Gajić: Tužilaštvo krije dokaze protiv uzbunjivača iz Krušika

"Ovaj krivični postupak od samog početka karakterišu nepravilnosti u radu tužioca za visokotehnološki kriminal. Tužilaštvo do skoro nije omogućilo uvid okrivljenom i njegovom braniocu u nijedan dokaz na osnovu kojeg tužilaštvo tereti okrivljenog po osnovu sumnje da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Izuzev spisa predmeta koji su braniocu dati na uvid i kopiranje u oktobru 2019.godine i koji su svi kao dokumenti nastali na dan hapšenja osumnjičenog, sve do 5 oktobra 2020.godine kada je tužilaštvo bilo spremno da braniocu omogući delimičan uvid u dokaze, o čemu govori činjenica da je branilac tek 6 oktobra 2020.godine predao molbu za kopiranje spisa predmeta, tužilaštvo skoro godinu dana nije ispunilo svoju osnovnu obavezu prema okrivljenom koja se odnosi na prvo okrivljenog da se upozna sa dokazima koji ga terete", naveo je Gajić u pisanom saopštenju.Međutim, kako kaže Gajić, nadležno tužilaštvo je dana 23.09.2020.godine sačinilo Naredbu o čuvanju tajne, kojom je, po slobodnoj proceni branioca oko 80 odsto dokaza koji se nalaze sada u spisu predmeta proglašeno za tajnu.

"Ovu naredbu odbio sam da potpišem. Takođe, odbio sam da potpišem i Službenu belešku u vezi sa činjenicom da sam odbio da potpišem naredbu tužioca. Obrazloženje koje sam dao tužiocu bilo je jednostavno. Za odbranu ne mogu postojati tajne u postupku. Takođe, s obzirom na obrazloženje u kojem tužilac konstatuje da je utvrdio da su određeni dokumenti tajna na osnovu mišljenja Ministarstva odbrane i Vojnotehničkog instituta u Beogradu i da iz tih razloga izdaje naredbu o čuvanje tajne, bez navođenja da li se tužilac opredelio da li je u pitanju interes nacionalne bezbednosti ili interes zaštite demokratskog društva, odbio sam da svojim potpisom kao branilac konvalidiram tužiočeva uverenja da se u dokumentima koji su sada deo spisa predmeta radi o bilo kojoj tajni koja je kao takva propisana nekim zakonom, a ne mišljenjem bilo kojeg državnog organa, instituta ili pravnog lica", kaže Gajić.On dodaje da je nakon što je 5. oktobra 2020.godine pod prismotrom u prisustvu saradnika postupajućeg zamenika tužioca Aleksandra Momčilovića izvršio pregled delimičnog dela spisa, ali da mu tužilac nije dozvolio da iskopira određene dpokumente."Nije sporno naime da kada su u pitanju navedena Naredba, Službena beleška i popis sadržaja spisa ne radi o aktima koji bi se koristili kao dokaz u postupku, ali je zato nesumnjivo, da ovi akti po dubokom uverenju odbrane predstavljaju dokaz o nezakonitom postupanju tužioca za visokotehnološki kriminal koje mi tužilac ne može uskratiti."Saslušanje Nikčevića"Dana 14.10.20120.godine postupajući tužilac saslušao je kao svedoka Stevana Nikčevića, državnog sekretara Ministarstva za turizam, trgovinu i telekomunikacije. Pored ostalog, a to je zabeleženo i u zapisniku, svedok se izjašnjavao na neke dokumente koje mu je tom priliko predočio tužilac. Dokumenti koji su predočavani svedoku spadaju u dokumente koje tužilac nije dao na uvid odbrani, jer je branioca de fakto ucenio potpisivanjem upozorenja koje se na branioca ne može odnositi pravilnim tumačenjem odredbe čl.304 ZKP-a. U vezi navedenog, branilac je na zapisnik stavio primedbu na postupanje tužioca prilikom izvođenja dokazne radnje", naveo je Gajić, a potom dodao:Pre svega ovoga, tužilac Branko Stamenković je dao izjavu medijima kako se bliži okončanje istrage i podizanje optužnice protiv Aleksandra Obradovića. Nema nikakve sumnje da je kao šef tog tužilaštva, tužilac Branko Stamenković po osnovu hijerarhije na kojoj počiva tužilaštvo osoba koja povlači sve poteze u ovom krivičnom postupku.Smatram da je neprofesionalno da tužilac najavljuje preko medija podizanje optužnice, u fazi kada je istraga u toku, i kada tužilac ima obavezu da prikuplja i dokaze koji idu u korist odbrane, kao i u momentu kada istraga još uvek nije stigla ni do faze da tužilac omogući odbrani, da predloži svoje dokazne predloge u toku istrage u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku.

Da zaključim . Nakon što tužilaštvo već godinu dana drži okrivljenog pod istragom u kojoj je okrivljeni proveo tri meseca u pritvoru, i za koje vreme odbrana nije videla nijedan dokaz na osnovu kojeg tužilac tereti okrivljenog, a da je paradoks ovde još veći ako se ima u vidu da dokaze nije video ni sam tužilac sve do okončanja veštačenja, tužilac donosi odluku preko koje je valjda smislio da zapuši usta odbrani i okrivljenom i to baš u vezi sa dokazima , a to su pre svega komercijalni ugovori i izvozne dozvole iz čijeg sadržaja se vidi ko se sve u vezi prodaje oružja koje proizvodi HK Krušik bavio kriminalom na štetu te kompanije i interesa Republike Srbije, a zbog čega nema govora o bilo kojim tajnama kao što to propisuju i zakoni koji se odnose na tajne.Na ovaj način kako postupa tužilaštvo, očigledna je namera da se od javnosti sakriju činjenice koje govore u prilog tvrdnjama koje je izneo Aleksandar Obradović i koje ukazuju na kriminal u vezi sa trgovinom oružjem iz HK Krušik Valjevo.Na kraju, ostaje da Apelaciono tužilaštvo pre nego što ovaj predmet eventualno izađe pred sud, oceni , da li je u skladu sa elementarnim civilizacijskim vrednostima odluka tužioca da uskrati odbrani i okrivljenom da se upoznaju sa odlučujućim dokazima u ovoj krivično pravnoj stvari ili će da pruži zaštitu nižem tužiocu u pokušaju da vodeći krivični postupak protiv uzbunjivača, zaštiti organizovani kriminal u koji je umešan vrh izvršne vlasti, menadžment HK Krušik Valjevo i privilegovani trgovci oružjem od kojih se neki nalaze godinama pod sankcijama okarakterisani kao „neprijatelji mira“.U skladu sa iznetim, tražim da izdate obavezujuće uputstvo nižem tužiocu, da skine oznaku tajne sa predmeta ili da mi omogući kopiranje Naredbe o čuvanju tajne od 23.09.2020.godine, Službenu belešku od 23.09.2020.godine i popis sadržaja spisa predmeta jer to nisu dokazi na kojima se temelji optužba, pa samim tim ne mogu biti tajna za branioca, već se radi o dokazima o nezakonitom postupanju tužilaštva, na koje odbrana ukazuje i koje ima pravo da ovim dokumentima dokazuje.