Više od stotinu dojava o bombama u školama, tržnim centrima i drugim institucijama u Beogradu, ali i širom Srbije, probudilo je sećanje na 2010. godinu, kada je Sportska gimnazija, tada smeštena u beogradskom naselju Senjak u zgradi koju je delila sa Vojnom gimnazijom, gotovo svakodnevno imala ovakve dojave, zbog čega su učenici pretili da ostanu bez jedne cele školske godine.
Ta 2010. godina bila je izuzetno turbulentna za učenike beogradske Sportske gimnazije, ali i za njene profesore i sve zaposlene u toj ustanovi. U to vreme Sportska gimnazija je bila smeštena u zgradu Vojne gimnazije na Senjaku, jedno njeno krilo, koje su delile nekoliko godina. Učestale dojave o postavljenom eksplozivu u ovu školu su počele da stižu sredinom oktobra 2010. godine.
Kako je reč o velikom vojnom objektu, protokol koji se tada primenjivao nalagao je da se svi učenici moraju evakuisati iz škole i to na nekoliko časova, imajući u vidu da je reč o ogromnoj zgradi u koju su smeštene dve školske ustanove. Dani su prolazili, a dojave su postale sve češće, gotovo redovne, te su učenici unapred mogli da otprilike znaju kako će izgledati njihovi školski dani – dolaze na prvi čas u uobičajeno vreme, na njemu provedu oko 15 minuta, a onda se oglašavaju zvona za evakuaciju i ona školska, za kraj časa. Tada izlaze iz škole i u većoj meri se više ne vraćaju nastavu, jer znaju da će provera potrajati i po nekoliko školskih časova.
Situacija je bila toliko učestala da su đaci, već na tom prvom času, odustajali od raspakivanja pribora i knjiga, već bi neretko samo sedeli sa torbama na leđima u svojim klupama jer znaju šta ih čeka. U periodu od sredine oktobra, do sredine decembra, učenici su izgubili više od 800 časova, a samo u novembru te godine učenici su evakuisani 19 puta.
„Prošlog meseca smo pregledali tu školu 19 puta. Novcem koji smo potrošili na sve te izlaske jedinice mogli smo da kupimo bar jedan od najsavremenijih uređaja za detekciju eksploziva. Poređenja radi, za celu godinu smo imali samo desetak intervencija van Beograda, a od toga nijednu u obrazovnim ustanovama“, ispričao je tada beogradskim medijima tadašnji komandir Kontradiverzione jedinice MUP Srbije Ivan Živković.
Ko stoji iza anonimnih poziva bilo je tada pitanje od „milion dolara“, a kako nadležni duže vreme nisu davali odgovor na njega, počele su među đacima i profesorima da se prepredaju različite teorije. Organizovan je i protest đaka, apeli su upućeni svim nadležnim institucijama, a onda su dojave odjednom utihnule.
Od ukupno 258 osnovnih i srednjih škola u Beogradu, tokom ponedeljka, u prepodnevnim i popodnevnim časovima, elektronskom poštom upućene pretnje o postavljenoj eksplozivnoj napravi stigle su adrese ukupno 173 škola, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.
„U cilju obezbeđivanja kontinuiteta u nastavno-obrazovnom procesu, 88 škola, u kojima je u toku ili čekaju na pregled kontradiverzionih ekipa MUP-a, organizovalo je onlajn nastavu, dok se u ostalim školama u kojima je potvrđeno da su prijave lažne, nastava odvija neposredno“, navode, piše N1.
Bonus video: Dojava o postavljenoj bombi u „Beograđanki“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar