Da nešto ne štima u srpskoj "bezbednosnoj zajednici" nesumnjivo govori i poslednji slučaj, kada je u javnosti isplivala informacija da je BIA nadzirala "klanicu" klana Belivuk u Ritopeku i da je snimljeno najmanje pet slučajeva dovođenja žrtava a da nadležni ništa nisu preduzeli povodom toga. Ljudi su ulazili u kuću strave u Ritopeku, iz nje nisu izlazili, a sve se to dešavalo pred očima pripadnika Bezbednosno-informativne agencije.
Kako je novinar Vuk Cvijić u NIN-u napisao, Veljko Belivuk i članovi njegove grupe praćeni su i snimani od strane operativaca Bezbednosno-informativne agencije i to u veme kada su izvršili pet ubistava za koje su optuženi. Ipak, nijedan od tih surovih zločina nije sprečen, a postavlje se pitanje zašto?
Iako BIA nema ovlašćenja da hapsi, može da podnese krivičnu prijavu ili da obavesti MUP o svojim saznanjima, međutim, ništa od toga nije urađeno.
„Veljko Belivuk je bio fizički praćen i pod nadzorom BIA u vreme kada je ubijeno pet ljudi od sedam žrtava za šta je on optužen kao vođa organizovane kriminalne grupe. Na to ukazuju naredbe za nadzor u koje je NIN imao uvid, a koje nisu obuhvatale Skaj aplikaciju za koju se optuženi terete da su je koristili prilikom organizovanja ubistava“, otkriva NIN.
Naredba za praćenje Belivuka izdata je 16. jula 2020. Pre njega je naredba još 12. maja 2020. izdata za Marka Budimira, koji je sada optužen kao pripadnik grupe, navedeno je u tekstu NIN-a.
Zanimljivo je da se, kako piše NIN, tek 10. decembra se donosi naredba u slučaju Belivuka o postavljanju dve kamere na stubove javne rasvete u Ritopeku, kod kuće za koju se u optužnici navodi da su je koristili optuženi i da su u njoj počinili ubistva. Ova naredba je izdata dan nakon poslednjeg ubistva, ubistva Ljepoje.
Ono što je neobično je da je na televizijama sa nacionalnom frekvencijom emitovan jedan zanimljiv, ali vrlo uznemirujući snimak, na kome se vidi automobil, u kome je bio ubijeni niški Pink panter Milan Lljepoja, kako ulazi u dvorište.
Po položaju kamere za video-nadzor, bilo je logično pretpostaviti da nije u pitanju mera zaštite koju su preduzeli članovi klana Belivuk-Miljković, već da je to uradio neko drugi, policija ili BIA.
Da je u pitanju kamera koja nadzire optužene, govori njen položaj, jer ona ne snima ko prilazi kući, već ko ulazi i što je za obaveštajce takođe važno, ko izlazi iz kuće.
Ali, mnogi su ulazili, ali više nisu izlazili, a to teško da je prošlo nezapaženo srpskim obaveštajcima. Zanimljivo je i da taj snimak dovođenje Milana Ljepoje koji je pušten na telefiziji sa nacionalnom frekvencijom, detaljno objašnjen, ali da je datum na kameri 8. decembar 2020. godne, dva dana pre nego što je BIA dobila naredbu da postavi kamere za video nadzor.
To znači ili da je još neko nadzirao kuću u Ritopeku, ili da su one montirane i pre naredbe.
Najmanje pet žrtava klana Belivuk-Miljković ubijeno je dok su Veljko Belivuk i ekipa bili „na merama“, ali to nije ni prvi ni jedini slučaj da se tako nešto dogodilo.
Doduše, BIA ima bogato iskustvo sa praćenjem ljudi koji bivaju ubijeni „bez svedoka“. Najpoznatiji slučaj je ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije 1999. godine. Posle promena 5. oktobra 2000. godine isplivao je dosije „Ćuran“ i ispostavilo se da je Slavko Ćuruvija intenzivno praćen sve do nekoliko minuta pre kobnog 11. aprila 1999. godine, kada je ubijen u haustoru zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici.
Agenti tadašnjeg DB-a su pratili Ćuruviju, a obrazloženje je bilo da treba da se sretne sa nekim „stranim kontaktom“, Svi agenti su povučeni, što je čudna odluka i nema logike da ljudi koji su ga pratili dok se šeta Knez Mihailovom ulicom, ne nadziru njegovu kuću i ne gledaju ko ulazi i izlazi.
Za njegovo ubistvo su prvostepeno osuđeni na30 godina tadašnji šef DB-a, Radomir Marković i Milan Radonjić, dok su Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni na 20 godina. Ta presuda je u međuvremenu ukinuta i suđenje će početi nanovo u martu ove godine, 24 godine od ubistva Slavka Ćuruvije.
Ali, nije samo BIA/DB ta koja prati, snima, slika, prisluškuje a ne vidi. Ni njihove kolege iz MUP-a ne zaostaju u toj disciplini. Naime, u vreme državne sekretarke MUP-a Srbije Dijane Hrkalović, pokrenuta je akcija „Mangusta“, koja je bila uperena protiv pripadnika jedne organizovane kriminalne grupe, zapravo saradnika Luke Bojovića.
Operativna obrada počela je 6. februara 2018. godine, a praćene su osobe za koje se sumnjalo da su učestvovale u ubistvima, preprodaji droge i da su u pitanju članovi organizovane kriminalne grupe.
Upravo od početka akcije „Mangusta“ događa se serija ubistava upravo ljudi za koje je policija sumnjala da su bliski saradnici Bojovića. U maju 2018. godine ubijen je Dragoslav Miloradović Gale, blizak saradnik i kum Luke Bojovića.
Na Autokomandi, nekoliko metara od Specijalnog suda, 19. juna 2018. godine, dignut je u vazduh automobil u kome je bio Siniša Milić Boske, koji je takođe važio za čoveka bliskog Bojoviću i njegovom saradniku Filipu Koraću. Još jedan čovek iz okruženja bliskog Luki Bojoviću i Filiu Koraću likvidiran je te, za njih krvave, 2018. godine.
Među onima koji su stradali u drugoj polovini 2018. godine, kada je trajala aperacija „Mangusta“ je i ugledni beogradski advokat Dragoslav Miša Ognjanović.
On je ubijen ispred ulaza u zgradu u kjoj je stanovao 28. jula 2018. godine. Uprkos pitanjima brojnih novinara i policiji i tužilaštvu, nije poznato zbog čega je Miša Ognjanović, koji je zastupao Luku Bojovića, ali i neke članove njegove grupe, takođe bio „na merama.
Zanimljivo je da postoji snimak sastanka dva pokojna Ognjanovića i Miloradovića u jednom beogradskom lokalu, koji su sačinili pripadnici MUP-a, ali nikada nije saopšteno koji Dragoslav je tada bio na merama, advokat ili kum Luke Bojovića.
Pomenuti razgovor nalazi se i u optužnici protiv nekadašnje državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović.
BONUS VIDEO: Dovođenje članova grupe Veljka Belivuka na suđenje u Specijalni sud