141
Dalibor Dragijević (40), brat Dejana Dragijevića koji je osumnjičen za ubistvo Danke Ilić, umro je 7. aprila u policijskoj stanici u Boru. Policija se oglasila tim povodom i saopštila da je kobne večeri pozvana Hitna pomoć i da je smrt Dragijevića nastupila prirodnim putem. MUP je slagao, a ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanje policijske brutalnosti u Srbiji. Pojedini slučajevi na delu su pokazali kako ona izgleda.
Smrt Dragijevića bila je nasilna, on je praktično ubijen dok se nalazio u pritvoru u Policijskoj stanici Bor, nakon što je priveden zbog sumnje da je pomagao svom bratu Dejanu Dragijeviću, osumnjičenom za ubistvo male Danke Ilić, da se oslobodi tela. Po obdukcionom nalazu Instituta za sudsku medicinu, na telu pokojnog Dragijevića pronađene su brojne povrede i zaključak je nedvosmislen – on je ubijen. Pošto se nalazio u policijskom pritvoru, logično je da su ga ubili policajci, batinama, pokušavajući da ga nateraju da prizna nešto što je uradio, ili što nije uradio.
Pročitajte još:
141
7
1
5
Policajci koji su učestovali u isleđivanju i ubistvu Dragijevića su na taj način počinili niz krivičnih dela i prekršili nekoliko međunarodnih konvencija protiv mučenja čiji je Srbija potpisnik, između ostalog i konvenciju Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope. Do sada se još niko nije zvanično oglasio ovim povodom, da li je pokrenut bilo kakav postupak protiv policajaca koji su ubili čoveka od batina.
O Dragijevićevoj krivici je trebalo da odluči sud, na osnovu dokaza do kojih je policija pokušala da dođe „prečicom“ – batinjanjem do smrti, a vrlo moguće i drugim brutalnim metodama.
Ovo je možda najflagrantniji primer kršenja ljudskih prava od strane srpske policije koji se završio ubistvom osumnjičenog, ali daleko od toga da je jedini. Žrtve se, po pravilu, retko oglašavaju u javnosti, iz straha, a takvi slučajevi se završavaju „džentlmenskim sporazumom“ u zamenu za odbacivanje eventualne krivične prijave protiv osobe koja je batine dobila. Svi podaci govore da je u srpskoj policiji batinjanje i mučenje osumnjičenih široko rasprostranjen i rutinski postupak, a to rade ljudi koji bi trebalo da strogo primenjuju zakon.
Andrej Obradović je jedan od onih koji su digli glas i čak je jedno vreme štrajkovao glađu ispred Narodne skupštine, jer institucije nisu odgovarale na njegovu prijavu o policijskoj torturi. Policajci su 14. februara upali u stan na beogradskoj opštini Palilula u kome stanuje Andrej sa cimerkom, u potrazi za drogom. Ali, kada su u stanu videli obeležja sa duginim bojama koje su simbol LGBT zajednice, počela je tortura, ponižavanje, maltretiranje, seksualno zlostavljanje. Obradović i organizacija „Da se zna“ prijavili su slučaj i tužilaštvu i Sektoru unutrašnje kontrole MUP Srbije, ali u prvom trenutku su institucije reagovale, a onda je usledilo ćutanje. Tek kada je mladić započeo štrajk glađu stvari su se pomerile sa mrtve tačke.
Jedan od najmučnijih momenata u novijoj istoriji srpske policije bio je skandal nakon hapšenja studenta Dragoslava Milojevića, posle incidenta u kome je učestovao ispred Republičke izborne komisije (RIK) nakon izborne kraže od 17. decembra.
Slučaj je, sa policijske strane bio jednostavan a sve su zabeležile i brojne kamere i snimci koji su se pojavili na društvenim mrežama. Na njima se vidi kako se Milojević u jednom trenutku zaleće na predsednika RIK-a Vladimira Dimitrijevića i gura ga. Mladić je brzo identifikovan a potom i uhapšen, ali je vrlo sporno šta se potom dešavalo. Njega su inspektori koji su ga uhapsili, iz Odseka za javni red i mir, predali „neidentifikovanim“ osobama, sa fantomkama.
Nakon toga se pojavio snimak isleđivanja Milovejvića, na nepoznatoj lokaciji, na ulici. Na tom snimku studenta, sa rukama vezanim iza leđa, teraju da prizna da su mu lično predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas i njegova zamenica Marinika Tepić dali 150 evra da, kako kaže policajac, „pravi s**nja“. Na snimku je, navodno, prepoznat glas Marka Krička, komandanta Jedinice za zaštitu odeđenih lica i objekata (JZO), a snimak se pojavio u jednom provladinom tabloidu. Za maltretiranje uhapšenog mladića, snimanje i dostavljanje snimka tabloidu, nikada niko nije odgovarao.
Jedan od mučnijih „podviga“ srpskih policajaca je prebijanje autističnog dečaka koje se dogodio u Novom Sadu 8. jula 2020. godina, kada su se policajci sukobili sa demonstrantima. Tom prilikom je zaustavljen i prebijen mladić koji je vozio bicikl. Ispostavilo se da mladić ima oblik autizma i da nema nikakve veze sa demonstracijama, već se na meti brutalnih policajaca našao slučajno, jer je bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Možda bi i taj incident prošao bez reakcija, da se na društvenim mrežama nije pojavio snimak brutalne policijske intervencije. Na snimku se vidi da policajac u uniformi ruši dečaka s bicikla, da potom pritrčava policajac u civilu koji mladića udara kolenom, a potom i još jedan policajac u civilu koji mladića više puta udara. Mladića su potom policajci ostavili da leži na ulici bez privođenja ili pružanja pomoći, a da su mu pomogli prolaznici.
Jedan od nasilnik policajaca identifikovan je kao Slobodan Drmanac, protiv njega je podneta krivična prijava i on je smenjen. Ipak, nekoliko godina kasnije, postupak je obustavljen a Drmanac je prvo smenjen, pa vraćen na mesto načelnika UKP.
Porodica autističnog dečaka zbog ovog slučaja tužila je državu Srbiju, pa im je na ime odštete plaćeno oko 2.700 evra.
BONUS VIDEO: Policija u potrazi za osumnjičenim u Beogradu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare