Aleksandar Gligorijević Puki, navijač Partizana kog je likvidirao Veljko Belivuk zajedno sa pripadnicima svoje kriminalne grupe, bio je jedina žrtva klana koja je prethodno blisko sarađivala sa svojim ubicama.
Aleksandar Gligorijević iz Odžaka je bio navijač Partizana, ali može se reći da je bio i pripadnik organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka, makar kada je reč o poslovima koje je odrađivao za njegov interes. Međutim, upravo zahvaljujući tom bliskom odnosu, Gligorijević je zapao za oko Belivuku kao osoba koja bi mogla da ga izda. Sumnje su počele da se rađaju jednog dana, kada je Gligorijević došao kod Belivuka na stadionu i ispričao mu da neki ljudi planiraju njegovo ubistvo.
Likvidacija na koju je Gligorijević želeo da upozori planirana je da se izvede na stadionu Partizana, dok se bude igrala neka od narednih utakmica. Pucač je trebalo da ih nišani iz neke od okolnih stambenih zgrada u Humskoj ulici, a kao oružje koristio bi se snajper. Gligorijević je vođama rekao i da postoje osobe koje su, u zamenu za 100.000 evra, spremne da mu prodaju informaciju o tome ko će biti likvidator i ko je naručilac.
Kako bi svoju priču učinio što uverljivijom, Gligorijević je narednog puta doneo i oružje kojim je trebalo izvršiti Belivukovo ubistvo. Kako bi proverili o kakvom snajperu je reč, šefovi grupe su pozvali Nebojšu Jankovića Hela, bivšeg policajca koji je umeo da rukuje oružjem. Janković šefovima objašnjava da je reč o pušci kojom se ne može izvršiti ono što je planirano, posebno sa te distance, pa je tako Gliorijevićeva „dojava“ dovedena u pitanje.
Tada se podgrevaju Belivukove sumnje o Gligorijevićevoj izdaji, pa naređuje svojim saradnicima da ozvuče Gligorijevićev automobi. Međutim, i pored toga što nisu čuli ništa što bi ih moglo navesti na to da će Puki ubiti Belivuka, odlučuju da mu ipak presude po dobro razrađenom planu. U jednoj od Skaj poruka koje je Velja Nevolja razmenio sa svojim „pajtosima“ iz klana, napiso je i: „Brate, ovaj me namestio. Ako sve bude OK, za par dana ide u klanicu“.
Za namamljivanje žrtve, što je bio poznati modus operandi ove grupe, korišćen je Marko Budimir koji je lično poznavao Gligorijevića. Namamljen je pričom o kupovini droge po povoljnijoj ceni, tako da se njih dvojica kobnog dana sastaju kod Beton hale, ulaze u automobil i odlaze u Ritopek.
Na suđenju ovoj kriminalnoj grupi, koje je i dalje u toku pred Specijalnim sudom u Beogradu, nekadašnji član ove grupe Srđan Lalić, koji je odlučio da sarađuje sa tužilaštvom u zamenu za manju kaznu, ispričao je da je Gligorijević kobnog dana doveden u klanicu i da su ga odmah skinuli u veš. Sve vreme se kleo kako nikoga nije izdao i govorio kako će se pokajati kada budu i sami shvatili da je sve što je pričao istina.
Potom su Lalića zadužili da pročešlja Gligorijevićev telefon, ali u njemu nisu mogli pronaći ništa što bi ga kompromitovalo.
„Već je bilo kasno. Ušao je u tu kuću i nije bilo mogućnosti da odatle izađe“, kazao je Lalić na suđenju.
Tako je i bilo. Gligorijević je ubijen, njegovo telo je raskomadano, a delovi su uništeni bacanjem u reku i spaljivanjem.
„Sve vreme se kleo da nikoga nije izdao i da će se pokajati kada to budu shvatili. Marko Budimir mi je dao kesu u kojoj su bili njegov skaj, kaiš, lanac i sat. Mi smo produžili ka kući Miloša i Marka Budimira, par stotina metara od njihove kuće, u kanal smo bacili sat, lanac i šnalu od kaiša. U njihovoj kući u peći smo spalili garderobu“, nastavio je Lalić, dodajući da je on imao zadatak da proveri Gligorijevićev skaj telefon.
U međuvremenu, Gligorijeviću su u kožu na leđima nožem urezali reč „izdaja“, a potom su telo fotografisali i slike slali međusobno. Te fotografije sada su dostupne u optužnici protiv ove grupe i ilustruju sav užas koji su, kako se sumnja, počinili.
Opisujući kako je, prilikom Gligorijevićevog ubistva, izgledao njegov prvi ulazak u klanicu u Ritopeku, Srđan Lalić je opsao i da je Veljko Belivuk tada, kada su ubili Gligorijevića, bio vidno uznemiren. Pomislio je, kaže, da je to jer su se poznavali duže vreme. Ipak, ispostaviće se da nije tako.
Kako je objasnio Lalić, pošto ni prilikom prisluškivanja Pukijevih razgovora u automobilu nisu pronašli ništa sumnjivo, niti je bilo šta postojalo u njegovom telefonu, Belivuk je po svemu sudeći shvatio da je „greškom“ ubio Gligorijevića. Na suđenju je ispričao da je Belivuk posle toga odlazio u crkve, palio sveće i molio se, a da mu je jednom prilikom rekao i: „Ogrešili smo se, brate“.
Bonus video: Veze između kavčana i grupe Velje Nevolje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar