Hrvatski sud uzeo Jugobanci 700 miliona evra

Kako se navodi u obrazloženju presude, tokom postupka je utvrđeno potraživanje Ministarstva finansija Republike Hrvatske nad imovinom stečajnog dužnika Jugobanke, u iznosu od 5,8 miliona kuna. Jugobanka je dužna i da isplati troškove postupka u iznosu od 21.000 kuna.Inače, osnovni dug Jugobanke je 250.000.000, što je uz sve kamate 700 miliona evra.Simić, koji zastupa Jugobanku, kaže da je samo otvaranje ovog "posebnog", sekundarnog, stečaja nad imovinom pomenute banke u Hrvatskoj sporno."Tokom trajanja ovog "posebnog-sekundarnog" stečaja u Hrvatskoj, nije pronađena nikakva imovina Jugobanke, od koje bi se mogla formirati stečajna masa, upravo iz razloga što je konfiskovana sva imovina koju je Jugobanka posedovala u Hrvatskoj, bilo u pogledu nepokretnosti, bilo u pogledu potraživanja po osnovu plasmana ili depozita. Sama parnica koju je Republika Hrvatska povela protiv "imovine Jugobanke" u Hrvatskoj, a za koju prethodno u „posebnom“ stečaju nije utvrđeno da uopšte postoji, nije ništa drugo nego još jedna isfabrikova odluka, u jednoj vrsti hibridnog pravnog rata koji hrvatsko pravosuđe vodi protiv srpske imovine", kaže Simić za Nova.rs.

On ističe da ga je upravo poslednja odluka Visokog trgovačkog suda učvrstila u pomenutom uverenju. "Zahtevi za priznanje hrvatskih presuda, kojima je bukvalno oteta imovina Jugobanke, a kako bi se naplatili troškovi "otimanja" Hrvatskoj, predstavljaju samo pripremu terena za priznanje ove poslednje odluke vredne 700.000.000 evra. Kada će ova odluka doći na priznaje pred srpskim sudom, samo je pitanje vremena. Srpsko pravosuđe je svesno ove činjenice, koja je predočena na savetovanju Vrhovnog kasacionog suda 2018. godine. Ne mogu da isključim da se u prethodnom postupanju dela srpskog pravosuđa, koje bukvalno na silu želi da prizna odluke hrvatskog suda koje su apsolutnoj u suprotnosti sa osnovnim normama ustavnog i društvenog uređenja naše zemlje, stiču određena obeležja koja su u direktnoj vezi sa budućim zahtevom za priznanje ove sudske odluke", navodi advokat i dodaje:"Naročito što je u okviru pravnog poretka Republike Srbije moguće priznati odluku o oduzimanju srpske imovine u Hrvatskoj, a koja je u direktnoj suprotnosti sa odlukama srpskog pravosuđa, kojima je hrvatskim preduzećima „dodeljena“ imovina u Srbiji. Uzdržaću se od bilo kakvog komentara presude, jer to ne činim ni u okvirima svoje države, pa svakako neću činiti u okvirima druge države. Zanimljiva je i nova praksa koju hrvatski sud formira u ovoj presudi, a to je stavljanje van snage rešenja o izvođenju dokaza, i donošenje presude bez izvođenja istih", kaže on.Podsetimo, Sporazum o sukcesiji koji je potpisan 2001. godine između država bivše Jugoslavije, po svemu sudeći, najviše šteti srpskim preduzećima. Iako Srbija dosledno primenjuje ovaj sporazum, stiče se utisak da je situacija u Srbiji drugačije, bar kada je reč o slučaju Jugobanke.Inače, Jugobanka je zatvorena 2002. godine, a Privredni apelacioni sud (PAS), po drugi put je januara ove godine, ukinuo odluku Privrednog suda u Beogradu, kojom je odbijen zahtev Zagrebačke banke za priznanje hrvatske sudske odluke radi naplate sudskih troškova u iznosu od oko 100.000 evra na štetu Jugobanke.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram