"Jedva je izustio da je bila pucnjava i da je Albanac pucao Nikoli u glavu": Potresna ispovest sestre policajca Krsmanovića kog je ubio odbegli robijaš

Ovo su prve reči za Kurir Katarine Odermatt, sestre srpskog policajca Nikole Krsmanovića iz Loznice kojeg je pre tačno godinu dana, 18. jula 2024. godine, ubio albanski terorista i odbegli robijaš Faton Hajrizi prilikom redovne saobraćajne kontrole na graničnom prelazu. Hrabri policajac podlegao je povredama, dok je njegov kolega teško ranjen. Ubica Faton Hajrizi ubijen je posle 36 sati bekstva, nakon što je ponovo otvorio vatru na pripadnike MUP-a Srbije kada su ga locirali i opkolili.

"Majka je bila kod mene, supruga i dece u Švajcarskoj i kobne večeri je spavala u sobi sa mojom decom. Bila sam u polu snu kada sam videla propušten rođakov poziv. Pomislila sam da je slučajno pozvao. Pokušala sam da zaspim, ali nisam imala mira. Znala sam da će mi se život, ako još jednom zazvoni telefon, promeniti iz korena", kaže neutešna Katarina i dodaje:

"Pozvao je drugi rođak. Javila sam se i odmah pitala: "Da li je sve u redu?". Čula sam uzdah i rekao mi je da nije. Pitala sam ga: "Da li je Nikola? Šta se desilo? Da li je živ?". Dobila sam odgovor da ne zna. Rekla sam mu da me ne laže, a on je tada jedva izustio da je bila pucnjava i da je Albanac pucao Nikoli u glavu".

Drama i agonija koju je u tom trenutku doživela Katarina ne može rečima da opiše. Gubi tlo pod nogama, ne može da prihvati ono što joj je rođak rekao, a uskoro njenu tišinu i nemoć prekida suprug koji je krenuo na posao.

"Muž me je zatekao u zastrašujućem stanju. Kada sam mu saopštila vest počeo je da vrišti i baca stvari po kući. Kad je izašao i krenuo na posao pozvala sam policiju i upozorila da ga sklone iz saobraćaja, jer je bukvalno izjurio napolje. Mama je čula taj urlik i ustala. Ušla je u kupatilo i pitala me šta se desilo. Rekla sam joj: "Desilo se nešto što moramo zajedno da prevažiđemo!". Od tog dana ništa nije isto. Ni mi nismo isti. Neverica, strah, nepoverenje", kaže Katarina koja po prvi put priča o gubitku brata.

Katarina bi satima mogla da govori o Nikoli koji je časno nosio srpsku uniformu, a opisala ga je kao najomiljenijeg sina, brata i druga.

"Nikolu su svi mnogo voleli. Njegovu iskrenost i humor, način ispoljavanja emocija. Mnogo mi nedostaje, a svakim danom sve više", kaže ona.

Priseća se i srećnog detinjstva u velikom dvorištu koje okružuju šume i poljane koje su koristili kao igralište.

"Sećam se da su mu omiljene igre bile s pištoljima i puškama. Bili su to detektivi, policija i vojska. Govorio je od malih nogu da će da bude policajac, a potom, nakon što je ostvario svoje dečje želje, najveću čast mu je činio prelazak u Žandarmeriju", sa ponosom napominje neutešna sestra, ali dodaje i da su u životu, kao i sva braća i sestre, imali trenutke kad su bliski i udaljeni, ali znala su jedno drugom sve tajne i snove.

Prisetila se Katarina i zajedničkih planova koje je imala sa bratom. Radovala se njegovoj ženidbi i zasnivanju porodice.

"Nikola je izašao iz dugogodišnje veze, nekih osam-devet godina bio je sa Natašom koju je mnogo voleo i cenio kao najboljeg prijatelja. Nažalost, nisu videli budućnost istim očima. Ostali su u kontaktu do poslednjeg dana. On je otišao iz Beograda, prodao stan i napustio svoje radno mesto u specijalnim jedinicama. Vratio se u selo kod roditelja, upravo tamo gde ga je srce sve vreme zvalo da se vrati. Po dolasku u selo dobio je novo radno mesto na graničnom prelazu", navodi Katarina.

"Tu je zavoleo i taj posao i svoje nove kolege, naročito Boška Despića, nekoliko godina mlađeg kolegu koji je u maju 2024. iznenada preminuo. Proveo je Nikola poslednje mesece u tugovanju za Boškom. Po dolasku u selo upoznao je novu devojku, govorio mi je da se sa Jovanom zatvara krug i da će da se ženi. Pričali su o porodici i deci. Trebalo je da kupi stan u Loznici, slao mi je slike i radovao se početku novog života".

Poslednji susret sa bratom

Katarina je opisala i poslednji susret sa bratom koji je mesec dana pre smrti bio kod nje u Švajcarskoj, gde Katarina živi s porodicom.

"Proveli smo najlepše, nezaboravne momente zajedno. Pričali smo o svemu, o detinjstvu, roditeljima, prijateljima, poznanicicma i partnerima. Nikola je trebalo da dođe kod nas po moju ćerku, da je vodi na odmor. Planirao je i put sa devojkom Jovanom, pa je umesto njega naša mama došla u posetu kod mene", kaže ona za Kurir i dodaje da je Jovanu i njenu porodicu upoznala na dan sahrane.

"Sećam se, 17. jula 2024, njegova poslednja poruka meni bila je njegova lična karta, jer je trebalo da izvadimo papire za njega, mamu i moju kćerku. Jedna od njegovih poslednjih poruka bila je: "Volim vas! Hvala vam na svemu!". Kada je bio kod nas, više puta bi rekao "kako vas samo volim". Njegov glas će zauvek odjekivati u meni", ispričala nam je Katarina na godišnjicu bratovljeve smrti.

Nikolina sestra dodala je i da je njen suprug Švajcarac imao posebnu vezu s njim i znali su između sebe da se šale "da je to ljubav na prvi pogled". Takođe, navela je i da je on jako teško podneo Nikolinu smrt, preteško.