Više od godinu dana je prošlo od nesreće u rudniku “Soko”, u kojoj je 1. aprila 2022. stradalo osam rudara, dok je 20 njih povređeno. Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu je po pitanju nesreće dva puta donelo istu odluku - „da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo kog lica", a predmet je sada, nakon ponovnog pokretanja istrage, u fazi preduzimanja dokaznih radnji. Tragedija u rudniku "Soko" zavila je osam porodica u crno, a portal Nova.rs nedavno je objavio ekskluzivno saznanje da je metan curio i u danima pre tragedije, pa opet, nadležni nisu zaustavili radove.
Ovu, kao i mnoge druge priče, možete pronaći u rubrici EKSKLUZIVNO.
Šta je rubrika ekskluzivno?
Nastala iz potrebe da priče koje menjaju Srbiju – bilo da su u pitanju najznačajniji društveni procesi ili afere vlasti – ne padnu u zaborav, Nova.rs otvorila je početkom avgusta novu rubriku na našem portalu – EKSKLUZIVNO. Čitajte i podsetite se najvažnijih priča koje je portal Nova.rs objavio od februara 2020. godine, kada smo krenuli „lajv“: od optužnice za ubistvo Olivera Ivanovića, preko nacrta Francusko-nemačkog sporazuma i tajnog ugovora sa Norvežanima, do potresnih snimaka iz Doljevca i rudnika Soko.
***
Portal Nova.rs nedavno je objavio detalje zapisnika o inspekcijskom nadzoru, u kome je opisan trenutak kada je u jami došlo do curenja metana, kao i zapisnika u kome je navedeno da je metan konstantno bio povišen 15 dana pre nesreće.
Prema nalazima inspekcije, utvrđeni su brojni propusti na osnovu kojih je Ministarstvo rudarstva i energetike podnelo krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu. Između ostalog, navodi se i da su rukovodioci znali da je u jami nedeljama pre nesreće bio povišen nivo metana.
„U toku druge polovine marta bilo je pojava metana iznad dozvoljene granice od 1,5%. Ukupno vreme trajanja zastoja na proizvodnji (prekid u napajanju el. energijom proizvodnih etaža) zbog povećane koncetracije metana iznosilo je 22 časa i 24 min (1344 minuta)“, piše u Izveštaju o ventilaciji za drugu polovinu marta 2022. godine.
U sklopu serije tekstova Nova.rs, koji su se bavili tragedijom u rudniku „Soko“ i onome što je prethodilo istoj, objavljen je i audio-zapis iz dispečerskog centra, koji je zabeležio trenutke pre i posle nesreće, kada je došlo do proboja metana.
Kako se čuje na audio snimku, ali i po izjavi dispečera Emine Milovanović Stamenković, oko četiri ujutru došlo je do naglog povećanja koncentracije metana na VN-3I (ventilacioni niskop). Tada se oglasio zvučni signal i na monitoru se pojavila povećana koncentracija metana. Snimak je izuzetno potresan, a dispečer u jednom trenutku rukovodiocu govori da svugde ima metana, već preko pet odsto.
Rudar: Je l’ silazi neko bre? Nemamo više dušu.
Dispečer: Silazi, silazi, krenuli su.
Rudar: Kad ćemo da ih iznesemo napolje? Ne možemo sami da izvučemo sve, bre. Kako ih nije sramota, bre?
Dispečer potom poziva nadređene i govori da je nalog da svi dođu u rudnik.
O stravičnom slučaju pogibije rudara javno je govorila i Zorana Mihajlović, bivša ministarka i potpredsednica Vlade Srbije, koja je u intervjuu za Nova.rs istakla da bi tužilaštvo trebalo da utvrdi ko je načinio propust.
„Gotovo jedan i po sat je bila povećana koncentracija metana. Odlično se znalo da su njihovi životi stalno ugroženi. Direktor rudnika “Soko” je intervenisao tako što je dodao jednog čoveka koji je to nešto kontrolisao. Ali ako vi imate takvu situaciju i da se to dešava i da ti ljudi odlaze u jamu, da dispečer javlja da dolazi do povećane koncentracije metana i da ti ljudi ne izlaze odatle… Dakle, nešto se drugo tu desilo što nadležni organi moraju da utvrde“, navela je bivša ministarka.
I porodice stradalih rudara zahtevale su pravdu i da neko odgovara za smrti njihovih bližnjih.
Advokat porodica rudara nastradalih, Bratislav Stojanović ranije je naveo da su sedmorica rudara koji su preživeli nesreću na saslušanju u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu, takođe posvedočili da je koncentracija metana u jami bila povišena u noći 1. aprila, kada se tragedija dogodila, ali i u danima pre nesreće.
„Rudari su posvedočili da je zbog povećanih koncentracija metana rukovodstvo reagovalo tako što je u svakoj smeni u jami bio uvek neko od rukovodioca ko je kontrolisao koncentraciju metana. Rudarski inženjenjer je, prema rečima rudara, bio dežuran u noći kada se nesreća dogodila i kada je koncentracija metana u jami bila ogromna, ali nije reagovao“, kazao je Stojanović.
Prema njegovim rečima, u noći između 31. marta i 1. aprila koncetracije metana bile su povećane od dva sata iza ponoći do 4.20, kada se nesreća dogodila.
„Rudari su to videli na meračima koje su nosili na opasačima, a videli su to i po mašinama koje su se nalazile u jami. Mašine su podešene da se automatski isključuju čim koncentracija metana u jami pređe jedan odsto, da rad statora i rotora ne bi izazvao varničenje i paljenje tog lako zapaljivog gasa. Rudari su posvedočili da su dežurnog inženjera te noći upozorili na povišene koncentracije metana, ali da nije reagovao. Da je bilo obrnuto, da je zabranio rad i da je naložio da svi rudari izađu iz jame, ne bi došlo do nesreće“, objasnio je Stojanović.
Pogibija osam rudara u rudniku „Soko“ u Sokobanji je najveća tragedija još od pada transportnog helikoptera Vojske Srbije Mi-17 iz sastava 890. mešovite helikopterske eskadrile, u kome je stradalo sedam osoba na kilometar od aerodroma „Nikola Tesla“ 2015. godine.
Obe tragedije zavile su veliki broj porodica u crno, a i jedna i druga nesreća zahtevaju odgovore na brojna pitanja – ko je kriv i koje su okolnosti dovele do smrti ljudi.
Prilikom curenja metana u rudniku „Soko“, osmorica radnika treće smene stradala su na licu mesta, dok je njih 20 povređeno.
Stradali su Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Petar Petrović (31), Radovan Grujić (47), Branko Čokorilo (57), Branislav Zlatanović (54), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34).
Ubrzo nakon nesreće porodice rudara u više navrata su govore o lošim uslovima u kojima su radili zaposleni u rudniku „Soko“.
VIDEO: Niko nije kriv za tragediju u rudniku „Soko“ – porodice rudara ogorčene
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar