Porodica stradalog radnika Milomira Milivojevića (25), koji je poginuo u nesreći u preduzeću MB "Namenska" iz Lučana, zajedno sa Milojkom Ignjatovićem (55), četiri godina nakon tragedije, i dalje čeka pravdu. Zbog suđenja se sudi rukovodiocima MB "Namenska", među kojima je i direktor Radoš Milovanović, a Milivojevići u razgovoru za Nova.rs ističu da će se do poslednjeg dana boriti za istinu, odnosno da neko konačno odgovara za Milomirovu smrt.
Nela Milivojević, majka nastradalog Milomira, osvrnula se na pretposlednji smrtni slučaj u preduzeću MB „Namenska“, odnosno pre pogibije njenog sina i njegovog kolege, rekavši da je nakon toga u fabriku dolazila premijerka Ana Brnabić i tom prilikom obećala da se više nikada neće desiti takva tragedija.
Pročitajte još:
Ipak, desila se.
„Mišo je uveče došao sa posla i rekao mi da je opredeljeno nekoliko miliona, ne mogu da se setim tačno, da ulože u proizvodnju i zaštitu na radu. Ona je, kako mi je on ispričao, tada kazala da se više neće u fabrici događati nesreće već samo neki bezazleni sporadični slučajevi i incidenti bezopasni po život. Tako su njima „prosipali“ priče, a nakon toga je on nastradao. Ja sam rekla porodici da će odgovornima za Mišovu smrt biti dobro dok se mi busamo po sudovima“, rekla nam je majka nastradalog Milomira.
Prisetila se i tog nesrećnog dana. Prema Nelinim rečima, Milomir je tog dana malo kasnije ustao, doručkovao, otišao, dok je ona radila u jednoj hladnjači.
Prema njenoj oceni, suđenje u ovom slučaju trajaće beskonačno, a optuženi u postupku su se izjasnili da su u 99 odsto slučajeva krivi nastradali, kao i njen sin, jer je, navodno ispustio ili šutnuo bure u kome je bila petostruko veća količina baruta od dozvoljene.
„Direktor MB „Namenska“ je bolestan za sud, ali nije za fabriku gde radi, ugovara poslove, vodi opasnu proizvodnju. Verovatno će i u maju, za kada je zakazano sledeće ročište, biti na nekom ispitivanju ili rehabilitaciji. Za mene može da bude opravdano samo ako je u bolnici ili je zaražen koronavirusom“, priča nam kroz suze nesrećna žena.
Ona dodaje da je i njen deda radio u tom preduzeću, a kako tvrdi, direktora Radoša Milovanovića su oduvek štitili kao da je beli medved. Prema njenim rečima, svi Lučanci više strahuju od njega, nego od bilo kog organa vlasti.
„Lučani zavise od njega jer u našoj opštini postoji ta firma, dolaze mlađi naraštaji i zapošljavaju se u preduzeću MB „Namenska“, a to se sve završava preko njega. Mnogima su i otišla deca, onima koji nisu mogli da dođu do direktora. Hvala Bogu da je tako, i kamo sreće da je i moj Mišo, pa i cela porodica, otišla odavde. Samo mi glava viri iznad zemlje, mrtva sam među živima“, kroz suze priča Milomirova majka.
Sada je, kako ističe, u fabrici MB „Namenska“ situacija mnogo drugačija nego ranije. Ne radi se vikendom, dok njen sin svojevremeno nije imao slobodnu ni subotu, ni nedelju.
„Posle njegove smrti njegove kolege su sve to dobili. Oni, po zakonu, nisu smeli na taj način da rade, čak ni tokom noći, po niskim i visokim temperaturama, ali pravila važe tek nakon što se sve ovo dogodilo – ranije nisu. Zapravo i onda je zakon tako nalagao, ali se nije poštovao. Takođe smo čuli da je jedan radnik dva dana pre nesreće rekao nadležnima: „Ljudi zašto držite ovoliko baruta u hali – izginućemo“, međutim, poslovođa mu je odgovorio: „Šta se ti mešaš, šta ti znaš!“. Imali su upozorenje od starijeg i iskusnijeg kolege, ali bilo im je važnije da se radi, izvozi.. Kamo sreće da mi je ostao živ, nikada ne bi zakoračio u tu fabriku“, priča nam Nela.
Ona je podsetila i na sramnu podršku Milovanoviću u sudu, kada je doveo zaposlene radnike da mu aplaudiraju. Samo mu je falio, kako naglašava, crveni tepih.
„Kao da je spasao sve te živote, a ne da mu se sudi za smrt mog deteta. Bar da je bila tišina, ali ni to nije moglo da nadjača moj bol. Mogli su da me ubiju, raskomadaju, seku ruke, noge, ništa ne bih osetila. Samo se pitam kako se nisu nijednog trenutka zapitali kako je nama. Neki su se Milovanu čak i izvinjavali, govoreći da žele da olakšaju svoju savest i navodeći da su morali zbog egzistencijalnih razloga“, ispričala nam je Nela.
Međutim, ona smatra, da su tim postigli kontraefekat i digli javnost u Srbiji da pljuje po njima, odnosno njihovim sramnim postupcima.
„Posle su govorili da nas finasiraju strane agenture i mi smo bili krivi što je javnost bila zgrožena. Čak su mi i kolegenice pričale da se prave spiskovi u fabrici, nakon našeg odlaska kod predsednika Vučića, da se spremaju da idu radnici ispred predsedništva radi podrške Radošu Milovanoviću“, rekla nam je uplakana majka.
Ipak, odustali su od toga, jer im je rečeno da se iz toga ništa dobro neće izroditi po „lučanskog šerifa“.
Milovan Milivojević, otac nastradalog radnika, u razgovoru za Nova.rs kaže da od suđenja ne očekuje mnogo.
„Pre dve godine, odnosno 2019. je obeleženo 70 godina od postojanja fabrike MB „Namenska“, kada su izdali i knjigu o našem preduzeću, a nigde se ne pominje ni jedan jedini nastradali radnik. Koliko je samo njih poginulo, a da ne pričam o ljudima koji su izgubili ruke, noge, ostali invalidi“, priča nam Milovan.
Na naše pitanje šta očekuje od sledećeg ročišta u maj, kaže – ništa.
„Dolazili su na suđenja dok je njima to odgovaralo, tj. prilikom iznošenja odbrane. Direktor nije hteo, kada je bio prisutan na nekoliko ročišta, da odgovara ni na pitanja javnog tužioca, koji ga goni, a ni našeg advokata Todorića. Tomo Stojić, takođe optužen, oduzeo nam je tri suđenja čitajući propise na radu koje svi znamo. Ali to je sve do suda i postupajućeg sudije“, ocenio je Milovan.
Prema njegovim rečima, sada kada glavni svedok Marko Mitrović, koji je bio na licu mesta kada se eksplozija dogodila prilikom koje je Milojko povređen, a nakon 19 dana na VMA i podlegao povredama, odlažu se četiri ročišta.
„Direktor se sada, navodno, leči. Ima neke intervencije u Beogradu – što razumem, budući da je on čovek u godinama, a i ako dođe do suđenja uvek može neko od njih da nađe izgovor da je neko u porodici zaražen koronavirusom. Kovid-19 im je baš dobro došao“, smatra Milovan.
Milomirov otac podseća da je Milovanović u petak, pre poslednjeg suđenja, bio u fabrici, odnosno došao na radno mesto. Tom prilikom je fotografisao njegovu naredbu vezanu za poslovanje u firmi i dostavio sudu.
„A u Ivanjicu je u petak stiglo obaveštenje da je bolestan. Sudija nije trebalo da odloži suđenje, jer je podnesak o njegovom zdravstvenom stanju u ivanjički sud stigao oko devet časova. To uverenje mu nije izdao niko iz lučanskog Doma zdravlja, niti Opšte bolnice Čačak, već privatna ordinacija iz Zemuna, koja sprovodi i zdravstvene preglede zaposlenih u MB „Namenska“, ukazao je Milovan.
Pročitajte još:
Prema njegovoj oceni, kada bi te zdravstvene provere bile organizovane u čačanskoj bolnici, verovatno trećina zaposlenih ne bi ispunjavala uslove za rad, jer neki imaju visok pritisak, šećerne bolesti, holesterol, pojedini čak i sami sebi daju insulin u fabričkom krugu.
„Ne daj bože da padnu na sečku, drobilicu, ne smem ni da pomislim“, kaže Milovan.
Kada je u pitanju Radoš Milovanović, kako kaže, on „ne čuje, oslabio mu je vid, ali je i dalje sposoban da vodi preduzeće koje broji 1.400 zaposlenih“.
„Umesto da ulaže u zaštitu na radu direktor MB „Namenska“ je ulagao u stadione i sada Lučani imaju najmoderniji Sportski centar u Srbiji, a čak ga i održavaju radnici tog preduzeća“, ističe otac nastradalog radnika.
„Sva tri terena su osvetljena, imaju teretanu, đakuzi, prošle godine je urađen je i bazen. Da su samo deo sredstava opredelili za zaštitu na radu broj žrtava bi bio manji,možda bi i moj Mišo bio živ“, ocenio je očajni otac.
Milovan je podsetio i da je u sudu bio čak 119 puta, istakavši da ih nepostupanje nadležnih institucija iscrpljuje psihički, fizički i finansijski.
„Milovanović, kome ni ime ne želim da izgovorim je tužio našu ćerku jer je uputila otvoreno pismo predsedniku Vučiću. Direktor je tužio jer mu je, navodno, uvredila čast. Ona je u Ivanjci osuđena i trebalo da je da plati sa sudskim troškovima oko pola miliona, ali je drugostepeni organ oslobodio. Isto se desilo i meni zbog učešća u TV emisiji, ali ništa nije bilo od tih tužbi. Da nisam iznenadio Vučića u Lučanima, koji je obilazio poplavljeno područje, verovatno bi presuda bila drugačija“, smatra nesrećni otac.
Prema njegovim rečima, nakon toga ih je on primio u zgradi predsedništva i zahvaljujući njemu je pokrenuta tužba.
„To je jedino što mi je obećao i ispunio“, kaže Milovan i dodaje:
„Ja sam njemu rekao da mu se obraćam kao roditelj roditelju. Na sastanku su, pored mene bili kćerka, supruga i advokat Vladimir Todorić. On me je zamolio da ne izlazimo sa informacijama o tom razgovoru u javnost, ali i dan danas čekam šta će da bude“, naveo je Milivojević.
On je istakao da čeka dan da kaže, od reči do reči, šta je Aleksandar Vučić obećao na tom sastanku, a šta je i ispunio.
Milivojević se seća da je tadašnji ministar odbrane, a sada policije, Aleksandar Vulin, sedeo preko puta njega, ali da nije hteo sa njim da priča.
„Kada sam ga video, rekao sam da sa tom jajarom ne želim da razgovaram. On je to čuo, samo je pognuo glavu. Od toga je prošlo dve godine, a on nas nije udostojio ni jednim jedinim papirom na kome bi napisao dve rečenice, bar da nas skine sa dnevnog reda“, rekao je Milovan.
Vulin je, seća se Milivojević, sve vreme vrteo brojanicu u ruci, a pored njih je bio i jedan inspektor Ministarstva odbrane, kao i pukovnik, kojima je zaboravio ime.
„Taj čovek je sve vreme pisao zapisnik. Kada su nas ispratili (inspektor i pukovnik) rekli su nam – ništa ne očekujte. Svaka im čast na svemu što su mi kazali i veliko im hvala“, zahvalno kaže kroz suze Milovan.
Kako navodi, neće se libiti da istinu ponovo potraži kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Dok sam živ tražiću pravdu za sina, i opet zahtevati da razgovaram sa predsednikom kako bih pitao da li se seća šta mi je obećao“, nastavlja svoju ispovest Milivojević i dodaje da njegova porodica i dalje tapka u mestu.
„Tvrdio mi je da je ovo pravna država, a ja sam ga pitao da li misli na Nemačku, Švedsku ili Norvešku, na šta mi je tvrdio da institucije rade svoj posao, ali me nije uverio. Prošlo je bilo (tada) dve godine, a ja osim dokumentacije sa VMA nemam ništa. Zašto nije pokrenuta istraga, gde su nadležna ministarstva koja bi trebalo da rade svoj posao. Sve ostale slučajeve pogibije je direktor MB „Namenska“ kupio zapošljavanjem članova porodice, stanovima“, ponovio je Milivojević.
Čak se nosi mišlju da ode ispred zgrade predsedništva i bude dok se ne nastavi postupak.
Advokat porodice Milivojević, Vladimir Todorić, nakon poslednjeg neodržanog suđenja zahtevao je da se ispita verodostojnost zdravstvenih uverenja koji su tuženi dostavili sudu u Ivanjici.
„To postupajući sudija Ljubiša Tomićević nije učinio, imao je više pravnih mogućnosti, čak i da razdvoji postupak, ali nije pristao. Nameće se zaključak da je on mene osudio ni krivog, ni dužnog pa kako da očekujem da presudi u moju korist, jer su, i u ostalim slučajevima bili krivi nastradali radnici, a mrtva usta ne govore“, ispričao je Milivojević.
Milivojević se u razgovoru za naš portal osvrnuo i na svedoke eksplozije u „Namenskoj“.
„Marko Mitrović je prvi put dao tačnu izjavu, koju je, nakon pritiska vršenog nad njim promenio“, priseća se Milovan.
Ipak, kako ističe, istina se ubrzo saznala.
„Međutim, on je častan mladić, i nije mogao da pređe protiv toga i istina o slučaju je izašla na videlo“, priča nam Milovan i dodaje:
„U ovoj našoj zemlji nema ni pravde, ni zakona, sada sam se uverio…Neko ko ima toliko života na savesti, poput Radoša Milovanovića, opstruiše sud i sada Mitrović ne može da da iskaz o nesreći. Nama su ostale uspomene, Mišov auto, skuter, ne mogu da prodam ni te mrtve stvari da prodam, a kamoli mrtvog sina“, ponovio je po ko zna koji put Milovan. Nisu mi jasni ni oni koji su to učinili, istakao je on.
On je naglasio da je direktor uputio i pretnje lekarima na VMA, koji su izrazili spremnost da svedoče, jer je Milomir, povređen u eksploziji, a ne u požaru, kako odbrana želi da prikaže na sudu.
Komšije ih zaobilaze
U kuću Milivojevića retko ko dolazi. Svi su ih zaboravili i oni su, skoro, sami u svom prevelikom bolu.
„Ne javljaju mi se komšije, pa ni pojedini rođaci, a kamoli da dođu kod nas da popiju kafu. Odmah bi bili sankcionisani ukoliko bi direktor to čuo, jer se plaše za svoju egzistenciju“, priča nam Milovan.
Otac poginulog radnika ističe i da razmišlja da unajmi još jednog advokata, pored Vladimira Todorića.
„Vladimir je sposoban i dobar advokat, ali razmišljam da angažujem još jednog da mu pomogne, što neću učiniti bez njegove saglasnosti i odobrenja. Na njega jednog je njih petorica koji brane optužene“, nastavlja očajni otac i dodaje:
„To je za sada samo mogućnost, dok se sa Todorićem dogovorim. Čak je on tražio da se suđenja ubrzaju. Pitam se da li oni hoće novi slučaj Topčider, Slavko Ćuruvija, da prođe vreme i da javnost zaboravi. Vrlo malo medija nas podržava, svima prete“, kaže Milovan.
On podseća da je Radoš Milovanović bio Titov direktor, a sada je, kako tvrdi, Vučićev.
Direktoru MB „Namenska“ želi da živi više od sto godina i dobije zasluženu kaznu.
„Možda bi tada uspeo da se ovaj postupak okonča, a ja ću se boriti i bez ruku i bez nogu, samo da me mozak služi kako bi pravda bila zadovoljena“, kaže on i dodaje:
„Smrti se ne plašim, da odem kod mog sina, ne mogu ni da spavam ni da živim. Sve smo mukom i znojem stekli i tako da nam se desi. Ponekad se zamislim kada sam u nekom poslu, pa mi zatreba neki alat ili sitica, kažem sebi, pozvaću Miša, a onda se setim kobne stvarnosti“, zaključio je on svoju ispovest za Nova.rs.
Mirjana Milivojević, sestra stradalog Milomira, kaže da je bol za bratom velika.
„Trudim se da ne razmišljam o toj nesreći, skrenem roditeljima misli, ali mnogo je teško, to je neopisivi bol koji me izjeda“, kaže Milomirova sestra Mirjana.
Ona se, u razgovoru za naš portal, prisetila se lepog destinjstva i pojedinih nestašluka sa svojim bratom.
„Kada sam položila vožnju, došla sam kući i rekla Mišu. On mi je kazao da ukrademo mami i tati ključeve kako bih ga provozala. Razmišljali smo kako i šta. Rekao mi je sedi i vozi Miško, a roditelji su nam mahali sa prozora. On je imao devojku, koja i dalje živi sa nama, a sada, nažalost, neću nikada biti tetka. Neće moći da me izvede kada se budem udavala, a često mi je u šali govorio – ma daću te i za džabe“, ispričala nam je Mira.
Kako dodaje, sve dokaze koji ukazuju na uzroke smrtnog stradanja mog brata, odavno su sakupili i dostavili tužiocu i postupajućem sudiji.
„Dopis Ministarastva odbrane sa utvrđenih čak 12 propusta u radu koji su direktni uzročnici eksplozije, koji podvode pod vojnu tajnu u 21. veku i neće da uvrste u dokazni materijal. Overene izjave kod notara osam radnika pogona, koji svedoče o nedozvoljenoj količini baruta u magacinu, čijom eksplozijom je došlo do Mišovih smrtnih povreda. Većina tih radnika je nasilno isterana iz fabrika i okarakterisana kao nepotrebnim, neradnicima ili alkoholicarima. Mesto događaja je po nalogu ondašnjeg tužioca u dosluhu sa direktorom odmah nakon eksplozije oprano, očišćeno i uništeni su dokazi. Međutim, mi imamo fotografije sa neposrednog uviđaja za koje, takođe, postavljaju pitanje – odakle nam“, navela je Mirjana.
Prema njenim rečima, takođe, poseduju kompletan fono snimak razgovora njenog oca i direktora, u kome Milovanović priznaje da je bila nedozvoljena kolicina baruta, da nisu postojala zaštitna odela i druge propuste u radu rukovodilaca, što sud odlaže da razmotri.
„Sada, kada je posle optuženih rukovodilaca došao na red da svoje svedočenje iskaže jedini živi neposredni svedok, Marko Mitrović, ročišta se u nedogled odlažu. Sve je potpuno jasno svima, osim sudiji koji je nekoliko puta do sada presudio u korist direktora kad nas je on tužio za razne neistine i klevete, a onda Viši sud poništio presude i ustanovio da smo mi oštećena strana. I šta reći u ovoj „pravnoj državi“? Kako imati nade da će pravda ugledati svetlost dana? Toliko dugujemo našem Mišu, koji je stradao nedužan i to tuđim nemarom“, zaključila je uplakana sestra.
Inače, ročište u suđenju direktoru Radošu Milovanoviću i dvojici rukovodilaca za tragediju u fabrici MB „Namenska“ koje je trebalo da bude održano 15. marta u Osnovnom sudu u Ivanjici odloženo je, jer je generalni direktor podneo lekarsko uverenje da je bolestan. Osim njega, za nesreću u ovom preduzeću koja se dogodila 14. jula 2017 .godine, u kojoj su poginuli Milomir Milovojević i Milojko Ignjatović, optuženi su i rukovodilac pogona Raketnih goriva, Vladimir Lončarević, kao i Tomo Stojić, koji je bio na čelu sektora Bezbednost i zaštita na radu.
Podsećamo, do eksplozije i požara je došlo prilikom istovara buradi od kartona u kojima se nalazio tehnološki otpad baruta. Iako postoje brojni dokazi da su prekršene brojne procedure zaštite na radu, odnosno da objekat nije imao upotrebnu dozvolu, ovaj slučaj je sudski epilog dobio tek u oktobru 2019. godine.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare