Da li je predaja osumnjičenog za ubistvo policijskog generala Boška Buhe korak bliže Maki?

Informaciju o predaji otkrio je Radar.rs, te naveo da je on pušten na slobodu.

"Mom klijentu je ukinut pritvor i on će se braniti sa slobode, izrečena mu je mera zabrane napuštanja boravišta. On je rešio da se preda da bi skinuo ljagu sa svog imena. Prvostepena presuda i jeste bila oslobađajuća, ali ju je Vrhovni sud ukinuo iz formalnih razloga. Stav odbrane je da ne postoji nijedan dokaz da je moj klijent umešan u ubistvo poicijskog generala Boška Buhe", rekao je za portal Nova.rs advokat Borivoje Borović.

Tim je nastavljena priča koja je počela 10. juna 2002. oko dva sata posle ponoći, kada je hicima iz automatske puške, iz zasede, izrešetan tadašnji načelnik policije, general major Boško Buha. Napad se dogodio na parkingu srušenog hotela "Jugoslavija", kada je policijski general ulazio u vozilo "nisan patrol". On se sa prijateljima i devojkama, vraćao sa splava, kada su iz mraka, iz žbunja, odjeknuli hici. Napadač je čekao momenat kada je Buha ulazio u automobil, pucano je sa daljine od desetak metara. Buha je teško ranjen, pogođen je sa više hitaca u grudi, ali je, verovatno zbog krupne građe, još bio živ kada su došli prvi policajci. Ostala je upamćena scena kada policajac drži za ruku teško ranjenog Buhu, dok pritrčava ekipa Hitne pomoći.

Buha je još davao znake života kada je prebačen u Urgenti centar, ali je tamo podlegao povredama oko 4 sata ujutru.

Njegova likvidacija bila je šok za države, ali i građane. Napad je dobro pripremljen, a meta je bio visoki policijski funkcioner, ali će se devet meseci kasnije dogoditi još strašnija stvar, atentat na premijera Zorana Đinđića. Nakon ubistva generala Buhe, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović je najavio temeljnu istragu.

"Mi ćemo prevrnuti i nebo i zemlju, dok ne pronađemo počinioca ovog zločina i radi toga zavirićemo u svako kriminalno gnezdo koje znamo, privešćemo na informativni razgovor svakog kriminalca kojeg imamo registrovanog. I preduzećemo sve drugo u našoj nadležnosti i ta akcija će trajati, imaće trajan karakter sve dok ubicu ne pronađemo i ne predamo tužiocu", izjavio je Dušan Mihajlović.

Posle nekoliko meseci usledila su hapšenja, a u ceo slučaj je uveden Željko Maksimović Maka, kriminalac sa debelim dosijeom u kojem je i ubistvo policajca ranijih devedesetih godna. Pohapšeni su ljudi koji su označelni kao članovi njegove grupe, Nikola Majković, Dragan Jakšić Karlos, Dragan Ilić Limar i Dragan Alijević. Kao i mnogo puta pre toga, navodni vođa ove grupe Željko Maksimović Maka je izbegao hapšenje i njemu se sudilo u odsustvu.

Smrt slikara u policiji

Među onima koji su privedeni zbog veza sa Makinom grupe priveden je i poznat slkar Dragan Malešević Tapi i tu kreću da se dešavaju čudne stvari.

Naime, tokom ispitivanja u sedištu beogradske policije u Bulevaru despota Stefana, Malešević je umro. Navodno, usled srčanog udara, ali su postojale ozbiljne indicije da je tokom isleđivanja bio zlostavljan, gušen plastičnom kesom koja mu je stavljana na glavu i da je zapravo zbog toga umro. Njegova smrt nije nikada razjašnjena a niko od policajaca nije odgovao za to.

Suđenje počelo 2003. godine

Suđenje pripadnicima Makine grupe za ubistvo geneala Boška Buhe počelo je 16. septembra 2003. godine, u seni ubistva premijera Zorana Đinđića iz marta iste godine, ali na suđenju je isplivalo mnogo "prljavog veša" koji nije išao u prilog tužiocu. Zbog toga je u novembru sledće godine Specijalni sud izrekao oslobađajuću presudu okrivljenima i oni su pušteni da se brane sa slobode.

Nakon puštanja na slobodu većina članova Makine grupe se razbežala, osim Dragana Ilića Limara.

Bio označen pucačem

Među onima koji su utekli bio je i Nikola Maljković, koga je optužnica označila kao pucača - direktnog izvršioca. Kada je Vrhnovni sud u novembru 2005. godine ukinuo oslobađajuću presudu, većina je već odavno bila nedostupna. Formalno, to suđenje i dalje traje, ali nije održan nijedan pretres jer je Željko Maksimović Maka nedostupan, a to je do pre nekoliko dana bio i Nikola Maljković.

Motiv ubistva načelnika policije, general majora Boška Buhe nikada do kraja nije razjašnjen. Po jednoj verziji, glave mu je došlo što je u medijima pričao da je organizovani kriminal izuzetno jak i da sarađuje sa pojedincima iz državnog aparata. Takođe je tvrdio da mafija pokušava da vrbuje pojedine policajce i da ojača svoj uticaj u MUP i najavio je da će raditi da to suzbije. Navodno je i njemu poručena saradnja, ali je on to odbio.

Politička pozadina ubistva?

Ali, velika je mogućnost da je Buha bio žrtva osvete snaga poraženih 5. oktobra 2000. godine. On je naime tada komandovao Policijskom brigadom.

Intervencija protiv rudara

On je uoči 5. oktobra dobio naređenje da interveniše protiv rudara "Kolubare" koji su se pobunili, kao i mnogi građani zbog izborne krađe. Policijska brigada uopšte, tih dana nije bila angažovana kako je planirao režim, tako da se može reći da je Boško Buha bio jedan od ključnih figura koja je doprinela uspehu 5. oktobra, ali i manjem broju žrtava, kako među građanima, tako i među poliajcima.

Pojedinci iz Miloševićevog režima nisu oprostili ovu "izdaju" - prelazak Buhe na stranu naroda pa je likvidiran. Kolika je zapravo uloga Buhe bila u 5. oktoboru pokazuje i njegov munjevit uspon nakon promena. Prvo je postavljen za načelnika beogradske policije, što je jedna od najuticajnijih mesta u MUP Srbije, da bi kasnije bio imenovan za načelnika policije, zapravo prvog policajca Srbije po tadašnjoj sistematizaciji radnih mesta u MUP Srbije.