3
Lideri tri ekstremna desničarska pokreta, jednog zabranjenog "Nacionalni stroj", drugog u postupku zabrane "Levijatan" i trećeg koji je umalo bio zabranjen "1389", a sada "Srpske desnice", odnosno Dejan Davidović Firer, Pavle Bihali i Miša Vacić, krajem 2024. godine najavili su osnivanje Partije srpskih nacionalista. Imajući u vidu njihove dosadašnje istupe u javnosti, govor mržnje i maltretiranje manjinskih grupa, postavlja se pitanje kako će funkcionisati pomenuta partija i da li njeno osnivanje unapred znači kršenje ljudskih prava.
Uoči Nove godine javnosti Srbije saopšteno je da se na političkoj sceni sprema ukrupljavanje i to na ekstemnoj desnici. Lider Srpske desnice Miša Vacić, vođa zabranjenog „Nacionalnog stroja“ Goran Davidović i Pavle Bihali, predvodnik „Levijatana“ o čijoj zabrani već duže od godinu dana nikako da donese odluku Ustavni sud, najavili su osnivanje Partije srpskih nacionalista (PSN). Uz već dobro poznate likove, Vacića, Davidovića i Bihalija, pridružio im se i Robert Barać, koji za sebe kaže da se bavio humanitarnim radom u Novom Sadu.
Njihov plan je, kako su izjavili u Medija centru, da do leta prikupe potrebne potpise kako bi osnovali stranku, a Miša Vacić je na pitanja novinara odgovorio da se ne plaši nikakve zabrane.
Pročitajte još:
Po rečima advokata Rodoljuba Šabića, ne postoji pravna prepreka da ovakvi ljudi formiraju jednu ovakvu partiju.
„Ustavom je zagarantovano pravo na udruživanje i kod nas ne postoji mera oduzimanje građanskog prava, tako da i te tri osobe mogu da iskoriste to pravo i da formiraju takvu partiju. Pitanje je da li su oni relevantni, jer ih ni desne političke stranke u Srbiji ne doživljavaju ozbiljno. Ipak, građani, na osnovu njihovih ranijih postupaka i delovanja, a neki od njih su osuđivani, treba da uzmu to u obzir“, kaže Rodoljub Šabić.
Iako se ideološki razlikuju u nekim nijansama, Davidović je bio otvoreni neonacista, dok su Vacić i BIhali šovinisti, svoj trojici je zajednička antizapadna retorika, ekstremni nacionalizam, ksenofobija pogotovo kada su u pitanju migranti, LGBT osobe ili srpski susedi. Karakteristično je da za diskreditaciju neistomišljenika upotrebljavaju iste reči i rečenice, kao i pripadnici vladajuće stranke, a i svakom fizičkom napadu, po dobro oprobanom receptu, prethodi prilepljivanje etiketa izdajnika nacionalnih interesa, stranih plaćenika i sličnih epiteta.
Zajedničko im je i što su svi u sukobu sa zakonom, kao i da nisu potpuno jasni izvori njihovih prihoda i odnos aktuelnih vlasti prema njima je, u najmanju ruku, benevolentan. Pitanje je šta vlast dobija zauzvrat. Pripadnici ovih grupa su poznati „razbijači“ svih protesta.
Na konferenciji za medije održanoj povodom osnivanja PSN, na pitanje o dosijeu Gorana Davidovića, odgovorio je Vacić, prepoznatljivim rečnikom:
„A šta je uradio da bi bio zloglasni Goran Davidović? Ništa. Na jednoj ustaškoj tribini u Novom Sadu je zviznuo lepu, vaspitnu šamarčinu jednom crnogorskom Ustaši. Na tome ti Gorane hvala i uvek se ponosim što te znam. Da sam bio tu, i ja bih mu zveknuo sa druge strane. Mi smo, vrlo onako, ljudi kojima je muka izdajnika i naći ćemo način da se suprotstavimo“, rekao je Vacić.
Doduše, istini za volju, Vacić nekako, nikada nije tu kada se događaju fizički napadi, on je više medijski promoter mržnje i rado viđen gost na prorežimskim televizijama, mada je i on svojevremeno osuđen.
Goran Davidović je najduže na političkkoj sceni, a bio je poznatiji pod nadimkom Firer (vođa na nemačkom) koji se negde zaturio otkada se i on obrušava na sve moguće „domaće izdajnike i strane plaćenike“. On je čovek sa istorijom nasilja i jedan je od retkih kojima je pokret, nekadašnji „Nacionalni stroj“, zabranjen.
Njegova borba protiv antifašizma traje dugo, više od 20 godina, tokom kojih je bio hapšen, osuđivan, a u vreme naprednjačke vlasti aboliran i rehabilitovan, pa je formalno pravno – neosuđivan.
Davidović i njegove pristalice bili su poznati po brojnim incidentima, a on je i osuđivan zbog napada 2005. godine, kada je upao na tribinu Antifašističkog pokreta Novi Sad i ošamario jednog od učesnika. Zbog toga je osuđen na sedam dana zatvora, ali to nije pomoglo, već je 2007. grupa koju je on predvodio napala učesnike Antifašističkog marša u Novom Sadu. On je tada salutiro desnom desnom rukom fašistički pozdrav, uz prateće parole, da bi kasnije i napali antifašiste. Protiv njega je počeo sudski postupak koji je dugo trajao, a Davidović je u međuvremenu pobegao u Italiju. Kasnije se vratio u Srbiju, prvostepeno je osuđen tek u novembru 2018. godine zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje na godinu dana zatvora. Ipak, na tu presudu se žalio, između ostalog i da su mu povređena prava, jer mu presuda nije dostavljena na ćirlici i na kraju je pravosnažno oslobođen u aprilu 2019. godine od strane Apelacionog suda u Novom Sadu.
Njegov „Nacionalni stroj“ nije bio te sreće. Pokret je zabranjen odlukom Ustavnog suda 2011. godine, tri godine nakon što je Republičko javno tužilaštvo podnelo zahtev za zabranu.
„Mi smo utvrdili da je delovanje ove tajne organizacije zaista usmereno ka izazivanju verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti. U tom cilju nalažemo državnim organima šta i kako treba da rade u cilju sprečavanja delatnosti ovakve organizacije“, napisano je u obrazloženju odluke Ustavnog suda.
Zahtev za zabranu „Levijatana“, čiji je vođa Pavle Bihali, još je u proceduri. Pre više od godinu dana, Republičko javno tužilaštvo je zatražilo zabranu pomenutog pokreta. Razlozi za zabranu „Levijatana“ su slični kao i oni zbog kojih je zabranjen „Nacionalni stroj“, uz jedan dodatak. „Levijatan“ se našao na udaru Republičkog javnog tužilaštva kao paravojne formacije ili zato što je delovanje te organizacije usmereno na kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanje verske, nacionalne mržnje i netrpeljivosti.
Postoji najmanje pet pravosnažnih presuda protiv članova ovog pokreta zbog krivičnih dela sa elementima nasilja, a u toku je još nekoliko sudskih postupaka protiv njih.
Iako deluje iza paravana organizacije za zaštitu prava životinja, na meti Bihalija i njegovih sledbenika našli su se migranti, Romi, pripadnici LGBT zajednice, aktivisti. Tajna o tome ko i kako finansira obelodanjena je nakon što se na društvenim mrežama pojavio snimak kako osoba, koja navodno radi u MUP Srbije i koja je bliska bivšem ministru policije i vođi Partije socijalista Aleksandru Vulinu predaje 40.000 evra. Zanimlivo je da ta osoba, koja je predala Bihaliju novac, snima brojanje para, verovatno zbog manjka poverenja među „borcima za nacionalnu stvar“. Inače, Bihali se oporobao i u politici, ali nije slavno prošao, jer koalicija u kojoj je „Levijatan“ bio, nije prošla cenzus.
Sa druge strane, vođa Srpske desnice, Miša Vacić, možda deluje kao komičan lik, zbog svojih lapsusa, snimaka na društvenim mrežama, na kojima, recimo, stoji na hoklici pored devojaka na predizbornom plakatu, kako bi izgledao viši od njih, ali ipak je mnogo opasniji nego što se na prvi pogled čini.
On je jedan od ljudi koji organizuju ispisivanje „patriotskih grafita“ po Beogradu, a bio je i vođa „Srpskog narodnog pokreta 1389“. I tada je bilo u planu ukrupnjavanje tržišta na desnici, ali je ta ideja propala, pa je Vacić osnovao Srpsku desnicu, čiji je i vođa, mada je broj članova upitan. Svojevremeno je zatražena zabrana pokreta „1389“, ali Ustavni sud nije doneo tu odluku. Ipak, svojevremeno je Vacić osuđen, zbog govora mržnje protiv LGBT osoba, na godinu dana zavora, uslovno. Ipak, kao i u ranijim slučajevima, blagonakloni sud mu je kasnije tu presudu, 2015. godine, smanjio na sedam meseci uslovno.
