono bilo nesmetano u svom radu?
„Kad sam malopre govorila o posrednim uticajima, o odgovornosti političkih vlasti da obezbede uslove za ravnomerniju opterećenost sudova i sudija, a to nije mali posao, za jasnije i uskladjenije zakone koji se ne bi menjali svake godine i ne bi iziskivali stalna tumačenja koja pak uzrokuju neujednačene sudske odluke, već bi to bio ogroman pomak nabolje. Želim da naglasim da nam za taj pomak čak nije ni potrebna promena Ustava i da bi na njemu odmah moglo da se radi, suprotno onome što Evropska komisija konstatuje. Jer, očekivanja Evropske komisije da se prvo promeni Ustav, da bi se zatim sprovodile reforme, samo daju alibi našim vlastima da se ne hvataju već sad u koštac sa ovim problemima koji se mogu rešavati samo uz promenu zakona i dobru volju.
Šta mislite o mandatu republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac, s obzirom da se u javnosti stiče utisak da je njena reakcija izostala u brojnim, jako bitnim, slučajevima?
„Ja tu samo kao građanka mogu da kažem da sam očekivala mnogo češće i odlučnije reakcije Republičkog javnog tužioca. Čini mi se da je njihov izostanak opravdano ogorčio javnost“.
Šta mislite o dosadašnjem mandatu ministarke pravde Nele Kuburović? Koje su Vaše zamerke na njen dosadašnji rad, a šta smatrate da je dobro uradila za srpsko pravosuđe?
„Imam utisak da je ministarka bila uspešnija u obezbeđenju povoljnijih zatvorskih uslova za osuđenike i da je tu učinila dobar posao. S druge strane, žao mi je što nije obezbedila bolje saradnike u svom ministarstvu na koje bi ona sama, jer nema veliko iskustvo, mogla pouzdanije da računa, što nije obezbedila normalne uslove za debatu o ustavnim promenama i izmenama pojedinih zakona, što nije bar osudila napadačke i neprimerene istupe svojih najbližih saradnika.
Da je drugačije postupala, da je uključila u rad na pravljenju nacrta ustavnih amandmana profesore ustavnog prava, da je slušala jedinstveni glas pravne struke, mogli smo dosad da imamo pripremljen jedan dobar tekst ustavnih promena koji bi omogućavao depolitizaciju pravosuđa, što je i bio cilj, i koji bi počivao na širokom društvenom konsenzusu, jer je to garancija primenjivosti i dugoročnosti najvišeg pravnog akta jedne države. Nažalost, ona nije iskoristila tu priliku“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare